Википедија

Terencija

Terencija (lat. Terentia; 98. p.n.e-6.n.e) bila je supruga velikog rimskog oratora Marka Tulija Cicerona. Igrala je ključnu ulogu u njegovoj političkoj karijeri, i kao donator i kao vatreni pobornik njegovih ciljeva.

Terencija
Datum rođenja98. p.n.e.
Mesto rođenjanepoznato
Datum smrti6. n.e.
Mesto smrtinepoznato
SupružnikMarko Tulije Ciceron
DecaTulija, Marko Tulije Ciceron Mlađi

Poreklo uredi

 
Terencijin prvi muž, čuveni govornik Marko Tulije Ciceron.

Terencija je rođena u bogatoj plebejskoj porodici istog imena. Možda je bila ćerka Terencija Varona, koji su bili najvažnija senatorska grana te porodice. Ovo sugeriše činjenica da je Ciceron imao rođaka sa nadimkom Varo i prijatelja po imenu Marko Terencije Varo. Ovaj Varo imao je kuću u blizini Arpinuma nedaleko od Ciceronove rodne kuće. Stoga, ako je Terencija zaista bila kći Vara, Ciceronove veze sa ovom porodicom možda su uticale i na njegov brak sa Terencijom.[1]

Terencija je imala jednu polusestru po imenu Fabija, koja je bila Vestalka, i kćer patricija po imenu Fabije. Ako se Terencijina majka prvo udala za plebejca Terencija, tada je Terencija bila starija sestra i verovatno jedini naslednik očevog imanja. Nakon očeve smrti, Terencija je postala neverovatno bogata.

Bila je obdarena ogromnim mirazom, koji je obuhvatao najmanje dva bloka stanova u Rimu, parcelu šume u predgrađu Rima i veliku farmu.[2] Stanovi i poljoprivredna dobra su donosili značajan godišnji prihod. Postoje dokazi da je Terencija imala mnogo zemlje u svoje ime. Pored javnog zemljišta koje je posedovala, Terencia je stekla veliko šumsko imanje među mnogim drugim investicijama.[3][4][5] Takođe je posedovala selo koje je nameravala da proda u krizi tokom progonstva Cicerona.[6]

Njen ukupni miraz bio je 400.000 sestercija, što je bio tačan iznos potreban čoveku da se kandiduje za senatora. Pošto je Ciceron još uvek bio pod vlašću svog oca lat. paterfamilias, on još nije imao sopstvene imovine. Stoga je Terencijin miraz verovatno iskorišćen za finansiranje njegove političke karijere.[7]

Brak, porodični život i deca uredi

Terencija je imala oko 18 godina kada se udala za Cicerona 79. ili 80. godine pre nove ere. Pored veze između Cicerona i porodice Terencija, Terencija se verovatno udala za njega, jer je Ciceron bio mladić u usponu lat. novus homo pred kojim je bila obećavajuća politička karijera. Udala se za Cicerona u sine manu braku[a], donoseći sa sobom miraz i svoje privatno vlasništvo. Dok je miraz prešao pod kontrolu Ciceronovog oca, a kasnije i samog Cicerona, Terencija je sama vodila poslove svog privatnog vlasništva uz pomoć svog staratelja Filotima.[5]

Terencija je bila zadužena i za vođenje porodičnih poslova. Pored toga što je robovima dodeljivala zadatke poput tkanja i kuvanja, Terencija je ozbiljno vršila prinošenje žrtava bogovima i iskazivanje ispravne pobožnosti. Ciceron se u nekoliko prepiski poziva na njeno redovno bogoštovanje; u jednom pismu on opisuje njenu pobožnost kao čin čiste posvećenosti.[8] U drugom, Ciceron se šali da bi Terencija trebalo da žrtvuje bogu koji ga je toliko razboleo da se oslobodio uznemirenosti.[9] Ciceronova šala ukazuje da je veliki deo tih obaveza u domaćinstvu ostavio u rukama svoje žene. Takođe je bila uključena u održavanje važnih odnosa sa Ciceronovim prijateljima i porodicom. Godine 68. Ciceron i Terencija pozvali su Ciceronovog brata Kvinta Tulija Cicerona i njegovu novu suprugu Pomponiju (sestru Ciceronovog prijatelja Atikusa) kako bi poboljšali i učvrstili brak. U pismu iz tog vremena Ciceron piše da je Terencija podjednako posvećena Atiku i njegovoj porodici kao i Ciceron.[10][11]

