Википедија

Tehnologije čistog uglja

 Tehnologija čistog uglja -  je skup tehnologija koji se razvija, da pokuša da ublaži uticaj na životnu sredinu uglja energetike i ublažavanje klimatskih promena.[1] Kada se koristi ugalj kao izvor goriva, gasovite emisije generisane prilikom termičkim razlaganjem uglja su sumpor-dioksid (SO2), oksidi azota (NOk), žive i drugih neželjenih hemijskih proizvoda, koji se razlikuju u zavisnosti od vrste uglja koji se koristi. Ove emisije imaju negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, doprinosi nastanku kiselih kiša, rak pluća i kardiovaskularnih bolesti. Kao rezultat toga, razvijaju se tehnologije čistog uglja za uklanjanje ili smanjenje zagađujućih materija iz atmosfere. Neke od tehnika koje će biti korišćene za postizanje ovog obuhvataju hemijsko pranje minerala i nečistoća iz uglja, gasifikacija (vidi takođe IGCC), poboljšana tehnologija za obradu izduvnih gasova za uklanjanje zagađujućih materija u sve oštrije nivoima i na većoj efikasnosti zauzimanja i skladištenja ugljenika tehnologijom vezivanja ugljen-dioksida iz dimnih gasova i dehidracije ranga nižeg uglja (mrki ugalj), da se poveća kalorija, a samim tim i efikasnost konverzije u električnu energiju.

Tehnologija čistog uglja, po pravilu, rešava probleme atmosfere usled sagorevanja uglja. Istorijski gledano, glavni akcenat je stavljen na SO2 i na and NOx, najznačajnijih gasova i uzroka nastanka kiselih kiša, i čestica koje izazivaju vidljiva zagađenja atmosferskog vazduha i štetnog uticaja na zdravlje čoveka. Postoji zabrinutost zbog ekonomske održivosti ovih tehnologija i rokova isporuke,[2] potencijalno visoko skrivene ekonomske troškovi u uslove socijalne i ekološke štete,[3] i rashoda i opravdanosti otuđenja uklanjanja ugljenika i drugih toksičnih supstanci.[4][5]

Tehnologija uredi

Postoji nekoliko različitih tehnoloških metoda sa ciljem zauzimanja ugljenika, kako  zahteva koncept čistog uglja:

  • Zauzimanje do sagorevanja - to predviđa gasifikaciji sirovina (na primer, uglja) sa formiranjem sinteze-gasa, koji može biti raseljeni, da proizvede H2 i CO2-bogata smeša gasova, od kojih je SO2 može biti efikasnije zarobljen i odvojen, transportovan, i na kraju izolovan,[6] Ova tehnologija je po pravilu povezana sa kombinovanim ciklusom sveobuhvatne gasifikacije procesa konfiguracije.[7]
  • Zauzimanje nakon sagorevanja - ovo se odnosi na oduzimanje SO2 od izduvnih gasova u procesima sagorevanja.
  • Sagorevanje oksi goriva - fosilnih goriva kao što su ugalj sagorevaju u miksu recirkulisanog  dimnih gasova i kiseonika, a ne vazduha, koji u velikoj meri eliminiše okside iz dimnih gasova, pružajući efikasnu, najnižu vrednost SO2 zauzimanja.[8]
 

Čist ugalj i životne sredine uredi

Prema podacima Ujedinjenih nacija, Međuvladine grupe za klimatske promene, sagorevanje uglja, upotreba fosilnih goriva je glavni faktor globalnog zagrevanja. Kao 25,5% svetske električne energije u 2004. godini je generisanje od uglja, dostižući smanjene ciljnih pokazatelja ugljen-dioksida  Kjoto protokola će zahtevati promene kako ugalj se koristi.[9]

Ugalj, koji se uglavnom koristi za proizvodnju električne energije,[10] je drugi po veličini izvora emisije ugljen-dioksida u SAD.[11] Javnost je postala više zabrinuta zbog globalnog zagrevanja. Industrija uglja  reagovala je na promotivne preprodaje čistog uglja u cilju borbe sa negativnom percepcijom i tvrdeći da je više od 50 milijardi dolara potrošeno na razvoj i uvođenje "tradicionalnih" tehnologija čistog uglja u poslednjih 30 godina i obećava 500 miliona dolara za hvatanje i skladištenje ugljenika, istraživanje i razvoj.[12]

