Википедија

Toksičnost lokalnih anestetika

Toksičnost lokalnih anestetika je neželjena pojava koja se mo e javiiti nakon neadekvatne primene lokalne anestezije.Iako su generalno lokalni anestetici bezbedni oni u nekim slučajevima mogu izazvati neželjene reakcije čak i kada se pravilno primenjuju. Toksičnost lokalnih i infiltracionih anestetika može biti lokalna ili sistemska. Lokalni neželjeni efekti uključuju neurovaskularne manifestacije kao što su produžena anestezija i parestezije, koje mogu postati ireverzibilne. Sistemska toksičnost najčešće uključuje centralni nervni sistem (CNS) ili kardiovaskularni sistem.

Epidemiologija uredi

Učestalost toksičnosti lokalnih anestetika je teško odrediti jer se ovi agensi široko koriste u različitim okruženjima, koja većinu reakcija kioje verovatno uključuje samo manje simptome, ne prijavljuje.

Procenjeno je da se sistemska toksičnost od lokalnih anestetika javlja u 0,03% blokova perifernih nerava, ili kod 0,27 epizoda na 1.000 blokova.[1]

U Sjedinjenim Američkim Državama 2019. godine, prema Američkom udruženju za kontrolu trovanja (AAPCC), prijavljeno je 1.934 slučajeva toksičnosti kod jednokratnog izlaganja lidokainu, zajedno sa 2.774 slućajeva nakon jednokratnog izlaganja drugim ili nepoznatim lokalnim anesteticima.

Nakon izlaganja lidokainu (koje je prijavio AAPCC), u 621 slučaj toksičnosti se dogodilo kod dece mlađe od 6 godina.[2]

Etiologija uredi

Neželjeni efekti lokalnih anestetika obično su uzrokovani visokim koncentracijama agensa u plazmi, što može biti posledica jednog od sledećih faktora:

  • Nenamerna intravaskularna injekcija
  • Prekomerna doza ili brzina injekcije
  • Odloženo uklanjanje leka
  • Primena u vaskularno tkivo

Faktori od strane pacijenta takođe mogu uticati na toksičnost, na primer:

  • pošto se lidokain metaboliše u jetri, disfunkcija jetre povećava rizik od toksičnosti.
  • lidokain se vezuje za proteine, tako da stanja sa niskim sadržajem proteina takođe mogu povećati rizik.
  • acidoza povećava rizik jer favorizuje disocijaciju lidokaina od proteina plazme.
  • interakcije sa drugim lekovima (npr cimetidin, beta-blokatori) takođe mogu uticati na nivoe lidokaina.

Sistemska toksičnost anestetika najčešće uključuje centralni nervni sistem (CNS) ili kardiovaskularni sistem. Istovremena primena drugih lekova, kao što su benzodiazepini, može prikriti razvoj simptoma CNS-a, ali ne i kardiovaskularnih.

Relativno retko (< 1%), lokalni anestetici mogu da utiču na imuni sistem, proizvodeći alergijsku reakciju posredovanu imunoglobulinom E (IgE). Većina slučajeva je povezana sa upotrebom amino estara. Neki anestetici, posebno benzokain, su povezani sa hematološkim efektima (methemoglobinemija).

Toksičnost za CNS je dvofazna. Ranije manifestacije su posledica ekscitacije CNS-a, sa problemima kao što su napadi. Naredne manifestacije uključuju depresiju CNS-a sa prestankom konvulzija i pojavom nesvestice i respiratorne depresije ili zastoja disanja.

Kardiovaskularni efekti se javljaju pri višim koncentracijama lokalnih anestetika u serumu. Ovi efekti mogu uključivati reentrantne aritmije. Prijavljeno je ubrzanje ventrikularnog pulsa kod pacijenata sa pretkomorskom aritmijom.

Patofiziologija uredi

Početak dejstva, jačina i trajanje delovanja lokalnog anestetika određuju se pKa agensa, rastvorljivost lipida, vezivanje za proteine i vazodilatatorni efekti, zajedno sa pH vrednostošću tkiva. Povećanje doze primenom visoke koncentracije skraćuje početak uz povećanje trajanja delovanja, kao i povećava mogućnost neželjenih/toksičnih reakcija.[3]

PKa agens je primarni faktor koji određuje početak njegovog delovanja. Niži pKa povećava penetraciju u tkivo i skraćuje početak delovanja, zbog povećane rastvorljivosti nejonizovanih (nenaelektrisanih) čestica u lipidima. PKa koji je bliži pH vrednosti optimizuje penetraciju.

