Tibor Sekelj
Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. (januap 2022) |
Tibor Sekelj (mađ. Székely Tibor; Spiška Sobota, 14. februar 1912 — Subotica, 20. septembar 1988) bio je svetski putnik, geograf, novinar, muzeolog, poliglot, pisac i istraživač jevrejskog porekla.
Tibor Sekelj | |
|---|---|
 Tibor Sekelj 1983. godine | |
| Datum rođenja | 14. februar 1912. |
| Mesto rođenja | Spiška Sobota, Austrougarska |
| Datum smrti | 20. septembar 1988. (76 god.) |
| Mesto smrti | Subotica, SFRJ |
Bio je svetski poznati esperantista.
Životopis uredi
Tibor Sekelj je rođen 1912. u Spiškoj Soboti (Spišská Sobota) kod Poprada, tada u Austrougarskoj, a umro u Subotici 1988. godine.
Ovaj svetski putnik je igrom sudbine, detinjstvo proveo u Vojvodini. Otac mu je bio veterinar, i pošto je to bio tražen posao porodica je često menjala prebivalište. Tako najpre stižu u Čenej (Banat), gde ostaju do Tiborove desete godine. Osnovnu školu završava u Kikindi, u koju dolaze 1922. godine. Iako mu je mađarski jezik bio maternji, još kao mali naučio je i nemački, kao jezik sredine koji se u Vojvodini tada mnogo koristio.
Ubrzo njegov otac dobija posao u Nikšiću, gde se Tibor upisuje u nikšićku gimnaziju. Ovde 1928. godine osniva prvi izviđački steg u Crnoj Gori, i zbog toga se smatra jednim od osnivača crnogorskog skautizma. Danas u Nikšiću i dalje radi izviđački odred koji je naslednik Tiborovog stega, ime mu je Odred izviđača „Dragan Cerović Gigo“.
Svetski putnik uredi
Za života posetio je 74 zemlje sveta, na svih 5 kontinenata. Proputovao je širom Južne Amerike, Azije i Afrike, a naročito je voleo da putuje na nepoznata i opasna mesta kao što su prašume Afrike i Amazonije i da posećuje najmanje poznata domorodačka plemena na svetu. Tu se bavio etnologijom i pokupio ogromnu zbirku izvornih plemenskih predmeta, koje danas čuvaju muzeji u Zagrebu, Subotici i Senti.
Za razliku od drugih poznatih svetskih pustolova kao što je, na primer, Željko Malnar iz Zagreba, uspeo je da nikada ne dobije malariju. Svoja ogromna iskustva sa putovanja nije umeo da pretvori u visoko tiražne knjige a time i prihode, tako da je celog života bio skromnih materijalnih mogućnosti. Pri kraju života bio je Upravnik muzeja u Subotici.
Poliglot uredi
Bio je nadareni multilingvista. Osim što je govorio mađarski i srpskohrvatski kao maternje jezike, a vladao i nemačkim, odlično je baratao španskim, engleskim, francuskim i esperantom. Bio je član Akademije za esperanto i počasni član Svetskog esperantskog saveza. Neka od svojih dela je pisao izvorno na esperantu. Neka druga izvorno na španskom.
Imao je posebnu metodu učenja stranog jezika — svaki dan po 10 reči. Posle 40 dana bi znao 400 reči i smatrao je da je to sasvim dovoljno za sporazumevanje. Na taj način služio se sa ukupno 44 jezika. Govorio je i mnoge egzotične, indijanske jezike, koje je kasnije delom zaboravljao. Ipak, u bilo kom delu sveta se našao, uspevao je da se sporazumeva.
Stripska scenaristika uredi
Bio je scenarista stripova, između ostalog i čuvenom umetniku Aleksandru Heclu, na delima „Kumeuaua — sin prašume“ 1960 — 1961. za list Pioniri (Beograd) i u „U zemlji Indijanaca“ 1962. za list Plavi vjesnik (Zagreb).
Druga dvojica uglednih stripara, scenarista Norbert Nojgebauer i crtač Julio Radilović Jules, uradili su po Sekeljevoj knjizi strip „Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Mato Grosa“ za list Plavi vjesnik (br. 558-575, Zagreb, 1965).
Spoljašnje veze uredi
- „Palma pada u ponoć“ (Kratka priča Tibora Sekelja, iz knjige Na trgu doživljaja)
- „Svet o esperantisti Tiboru Sekelju“ (Politika, 15. februar 2012)