Tulija, kćerka Terencije i Cicerona, rođena je 78. godine pre nove ere. Pošto su u to vreme već bili u braku dve godine bez dece, verovatno je da par nije bio baš plodan. Njihov sin Marko Tulije Ciceron Mlađi rođen je tek 65. godine pre nove ere. Nedostatak plodnosti takođe sugeriše činjenica da je i sama Tulija imala problema sa začećem dece kasnije u životu.[12]

Godine 51., kada je Ciceron otišao zbog prokonzultata u Kilikiju, Tulija je bila neudata i trebao joj je treći muž. Pošto Ciceron nije mogao da joj ugovori brak, osim preko pisama, Terencia je bila ključna za pronalazak odgovarajućeg muža za Tuliju. Sam Ciceron piše da je dozvolio paru da donese odluku bez njegovog daljnjeg odobrenja. Stoga je Ciceron morao unapred dati svoj pristanak za brak, jer se rimski građanin nije mogao vjenčati bez odobrenja starešine porodice.[13] Terencija je bila odgovorna i za plaćanje Publiju Korneliju Dolabeli druge rate Tullijinog miraza 48. godine pre nove ere, kada je Ciceron imao finansijskih problema.[14]

Budući da je Ciceron bio Pompejev, a Dolabela Cezarov pristalica, svaka odlučujuća vest o građanskom ratu značila je da se situacija pogoršava za jednog od njih.[15] Terencija i Tulija imale su snažnu vezu koja im je pomogla da istraju u burnom vremenu građanskog rata.[16]

Ciceronovo izgnanstvo i porodična kriza uredi

Godine 58. p. n. e., Ciceron je proteran iz Rima zbog navodnog ilegalnog pogubljenja rimskih građana u zaveri Katiline. Publije Klodije Pulher doneo je zakon s ciljem da se osveti Ciceronu zbog činjenice da je poništio Klodijev alibi u aferi Bona Dea.[2] Plutarh nam u paralelnim životima govori da je Ciceron bio prisiljen da svedoči protiv Klodija od strane Terencije, kako bi dokazao da nije imao afere sa Klodijom (Klodijeva sestra). Međutim, ovu priču je najverovatnije izmislio ili sam Plutarh ili neki od klevetnika Cicerona. Plutarhove namere bile su da prikaže Terenciju kao vlastoljubivu suprugu i na taj način prikaže Cicerona kao slabog čoveka pod kontrolom svoje žene.[17][18]

Po izgnanstvu, Ciceron je u haosu ostavio svoje imanje. Terencija je tako bila zadužena za poslove oko Ciceronovih kuća, vila, prihoda i njegovih robova. Odgovornost za vaspitanje Cicerona Malđeg, dobrobit domaćinstva i sigurnost Tulije takođe je pala na Terenciju. Ona je nastavila da se ponaša kao supruga Cicerona iako je njegovo progonstvo legalno okončalo njihov brak.[19]

I Tulija i Terencija javno su protestovale protiv izgnanstva. Kosu su nosile neuređenu i obukle crnu odeću za oplakivanje. Na ovaj način obilazile su kuće svojih prijatelja u Rimu da bi stekle simpatije i podršku Ciceronovom povratku. Nakon što je Ciceronovu kuću na Palatinskom brdu spalila Klodijeva rulja, Terencija se sklonila u kuću Vestalskih devica. Iako je možda boravila i u kući Tullijinog supruga Piza, verovatno je da je Terencija provela čitavo vreme Ciceronovog izgnanstva živeći sa Fabijom i Vestalkama.[20]

Za to vreme, sam Ciceron bio je depresivan i pomišljao je na samoubistvo. Pisao je da je nesrećan i da više ne treba da živi. Često se pitao šta treba da radi i očajavao da ne može da traži da Terencija dođe kod njega jer je ona iscrpljena žena.[8] Zaista, Terencija je bila veoma zauzeta svojim naporima da zadobije povratak Cicerona u Rim.