Pored toga, zapaljenje u ekstracelularnom prostoru može smanjiti pH vrednsoti i može usporiti početak delovanja.[4]

Mesto administracije (primene) je takođe faktor; početak je produžen u područjima sa povećanom veličinom tkiva ili nervnog omotača.

Dodavanje natrijum bikarbonata ubrzava početak delovanja povećanjem frakcije agensa u nejonizovanom stanju.

Faktori potencije anestatika

Neki od faktora koji mogu da utiču na potenciju lokalnog anestetika su:

  • Visoki koeficijenti podele, koji odražavaju lipofilnost, promovišu prolaz anestetika u membranu lipidnog nerva, povećavajući njegovu potenciju
  • Vazodilatacija podstiče vaskularnu apsorpciju, čime se smanjuje lokalno dostupan lek i smanjuje potentnost
  • Dodavanje natrijum bikarbonata povećava se pH vrednsot, čime se povećavaju nejonizovane čestice, koje su rastvorljivije u lipidima, što povećava prividnu potenciju

Većina lokalnih anestetičkih rastvora koji sadrže prethodno pomešani epinefrin sadrže konzervanse; u ovim rastvorima, pH vrednsot se podešava na niže vrednosti da bi se održala stabilnost epinefrina i antioksidanasa.[5]

Trajanje aktivnosti

Na trajanje aktivnosti anestetika utiču sledeći faktori:

  • Dodavanje epinefrina rastvorima lokalnih anestetika produžava trajanje delovanja izazivajući vazokonstrikciju i smanjenje sistemske apsorpcije
  • Stepen vezivanja za proteine prvenstveno određuje trajanje delovanja; visoko vezivanje za proteine povećava trajanje
Koncentracija i razblaživanje anestetika

Koncentracija leka je izražena u procentima (npr. bupivakain 0,25%, lidokain 1%). Procenat se meri u gramima na 100 ml (1% je 1 g/100 ml [1000 mg/100 ml], ili 10 mg po ml).

Brzo izračunavanje koncentracije mg/ml iz procenta pomeranjem decimalne zapete za 1 mesto udesno, kao u sledećim primerima:

  • Bupivakain 0,25% = 2,5 mg/ml
  • Lidokain 1% = 10 mg/ml

Kada se epinefrin kombinuje u rastvoru anestetika, rezultat se izražava kao razblaživanje (npr. 1:100.000), na sledeći način:

1:1000 znači 1 mg na 1 ml (ili 0,1%)
1:10.000 znači 1 mg na 10 ml (ili 0,01%)
1:2000 znači 1 mg na 2 ml (ili 0,05%)
1:20.000 znači 1 mg na 20 ml (ili 0,005%)
0,1 ml epinefrina 1:1000 dodato u 9,9 ml rastvora anestetika = 1:100,000 razblaženja ili 0,01 mg/ml

Za veća razblaženja, videti tabelu u nastavku:

Primeri sadržaja epinefrina
Rastvor Volume 1:100.000 (1 mg/100 ml) 1:200.000 (1 mg/200 ml)
1 ml 0,01 mg 0,005 mg
5 ml 0,05 mg 0,025 mg
10 ml 0,1 mg 0,05 mg
20 ml 0,2 mg 0,1 mg

Primer: 50 ml 1% lidokaina sa epinefrinom 1:100,000 sadrži 500 mg lidokaina i 0,5 mg epinefrina.

Mehanizmi toksičnosti uredi

Efekti na centralni nervni sistem

Toksičnost lokalnih anestetika na centralni nervni sistem (akronim CNS) se u početku manifestuje kao ekscitacija centralnog nervnog sistema, nakon čega sledi depresija CNS-a. Ovaj dvofazni efekat se javlja zato što lokalni anestetici prvo blokiraju inhibitorne CNS puteve (što rezultuje stimulacijom), a zatim na kraju blokiraju i inhibitorne i ekscitatorne puteve (što rezultuje ukupnom inhibicijom centralnog nervnog sistem).

Efekti na kardiovaskularni sistem

Kardiovaskularni efekti se javljaju zato što ovi agensi blokiraju natrijumove kanale kpreko mehanizam brzog ulaska i usporavanja koji utiče na sprovođenje impulsa kroz srce i nervno tkivo. U srcu, ovo smanjuje Vmax (brzinu depolarizacije tokom faze 0 srčanog akcionog potencijala) i može dovesti do reentrantnih aritmija. Pored toga, provodljivost kroz sinusne i atrioventrikularne čvorove je potisnuta.

