Википедија

Test oralnog opterećenja glukozom

Test oralnog opterećenja glukozom ili oralno opterećenje glukozom ili test oralne podnošljivosti glukoze (OGTT), jedna je od metoda u endokrinologiji kojom se utvrđuje da li se kod bolesnika radi o šećernoj bolesti (dijabetesu melitusu) ili je oštećena tolerancija na glukozu.[1]

Test oralnog opterećenja glukozom
MeSHD015190

SZO preporučuje izvođenje ovog testa za postavljanje dijagnoze hiperglikemije, kod osoba sa glikemijom našte između 6,1–6,9 mmol/L, radi određivanja stanja glukozne tolerancije, dok Američko udruženje dijabetičara (ADA) ne preporučuje upotrebu ove metode, osim u postavljanju dijagnoze gestacionog dijabetesa.[2]

Opšta razmatranja uredi

 
Dijagram metabolizma glukoze

Kod jasne kliničke slike i visoke koncentracije glukoze u krvi, dijagnoza šećerne bolesti je jednostavna. Međutim kod osoba sa sumnjom na šećernu bolest treba slediti smernice za dijagnostiku šećerne bolesti, na osnovu kojih nas simptomi trebaju navesti da posumnjamo na šećernu bolest, koja se relativno lako možemo utvrditi određivanjem koncentracije glukoze u krvi.[3][4]

Kao najvažniji kriterijum obično se uzima koncentracija glukoze u krvi natašte — 7,0 mmol/L ili više u dva nezavisna nalaza. Ako je vrednost niža od 7,0 mmol/L, a ima elemenata za sumnju na šećernu bolest treba uraditi oralni test opterećenja glukozom (OGTT).[5]

Ovim testom određuju se vrednost šećera u krvi 120 minuta nakon uzimanja obroka i ako je ona 11,1 mmol/L ili više (u dva odvojena ispitivanja), kod ispitanika se radi se o šećernoj bolesti.

Dijagnostički kriterijumi SZO za šećernu bolest i stanja hiperglikemije

Stanja hiperglikemije Glikemija natašte Plazma glukoza u 120 min OGTT-a,[a]
Šećerna bolest ≥ 7,0 mmol/L ≥ 11,1 mmol/L
Intolerancija na glukozu
(IGT; impaired glucose tolerance)		 < 7,0 mmol/L ≥7.8 i < 11,1 mmol/L
Oštećena glikemija natašte u plazmi
(IFG; impaired fasting glucose)		 6,1 do 6,9 mmol/L < 7,8 mmol/L

Izvođenje testa uredi

Vreme izvođenja testa i priprema uredi

OGTT se izvodi ujutro. Pacijent treba 3 dana pre izvođenja testa da uzima hranu bogatu ugljenim-hidratima (više od 150 grama na dan). Četiri dana pre izvođenja testa pacijent ne sme (u dogovoru sa lekarom) uzimati lekove koji utiču na metabolizam glukoze. Deset sati pre izvođenja testa pacijent ne sme ništa da jede, puši, niti da se fizički opterećuje. Trideset minuta pre izvođenja testa pacijent treba da miruje.

Način uzorkovanja uredi

 
Na početku testa pacijentu se daje 75 grama glukoze u oko 300 ml vode

Nakon uzimanja prvog (nultog) uzorka krvi (uzorak natašte) kojim se određuje nivo glukoze u telu (nakon 10 sati gladovanja); pacijentu se daje 75 grama glukoze u oko 300 ml vode. Deci se daje 1,5 grama glukoze na kg telesne mase, ali maksimalno 75 grama.

Istovremeno sa prvim uzimanjem krvi uzima se i uzorak mokraće za analizu glukoze i ketonskih tela (čiji pozitivni rezultati su kontraindikacija za izvođenje testa).

Tokom testa pacijent mora da miruje, ne sme ništa da jede niti da puši.

Trajanje teste

 
Rezultati OGTT, normalan šećer u krvi u poređenju sa predijabetesom

Izvođenje testa traje najmanje dva časa, a zasniva se na merenju koncentracija glukoze u krvi i mokraći u određenim vremenskim periodima.[6] (0min, 30, 60, 90 i 120 (180) min), nakon ispijanja rastvorene glukoze;

Kod trudnica

Kod trudnica merenje koncentracije glukoze u krvi vrši se u vremenu: 0 min, 30 min, 60 min, 120 min, (merenju koncentracija glukoze u mokraći vrši se na početku i na kraju testa).

Kod ostalih bolesnika

Kod ostalih bolesnika merenje koncentracije glukoze u krvi vrši se u vremenu: 0 min i 120 min (merenju koncentracija glukoze u mokraći vrši se na početku i na kraju testa).

