Teo van Dusburg
Teo van Dusburg (hol. Theo van Doesburg; Utreht, 30. avgust 1883 — Davos, 7. mart 1931) je bio holandski slikar, arhitekta i teoretičar umetnosti. Zajedno sa Pitom Mondrijanom je 1917. osnovao pokret De Stajl čije je poglede na umetnost iznosio u istoimenom časopisu do 1931. godine. Stvarao je uglavnom apstraktne kompozicije od geometrijskih formacija. U književnosti bio je pod uticajem dadaizma. Godine 1923. izlagao je u Parizu građevinske nacrte. Bavio se problemima izgradnje gradova i kontrakompozicijom. Zbog preuzimanja dijagonala upao je u sukob sa Mondrijanom. Zajedno sa Hansom Arpom dobio je zadatak da preuredi jedan kafe u Strazburu. Po časopisu Art konkret (izašao je samo jedan broj 1930) nazvan je umetnički pokret konkretna umetnost.
| Teo van Dusburg | |
|---|---|
 Teo van Dusburg u vojsci | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 30. avgust 1883. |
| Mesto rođenja | Utreht, Holandija |
| Datum smrti | 7. mart 1931. (47 god.) |
| Mesto smrti | Davos, Švajcarska |
Biografija uredi
Teo van Dusburg, rođen je kao Kristijan Emil Mari Kuper od oca fotografa Vilhelma Kupera i Henrijete Katerine Margadant. U dvadesetim godinama počeo je upotrebljavati očuhovo ime i prezime Teodorus Dusburg, potpisujući tako svoje rane slike. Prvu izložbu imao je 1908. Na početku umetničkog delovanja kopirao je slike starih majstora iz Rajksmuseuma i pisao umetničke kritike za časopise.
Pokret De Stajl uredi
Godine 1915. trebalo je da napravi osvrt na izložbu radova Pita Mondrijana, koji je bio osam godina stariji od njega, i koji ga je impresionirao svojim slikama i načinom na koji su napravljene - njemu je to bila kompletna apstrakcija realiteta. Ubrzo nakon izložbe Van Dusburg je došao u kontakt sa Mondrijanom i sa umetnicima Bartom van der Lekom, Antonijem Kokom, Vilmošom Hucarom i J. J. P. Oudom, tako da su zajednički osnovali umetnički časopis De Stajl 1917. Iako je De Stajl imao puno članova, Van Dusburg je bio „ambasador“ pokreta, reklamirajući ga širom Evrope. Godine 1922. preselio se u Vajmar, kako bi približio De Stajl osnivaču i direktoru Bauhausa, Valteru Gropijusu i tako ojačao pokret. Gropijus nije bio za to da Van Dusburg bude nastavnik na školi, tako da se on samostalno naselio pored Bauhausa i pokušao tako pridobiti studente Bauhausa za ideje konstruktivizma, dadaizma i De Stajla.
Razlaz sa Mondrijanom uredi
Prijateljstvo sa Mondrijanom trajalo je sve dok se održavalo preko pisama, ali kada su se 1923. našli u Parizu gde se Van Dusburg preselio i tako počeli intenzivnije družiti - sukob njihovih karaktera bio je neminovan. Mondrijan je bio introvert, a Van Dusburg ekstrovert, usput postoji i anegdota o teorijskom razlazu zbog Van Dusburgovog insistiranja na dijagonalama i suprotnog Mondrijanovog stava da u slikarstvu treba da prevladavaju horizontalne i vertikalne linije. Godine 1929. su se pomirili nakon slučajnog susreta u nekom pariskom kafeu.
Arhitektura, dizajn i tipografija uredi
Van Dusburg se bavio i drugim stvarima pored slikarstva i promocije pokreta De Stajl, u arhitekturi je ostavio trag oblikujući kuće za umetnike, zajedno sa Žoržom Vantongerlom, istakao se i uređenjem enterijera za „Kafe Obet“ u Strazburu. Zajedno sa Elom Lisickim i Kurtom Švitersom, Van Dusberg je pionir na internacionalizaciji umetnosti preko kongresa održanih 1922. u Diseldorfu i Vajmaru. Godine 1919. oblikovao je geometrijski alfabet, a ta tipografija je danas digitalizirana kao Arhitipe Van Dusburg. Ta tipografija je anticipacija vrlo sličnog eksperimenta Kurt Švitersa i njegove tipografije Arhitipe Šviters.
Van Dusburg je bio povezan sa umetničkim pokretom dada, objavljujući časopis „Dada Holand“ pod lažnim imenom „I. K. Bonset“ (najverovatnije od anagrama "Ik ben zot",(na nizozemskom „Ja sam lud"). Takođe je objavljivao dadaističku poeziju, pod istim imenom u časopisu De Stajl. Kod pisanja proznih tekstova, potpisivao se pseudonimom „Aldo Kamini“, u svojim literarnim radovima, snažno je oponirao individualizmu (i pokretima koji su podržavali realizam i psihološke podloge razmišljanja). Držao je da je kolektivno iskustvo realitet. Njegov koncept intenziteta imao je puno više zajedničkog sa koncepcijom „dinamik“ „Paula van Ostajensena“. Nastojao je poredati dinamički reči tako da dobiju novo značenje. Radivši to, nastojao je kreirati novu realnost, umesto da je opisuje.
Posljednje godine uredi
Van Dusburg je bio aktivan u umetničkim grupama kao što su; „Cercle et Carré’’, „Art Concret’’ i „Abstraction-Création’’, koje je osnovao 1931. Godine 1931. morao se preseliti u Davos (Švajcarska) zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, tu je ubrzo i umro od srčanog udara. Nakon njegove smrti njegova udovica Neli van Dusburg izdala je poslednji broj časopisa De Stajl.
Galerija uredi
.jpg)
.jpg)
Literatura uredi
- Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