Klinička slika uredi

Manifestacije toksičnosti lokalnih anestetičkase obično se pojavljuju 1-5 minuta nakon injekcije, ali početak može biti u rasponu od 30 sekundi do čak 60 minuta.[6] Početne manifestacije takođe mogu veoma varirati.[7] Simptomi toksičnosti lokalnog anestetika uključuju promene u funkciji centralnog nervnog sistema i kardiovaskularnog sistema, kao što su:[8]

  • cirkumoralna i/ili utrnulost jezika, - pacijent se žali na zujanje u ušima i počinje da bude nejasno.
  • vrtoglavica i omaglica, koja nastaju sa povećanjem koncentracije lokalnih anestetikau krvi,
  • vizuelne i slušne poremećaje (poteškoće sa fokusiranjem i tinitus)
  • dezorijentaciju
  • pospanost,
  • metalni ukus,
  • dizartrija.

Iako se srčana toksičnost klasično ne javlja bez prethodne toksičnosti CNS, brojni objavljeni izveštaji o slučajevima opisuju epizode ​​ograničene na kardiovaskularne manifestacije. U ovim slučajevima, početak simptoma je odložen za 5 minuta ili više.[6]

Ako se nivo lokalnih anestetika u krvi dalje povećava, javljaju se grčevi mišića tela, gubitak svesti, konvulzije i na kraju koma i respiratorni zastoj.[9][10] Ovi simptomi su rezultat neravnoteže između ekscitatornih i inhibitornih puteva unutar centralnog nervnog sistema, što je uzrokovano blokadom sistema gama amino-buterna kiselina (GABA) zbog povećanja koncentracije lokalnih anestetika u moždanom tkivu.[11]

Bez adekvatnog prepoznavanja i lečenja, ovi znaci kao simptomi mogu napredovati u napade, respiratorni zastoj i/ili komu. Dok se toksičnost za CNS često manifestuje gore navedenim početnim karakteristikama, a najčešća posledica su napadi.[12]

Diferencijalna dijagnoza uredi

Diferencijalno dijagnostički kod sumlje na toksičnost nakon pprimene lokalnih anestetika treba imat u vidu sledeća stanja:[13]

  • Poremećaje konverzije

Terapija uredi

Kod pacijenata kod kojih se sumnja na toksično dejstvo lokalnog anestetika, početni korak je stabilizacija potencijalnih pretnji po život. Ako se znaci i simptomi razviju tokom primene lokalnog anestetika, lekar odmah treba zaustavite ubrizgavanje injekcije i pripremiti se za lečenje reakcije, uz adekvatnu oksigenaciju, bilo preko maske za lice ili preko intubacije.

Prednost ima praćenje predstojećeg zastoja disanja, značajnije hipotenzije, aritmije i napada. Kada se isključi druga moguća etiologija novih simptoma kod pacijenta se može se početi sa lečenjem specifičnih simptoma.

Benzodiazepini su lekovi izbora za kontrolu napada. Propofol se može koristiti za kontrolu napada, ali postoji rizik od pojačavanja kardiovaskularne toksičnosti; uz izbegavanje velike doze, posebno kod hemodinamski nestabilnih pacijenata.[15] Refraktorni napadi se mogu lečiti barbituratima ili mogu zahtevati neuromišićnu blokadu (npr sukcinilholinom).

U teškim reakcijama, treba nadgledati kardiovaskularni sistem i podržavati pacijenta intravenskim tečnostima i vazopresorima po potrebi. Poželjne su male bolusne doze epinefrina (≤1 mcg/kg). Vazopresin, blokatore kalcijumovih kanala, beta-blokatore ili druge lokalne anestetike treba izbegavati.[15]

Hipoksemija i metabolička acidoza mogu pojačati kardiovaskularnu toksičnost lidokaina i drugih lokalnih anestetika. Rana kontrola napada i agresivno upravljanje disajnim putevima za lečenje hipoksemije i acidoze mogu sprečiti srčani zastoj. Upotreba natrijum bikarbonata može se razmotriti za lečenje teške acidoze.

Srčani zastoj usled toksičnosti lokalnog anestetika je retka, ali je dobro poznata komplikacija koja se može javiti u slučajevima velikog predoziranja, posebno onih koje uključuju nenamernu intravaskularnu injekciju.[16] Ovi pacijenti imaju povoljnu prognozu ako se cirkulacija može obnoviti pre nego što dođe do hipoksemične povrede. Stoga je u većini slučajeva indikovana agresivna reanimacija.