Nakon završenog testa, preporučuje se uobičajeni obrok.

Lažno pozitivni i lažno negativni rezultati OGTT uredi

Lažno pozitivan rezulati mogu se javiti kod osoba:

  • Koje su uzimale lekove (npr diuretike, laksative, kontraceptive)
  • Sa čirom na dvanaestopalačnom crevu
  • Sa niskim unosom ugljenih hidrata prethodnih dana.[7]

Lažno negativni rezultati mogu se javiti kod:

  • Malapsorpcija
  • Uzimaju lekove (hipoglikemijska terapija)
  • fizičkih aktivnosti
  • Pušenje tokom faze testiranja

Rezultati uredi

Vrednosti OGTT-a kod šećerne bolesti i poremećaja tolerancije glukoze prikazane su na ovim tabelema:[8]

Koncentracija glukoze u mmol/L kod šećerne bolesti

Vreme merenja Puna venska krv Puna kapilarna krv Venska plazma Kapilarna plazma
Natašte ≥6,1 ≥6,1 ≥7 ≥7
120 min. OGTT ≥10.0 ≥11,1 ≥11,1 ≥12,2

Koncentracija glukoze u mmol/L kod poremećaja tolerancije glukoze

Vreme merenja Puna venska krv Puna kapilarna krv Venska plazma Kapilarna plazma
Natašte ≤6,1 ≤6,1 ≤6,1 ≤6,1
120 min. OGTT 6,7-10.0 7,8-10.0 7,8-11.1 8.9-12.2

Snižene vrednosti OGTT-a mogu se naći u septikemije, virusnom hepatitisu, raku pankreasa, feohromacitomu, hipertiroidizma, akromegalijom, hiperfunkcija kore nadbubrežne žlezde, sindromu policističkih jajnika, hiperlipoproteinamiji, hepatocelularnoj degeneraciji, cističnoj fibrozi, talasemiji, cirozi, hroničnom pankreatitisu, akutnom i hroničnom oštećenju bubrega, reumatoidnom artritisu.

Primena testa oralnog opterećenja glukozom u gestacionom dijabetesu uredi

Glavni članak: Gestacioni dijabetes

Gestacioni dijabetes je oblik šećerne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije insulina i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom trudnoće i dijagnostikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije.[9][10]

Etiopatogeneza

U toku trudnoće, između 8 i 12 nedelje od začeća, normalno dolazi do pada jutarnjih glikemija natašte i porasta vrednosti glukoze u krvi posle obroka (postprandijalno). Na kraju drugog trimestra trudnoće, osetljivost ćelija masnog i mišićnog tkiva na insulin se smanjuje za skoro 50% (što je slično kao kod dijabetesa tip 2). U tom periodu metabolizam glukoze i vrednosti šećera u krvi zavise od funkcionalne aktivnosti ćelija pankreasa, koje su zadužene za lučenje insulina (beta ćelije pankreasa) i njihove mogućnosti da kompenzuju nastalu neosetljivost (rezistenciju) na insulin. Sekrecija insulina se praktično utrostručavaju što je omogućeno povećanjem broja i veličine beta ćelija.

U toku trudnoće smanjena osetljivost tkiva na insulin imaju za cilj da potpomognu rast i razvoj ploda. Povećanje glukoze u krvi majke posle obroka pomaže njen transfer ka plodu (Fetusu). Ova metabolička dešavanja, karakteristična za II i III trimester trudnoće, posledica su lučenja hormona posteljice - placentarnog laktogena i progesterona. Ovi hormoni otežavaju iskorišćavanje glukoze u ćelijama i smanjuju aktivnost insulina usled čega dolazi do povećane razgradnje majčinih masti i belančevina. Tako se ostvaruje povećano dopremanje sve hranljivih materija (glukoze, masnih kiselina i aminokiselina) ka fetusu, koje su inače neophodne za njegov normalan rast i razvoj.[11]

U slučaju da beta ćelije pankreasa trudnice nisu u stanju da izluče dovoljne količine insulina, dolazi do porasta vrednosti šećera u krvi i pojave gestacijskog dijabetesa.

Faktori rizika

Faktori rizika za pojavu ovog tipa šećerne bolesti su: trudnice starije od 25 godina, prisutna gojaznost (> 120% od idealne telesne težine), porodična anamneza za dijabetes, dijabetes u prethodnim trudnoćama, beba teža od 4000 grama (makrosomija) ili smrt bebe u prethodnoj trudnoći, pojava šećera u mokraći (glukozurija) u dva ili vise uzoraka urina u toku trudnoće.