Demonstracioni projekti u Sjedinjenim Američkim Državama uredi

Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, Odeljenje za energiju SAD (DOE) počelo je sprovođenje zajedničkog programa sa industrijskim i državnim organima da predstave tehnologije čistog uglja dovoljno razvijenu za komercijalnu upotrebu. Program, nazvan Tehnologijom čistog uglja i inicijativa Snaga čistog uglja (CCPI), imala je brojne uspehe koje su smanjile emisije i otpad iz običnog uglja.[traži se izvor] Nacionalna Energetska tehnologija laboratorija je dala tri runde CCPI finansiranja. Ovi programi su pomogli da se ispune regulacioni faktori u koje su uključene kontrole zagađenja, tehnologije u nizu isplativih opcija, poštovanje propisa i razvoj uglja u termoelektranama. SAD su pozicionirane kao najveći izvoznik tehnologije čistog uglja, kao što su one koje se koriste za SOk, NOk i žive, u skladu sa ciljem rasporeda napredne snage, sisteme uglja zasnovana na komercijalnoj službi sa poboljšanom efikasnošću i poboljšanim ekološkim performansama, poštujući sve stroge propise za zaštitu životne sredine i zahteva tržišta, što je dovelo do široke rasprostranjenosti, globalnom rasporedu koji će doprineti značajno smanjenje emisije štetnih gasova. DOE nastavlja svoje programe i inicijative kroz regionalne Zaplene partnerstva.

Prema izveštaju pomoćnika sekretara za fosilne energije u SAD Ministarstva energetike, tehnologije čistog uglja je platio merljive dividende. Tehnološke inovacije uvodi kroz CCT Program sada nudi potrošačima, čistu energiju uglja na bazi isplativosti.[traži se izvor]

Napomene uredi

  1. ^ „Coal vs. Wind”. Union of Concerned Scientists. Pristupljeno 30. 12. 2008. 
  2. ^ Pearce, Fred (30. 10. 2008). „Time to bury the 'clean coal' myth”. The Guardian. London. Pristupljeno 23. 12. 2008. 
  3. ^ „The True Cost of Coal” (PDF). Greenpeace. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 11. 2008. g. Pristupljeno 23. 12. 2008. 
  4. ^ „Carbon Capture and Storage”. University of Edinburgh, School of Geosciences. Arhivirano iz originala 19. 2. 2007. g. Pristupljeno 23. 12. 2008. 
  5. ^ „Carbon Capture Plans get Reality Check”. Discovery Channel. Pristupljeno 23. 12. 2008. 
  6. ^ „Pre-combustion Carbon Capture Research”. Energy.gov. Office of Fossil Energy, U.S. Department of Energy. Pristupljeno 22. 7. 2014. 
  7. ^ „Picking a Winner in Clean-Coal Technology”. 
  8. ^ „R&D Facts - Oxy-Fuel Combustion” (PDF). National Energy Technology Laboratory, U.S. Department of Energy. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2014. g. Pristupljeno 22. 7. 2014. 
  9. ^ „CRS Issue Brief for Congress - IB89005: Global Climate Change”. National Council for Science and the Environment. 13. 8. 2001. Arhivirano iz originala 26. 12. 2008. g. Pristupljeno 13. 9. 2008. 
  10. ^ „U.S. Coal Supply and Demand”. Energy Information Administration. Pristupljeno 18. 1. 2009. 
  11. ^ „Estimates of Monthly CO2 Emissions and Associated 13C/12 Values from Fossil-Fuel Consumption in the U.S.A.”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2011. g. Pristupljeno 1. 1. 2009. 
  12. ^ „ACCCE Details More than 80 CO2 Capture and Storage Projects”. America's Power. Arhivirano iz originala 28. 12. 2008. g. Pristupljeno 12. 1. 2009. 

Literatura uredi

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Vladini Sajtovi uredi

Veb-Sajtovi Univerziteta uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Технологије_чистог_угља&oldid=27758611”