Prema postojećoj literaturi, srčane aritmije uzrokovane povišenom koncentracijom lokalnih anestetika mogu se lečiti sa amiodaronom, iako za to nedostaje kliničko iskustvo.[17]

Kardiopulmonalni bajpas i veno-arterijska ekstrakorporalna membranska oksigenacija (VA-ECMO) su efikasno korišćeni za lečenje srčanog zastoja nakon toksičnoog dejstva lokalnih anestetika.[18]

 
Lipidna emulzija se preporučuje da bi se preokrenuli srčani i neurološki efekti toksičnosti lokalnog anestetika.

Trenutne smernice preporučuju intravensku (IV) infuziju lipidne emulzije da bi se preokrenuli srčani i neurološki efekti toksičnosti lokalnog anestetika.[15][19] Iako nisu sprovedene slepe studije na ljudima, sistemski pregled i meta-analiza su potvrdili efikasnost terapije lipidnim emulzijama.[20] Izveštaji o slučajevima podržavaju ranu upotrebu lipidne emulzije pri prvom znaku aritmije, produžene aktivnosti napada ili brzog napredovanja toksičnih manifestacija kod pacijenata sa sumnjom na lokalnu toksičnost anestetika.[21]

Retko, lokalni anestetici mogu izazvati alergijsku ili hematološku reakciju. Alergijske reakcije se mogu lečiti difenhidraminom i kortikosteroidima. Anafilaksa takođe može zahtevati davanje epinefrina. Methemoglobinemiju u početku treba lečiti simptomatski. Naknadni tretman je vođen nivoom methemoglobina u krvi; metilen plavo i hiperbarični kiseonik mogu biti potrebni u teškim slučajevima.

Može doći i do lokalne ishemijske ili nervne toksičnosti, posebno u ekstremitetima uz produženu anesteziju ili upotrebu agenasa koji sadrže epinefrin. Sumnja na oštećenje nerva treba da podstakne neurološku konsultaciju za hitne studije perifernih nerava. Ako se sumnja na vaskularni kompromis, kao što je ishemija ekstremiteta, odmah se u terapiju treba uključiti vaskularni hirurg.

Pacijenti sa upornim ili nerešenim značajnim reakcijama zahtevaju prijem uu bolnicu i intenzivnu negu kako bi bili pod nadzorom radi posmatranja, dalje evaluacije i lečenja. Pacijenti koji su stabilni i imaju manje ili lako kontrolisane neželjene reakcije mogu biti otpušteni na kućnolečenje pod nadzorom na ambulantnoj osnovi.

Konačno, prevencija toksičnosti lokalnih anestetika uvek treba da bude primarni cilj. Iako se sve neželjene reakcije ne mogu predvideti, komplikacije se mogu svesti na minimum:

  • strogim poštovanjem smernica o doziranju anestetika,
  • identifikacijom pacijenata sa povećanim rizikom
  • primenom odgovarajućih tehnika tokom primene anestetika kako bi se izbegla nenamerna intravaskularna injekcija.

Lečenje toksičnosti centralnog nervnog sistema uredi

Lečenje komplikacija i toksičnosti centralnog nervnog sistema (CNS) ostaje kontroverzno. Napadi su uspešno lečeni benzodiazepinima ili barbituratima (npr. fenobarbital); Izveštaji o slučajevima pokazuju da su 1 mg/kg intravenoznog propofola (Diprivan) i 2 mg/kg intravenoznog tiopentala (Pentothal) uspešni u zaustavljanju napadaja izazvanih lokalnim anestetikom i trzanja mišića.

Američko društvo za regionalnu anesteziju i kontrolu bola (ASRA) preporučuje benzodiazepine kao tretman prve linije za napade izazvane lokalnim anestetikom, jer ovi lekovi imaju ograničen potencijal za izazivanje srčane depresije. Ako benzodiazepini nisu dostupni, ASRA smatra propofol prihvatljivom alternativom, ali napominje da ga treba koristiti u najnižoj efektivnoj dozi, zbog potencijala da pogorša hipotenziju ili srčanu depresiju.[15] Posebno treba izbegavati propofol kod pacijenata koji pokazuju znake kardiovaskularne nestabilnosti, jer može izazvati značajnu bradikardiju.

