Tetida
Tetida (grč. Θέτις) je u grčkoj mitologiji Nereida, kćer božanstva mora Nereja i Okeanide Doride.Tetida je majka najslavnijeg grčkog junaka Ahila.
Mitologija uredi
Opisivana je kao lepa, dobroćudna i ljubazna, ali sreća joj nije bila naklonjena. Poželeli su je istovremeno i bog mora Posejdon i najviši bog Zevs. Ipak, kada im je mudra Temida otkrila proročanstvo da će Tetidin sin biti jači od svog oca, Zevs ju je u svom interesu primorao da se uda za smrtnika i odabrao joj je za muža ftijskog kralja Peleja. Kralj je, inače bio čovek odvažan i pun vrlina, ali Tetida nije želela da se pokori volji bogova i Pelej je sa mukom uspeo da se njome oženi.
Prema drugoj priči, Tetida je odbila Zevsovo udvaranje, jer nije želela da uvredi njegovu ženu Heru koja ju je odgajila na Olimpu. Zevs je zato rešio da ponizi Tetidu namenivši joj sudbinu da se uda za smrtnika, ali je Hera odabrala najplemenitijeg među njima.
Svadba Peleja[1] i Tetide je proslavljena na Pelionu, u prisustvu svih bogova i uz pesmu muza. Svadba je ostala zabeležena zato što je boginja svađe Erida, uvređena zato što nije pozvana, podmetnula zlatnu jabuku razdora koja je izazvala sujetu boginja,[2] a potom i čuveni Trojanski rat.
Peleju je rodila sina Ahila koga je kao malog uronila u vode reke Stiks, reke podzemnog sveta, tako da mu je celo telo, osim pete za koje ga je držala, pokrio nevidljivi oklop. Međutim, ubrzo je napustila i Peleja i sina. Pelej ju je naime, zatekao kako kali sina nad vatrom da bi postao neranjiv i misleći da hoće da ga ubije, potegao je na nju mač. Prestrašena Tetida je pobegla, ne objasnivši šta radi i nikad se više nije vratila. Nije mu objasnila da ne želi da njena deca dožive strahote starosti i zato ih je mazala ambrozijom u kalika nad vatrom da bi uništila u njima smrtni deo koji su nasledili od oca.[3] Ipak, čak i u morskim dubinama gde je živeo njen otac nije prestala da brine i bdi nad svojim sinom. Nije je radovala slava zato što je majka najvećeg junaka među hiljadama ahejskih vojnika pod Trojom. Znala je za proročanstvo da će Ahil izabere li slavu ratnika, umesto duge i spokojne vladavine u Ftiji, poginuti u cvetu mladosti. Kao majka želela je da mu spasi život, čak ga je i sakrila od kralja Agamemnona koji ga je kao vrhovni zapovednik ahejske vojske pozvao u rat protiv Troje, a kad je u bojevima pred Trojom Ahil ostao bez oružja, zamolila je boga Hefesta da mu izradi novo. Ipak, nije mogla protiv sudbine i njen sin je ubijen na bojnom polju. Prenela ga je na ostrvo Leuku, a starom i iznemoglom Peleju obećala večni život. Od tada se više nije pojavljivala među ljudima.
Reference uredi
- Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