Dijagnostika OGTT

Značaj primene OGTT u ranom dijagnostikovanju gestacionog dijabetesa važna je zbog:

  • Ishoda trudnoćene — jer ovaj tip šećerne bolesti, ako se ne leči adekvatno, može da ugrozi zdravlje fetusa ili majke.
  • Pojave šećerne bolesti tip 2 — koja se javlja kod 20-50% žena sa gestacionim dijabetesom u kasnijem periodu života.

Napomene uredi

  1. ^ Ako plazma glukoza u 120 min nije određena, stanje može ukazivati i na dijabetes i na IGT

Izvori uredi

  1. ^ Reaven GM, Brand RJ, Chen YD, Mathur AK, Goldfine I: Insulin resistance and insulin secretion are determinants of oral glucose tolerance in normal individuals. Diabetes 42:1324–1332, 1993
  2. ^ Wei YM, Liu XY, Shou C, Liu XH, Meng WY, Wang ZL, Wang YF, Wang YQ, Cai ZY, Shang LX, Sun Y, Yang HX. Value of fasting plasma glucose to screen gestational diabetes mellitus before the 24th gestational week in women with different pre-pregnancy body mass index. Chin Med J (Engl). 2019 Apr 20;132(8):883-888. [PMC free article] [PubMed]
  3. ^ De Fronzo RA: Glucose intolerance and aging. Diabetes Care 4:493–501, 1981
  4. ^ Inoue M, Shiramoto M, Oura T, Nasu R, Nakano M, Takeuchi M. Effect of Once-Weekly Dulaglutide on Glucose Levels in Japanese Patients with Type 2 Diabetes: Findings from a Phase 4, Randomized Controlled Trial. Diabetes Ther. 2019 Jun;10(3):1019-1027.
  5. ^ Li LJ, Yu Q, IPRAMHO-INTERNATIONAL Study Group. Tan KH. Clinical practice of diabetic pregnancy screening in Asia-Pacific Countries: a survey review. Acta Diabetol. 2019 Jul;56(7):815-817.
  6. ^ Maldonado-Hernández J, Martínez-Basila A, Rendón-Macías ME, López-Alarcón M. Accuracy of the 13C-glucose breath test to identify insulin resistance in non-diabetic adults. Acta Diabetol. 2019 Aug;56(8):923-929.
  7. ^ Fayyaz B, Rehman HJ, Minn H. Interpretation of hemoglobin A1C in primary care setting. J Community Hosp Intern Med Perspect. 2019;9(1):18-21. [PMC free article] [PubMed]
  8. ^ Bojović, Božidar M. (6. 12. 2008). „Aktuelni stavovi u dijagnostici dijabetesa opterećenjem glukozom”. 2017 MedicalCG Online. Pristupljeno 19. 3. 2017. 
  9. ^ Metzger BE. Diabetes mellitus and pregnancy. In: Jameson JL, De Groot LJ, de Kretser DM, et al, eds. Endocrinology: Adult and Pediatric. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 45.
  10. ^ Renz PB, Chume FC, Timm JRT, Pimentel AL, Camargo JL. Diagnostic accuracy of glycated hemoglobin for gestational diabetes mellitus: a systematic review and meta-analysis. Clin Chem Lab Med. 2019 Sep 25;57(10):1435-1449.
  11. ^ Committee on Practice Bulletins--Obstetrics. Practice Bulletin No. 137: Gestational diabetes mellitus. Obstet Gynecol. 2013:122(2 Pt 1):406-416. „Practice Bulletin No. 137: Gestational diabetes mellitus”. Obstetrics and Gynecology. 122 (2 Pt 1): 406—416. 2013. PMID 23969827. doi:10.1097/01.AOG.0000433006.09219.f1.  www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23969827.

Literatura uredi

  • American Diabetes Association. Standards of medical care in diabetes - 2016: 2. classification and diagnosis of diabetes. Diabetes Care. 2016:39;Suppl 1:S13-S22. „Standards of Medical Care in Diabetes-2016: Summary of Revisions”. Diabetes Care. 39 (Suppl 1): S4—5. 2016. PMID 26696680. S2CID 41830088. doi:10.2337/dc16-S003.  www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26696680.
  • London MB, Catalano PM, Gabbe SG. Diabetes mellitus complicating pregnancy. In: Gabbe SG, Niebyl JR, Simpson JL, et al, eds. Obstetrics: Normal and Problem Pregnancies. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2017:chap 40.

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тест_оралног_оптерећења_глукозом&oldid=27441740”