U ranijem pismu, Ciceron pozdravlja Terencijinu neumoljivu hrabrost i upornost. Kaže da je čuo koliko je Terencija aktivna od mnogih svojih prijatelja. Ovo ukazuje da je Terencija uspela da dobije široku podršku u ime Cicerona. Dalje, Ciceron uverava Terenciju da je čestito zahvalio onima za koje mu je rekla da su joj pomogli. To pokazuje da Terencija ne samo da je Cicerona obaveštavala o svom napretku, već mu je određivala i ulogu koju je igrao u svim naporima. Ciceron priznaje da nada u njegov povratak zavisi od Terencije i zato se brine za njeno zdravlje i sposobnost da preuzme svoje brojne poslove.[6][21][22]

Međutim, Terencija nije otkrila najgore detalje Ciceronu, verovatno da ne bi podstakla njegovu depresiju.[23] Saznao je od P. Valerija da je Terencija bila odvučena iz Hrama Veste u Valerijansku Banku.[21] Terentija je možda pretrpela i fizičko zlostavljanje u ovom incidentu, na šta ukazuje i Ciceronovi kasniji govori.[24]

Dakle, iako su drugi poput Aticusa, Tulije, Pizoa i Kvinta takođe lobirali za Ciceronov povratak, Terencija je bila jedan od najvažnijih aktivista u krizi. Ciceron se uspeo vratiti u Rim 57. godine pre nove ere.

Građanski rat i razvod uredi

Na početku građanskog rata između Julija Cezara i Gneja Pompeja Magnusa 49. godine pre nove ere, i Terencija i Tulija ostale su u kući na Palatinu (koja je već bila obnovljena). Tulija je tada bila trudna i ostala je sa majkom jer je njen treći muž Dolabela otišao da se pridruži Cezaru. Terencija i Tulija odlučivale su same da li će ostati u Rimu tokom rata ili ne, iako se Ciceron brinuo za njihovu sigurnost.[25]

Tokom ostatka 49. i većeg dela 48. godine pre nove ere, Terencija je ponovo bila odgovorna za upravljanje porodičnim finansijama. Međutim, Ciceron je sada bio nezadovoljan načinom na koji je vodila poslove i posebno je bio kritičan prema Filotimusovom radu. U Životu Cicerona, Plutarh nam govori da je Terencija bila kriva za nedostatak sredstava koja je Ciceron trebao da plati za svoje putovanje. Iako je Plutarh bio neprijateljski raspoložen prema Terenciji, njegov račun podržava pismo Cicerona u kome on možda optužuje Terenciju - nekoga "kome je previše verovao".[26][27]

Njihovo vreme razdvajanja i napeta atmosfera građanskog rata uzrokovali su da pisma Terencije i Cicerona postaju sve hladnija i rezervisanija. Dok je Ciceron boravio u Brundizijumu, često je nalazio vremena da piše Terenciji. Međutim, njegova su pisma bila kratka i nerečita, za razliku od većine pisama između njih dvoje.[28] Par je imao nesuglasica oko Terencijinog testamenta 47. godine pre nove ere, posebno oko toga šta treba ostaviti svojoj deci.[29] U isto vreme, Tulijin brak sa Dolabelom pošao je loše jer su njegova nevernost i njeno zanemarivanje postajali sve istaknutiji. Ciceron izbegava da optužuje Terenciju što je ugovorila brak (uprkos Ciceronovim sumnjama u to vreme), ali jasno je da bi želeo da je odluka tada donesena drugačije.[30] Uprkos nedostatku saosećanja i sve većoj ljutnji i sumnjičavosti prema Terenciji, Ciceron joj je i dalje poveravao administraciju njihovog domaćinstva.[31]

Napetost u njihovom braku dovela je do razvoda 47. ili 46. godine pre nove ere. Terencija je tada imala oko 52 godine. Prema Hijeronimu Stridonensisu, Terencija se kasnije dva puta udavala: njen drugi muž bio je istoričar Salust, a treći pisac i general Marco Valerije Mesala Korvin.[32] Ali Hijeronim je živeo mnogo kasnije, u 4. veku nove ere, a njegove tvrdnje ne potvrđuje nijedan drugi antički pisac. Istaknuti poznavaoci rimske istorije, kao što je Ronald Sime, opovrgavaju mogućnost ova dva braka (na primer, obe stvarne supruge Mesala Korvinusa su poznate).[33] Mnogo godina je nadživela svog bivšeg muža, a umrla je u dobi od 103 godine u 6. godini nove ere.[34][35]

Napomene uredi

  1. ^ Brak u kome žena ostaje pod zakonskom vlašću oca, za razluku od braka cum manu, u kome žena prelazi pod vlast muža.

Reference uredi

  1. ^ Treggiari, str. 30
  2. ^ a b Salisbury, Joyce E. Encyclopedia of women in the ancient world. Santa Barbara, Calif.: Abc-Clio, 2001
  3. ^ s:Letters to Atticus/2.4
  4. ^ s:Letters to Atticus/2.15
  5. ^ a b Treggiari, str. 34
  6. ^ a b s:Letters to friends/14.1
  7. ^ Treggiari, str. 32
  8. ^ a b s:Letters to friends/14.4
  9. ^ Cicero Ad Familiares 14.7
  10. ^ s:Letters to Atticus/1.5
  11. ^ Treggiari, str. 41
  12. ^ Treggiari, str. 44
  13. ^ Treggiari 83, 85
  14. ^ Treggiari 116
  15. ^ Treggiari 118
  16. ^ Lightman
  17. ^ s:Lives (Dryden translation)/Cicero
  18. ^ Treggiari, str. 49
  19. ^ Treggiari, str. 60
  20. ^ Treggiari, str. 61
  21. ^ a b s:Letters to friends/14.2
  22. ^ s:Letters to friends/14.3
  23. ^ Treggiari, str. 65
  24. ^ Cicero On His House
  25. ^ Treggiari 2007, str. 101, 103
  26. ^ Cicero Ad Atticum 11.1
  27. ^ Treggiari 2007, str. 114
  28. ^ Burns
  29. ^ Treggiari 2007, str. 122–123
  30. ^ Cicero Ad Atticum 11.25
  31. ^ Treggiari 2007, str. 124–125, 129
  32. ^ Hieronymus. Adversus Jovinianum Libri Duo, I, 48: "Illa [Terentia][…] nupsit Sallustio […], et tertio Messalae Corvino". Read online: [1].
  33. ^ Syme, Roland (1978). „Sallust's Wife”. The Classical Quarterly. 28 (2). JSTOR 638680. 
  34. ^ Pliny, Naturalis Historia, lib. vii, 158.
  35. ^ Valerius Maximus, viii. 13. s. 6.

Literatura uredi

  • Treggiari, Susan. Terentia, Tullia and Publilia: The Women of Cicero's Family. New York: Routledge, 2007.
  • Cicero, Marcus Tullius. Letters to Atticus. Trans. E.O. Winstedt.Vol.2. Massachusetts: Harvard University Press, 1912.
  • Cicero, Marcus Tullius. Letters to His Friends. Ed. & Trans. D.R. Shakleton Bailey.Vol.1&2. Massachusetts: Harvard University Press, 2001.
  • Salisbury, Joyce E. Encyclopedia of women in the ancient world. Santa Barbara, Calif.: Abc-Clio, 2001
  • Lightman, Marjorie, and Benjamin Lightman. Biographical dictionary of ancient Greek and Roman women: notable women from Sappho to Helena. New York: Facts On File, 2000.
  • Burns, Mary S.R., et al. "Chapter 17. Coolness towards Terentia." Introducing Cicero: A selection of passages from the writings of Marcus Tullius Cicero. London: Bristol Classical Press, 2002.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теренција&oldid=27393532”