Lečenje kardiovaskularne toksičnosti uredi

Produženi PR, KRS i KT intervali koji potenciraju reentrantne tahikardije sa aberantnom provodljivošću mogu najaviti kardiovaskularnu toksičnost. Srčana reanimacija takvih pacijenata može biti teška i produžena (30-45 min) jer su neki anestetici veoma rastvorljivi u lipidima i zahtevaju dugo vreme za redistribuciju. Međutim, neki od ovih pacijenata mogu se uspešno lečiti pravilno sprovedenom kardiopulmonalnom reanimacijom (CPR).

Ako dođe do srčanog zastoja, ASRA preporučuje standardnu naprednu podršku za život srca (ACLS) sa sledećim modifikacijama:

  • Ako se koristi epinefrin, poželjnije su male početne doze (10-100 μg bolusa kod odraslih).
  • Vazopresin se ne preporučuje
  • Izbegavajte blokatore kalcijumovih kanala i beta-blokatore
  • Ako se razviju ventrikularne aritmije, poželjniji je amiodaron

Kod pacijenata sa srčanom toksičnošću, izbegavanje upotrebe lidokaina i srodnih antidiritmičkih sredstava klase IB (npr. meksiletin, tokainid) je ključno jer mogu da pogoršaju toksičnost. Lidokain se uspešno koristi kod aritmija izazvanih bupivakainom, ali njegova aditivna toksičnost za CNS i dalje predstavlja veliku zabrinutost.

Kod pacijenata koji ne reaguju na standardne mere reanimacije, neki izveštaji o slučajevima ukazuju na to da upotreba srčanog pejsinga i kardiopulmonalnog bajpasa može poboljšati ishod.[22] Kardiopulmonalni bajpas može poslužiti kao premošćavajuća terapija sve dok se nivoi lokalnog anestetika u tkivima ne oslobode.[15]  Ekstrakorporalna membranska oksigenacija (VA-ECMO) je na sličan način korišćena za održavanje sistemske perfuzije i oksigenacije sve dok se kardiovaskularna toksičnost lokalnog anestetika ne reši.[23]

U korejskoj studiji, kombinovani bolusi glukoze, insulina i kalijuma bili su uspešni u preokretanju kardiovaskularnog kolapsa izazvanog bupivakainom.[24] Međutim, doza od 2 jedinice/kg insulina koja se koristi u ovom protokolu može biti izazovna za upotrebu u kliničkoj praksi zbog oklevanja lekara da daju tako neobično visoke doze. U Kini se pokazalo da shenfu , ekstrakt tradicionalnih kineskih biljnih lekova, smanjuje CNS i kardiovaskularnu toksičnost bupivakaina na pacovima.[25]

Lečenje alergijskih reakcija uredi

Iako su alergijske reakcije na lokalne anestetike izuzetno retke, one se leče u zavisnosti od težine:

  • Blage kožne reakcije mogu se lečiti oralnim ili intravenskim (IV) difenhidraminom (Benadril, 25 - 50 mg za odrasle, 1 mg/kg za pedijatrijske pacijente).
  • Za ozbiljnije alergijske reakcije, daje se subkutani epinefrin (0,3 ml razblaženja 1:1000) i pažljivo prati dalja dekompenzaciju.

Kortikosteroide (125 mg metilprednizolona intravenski ili 60 mg prednizona oralno) treba davati pacijentu sa teškim alergijskim reakcijama (npr. respiratorni distres, hipotenzija).

Prevencija uredi

Sledeći predlozi mogu pomoći da se izbegnu komplikacije povezane sa upotrebom lokalne anestetike, posebno kod pacijenata u hitnoj pomoći:[26]

  • Razmisliti o dobijanju i dokumentovanju informisanog pristanka kod osoba sa prethodnom istorijom anestezijskih reakcija
  • Dokumentovati količinu i vrstu anestetika koji se koristi tokom procedure
  • Uvek pribavite adekvatnu anamnezu i obaviti fizički pregled da bi se identifikovali faktore rizika i alergije
  • Ne treba koristiti antidiritmike klase 4 (uključujući fenitoin) za napade ili aritmije za koje se veruje da su posledica toksičnosti kokaina
  • Razmotrite promene u neurološkim znacima ili simptomima kao moguću manifestaciju toksičnosti anestetika
  • Obavezno obaviti prijem pacijenata sa ozbiljnim ili nerešenim simptomima
  • Znati toksičnu dozu lokalnog anestetika koji se koristi. Koristite najnižu koncentraciju i zapreminu lokalnog anestetika koji i dalje daje dobre rezultate. Koristite rastvore koji sadrže epinefrin kada nisu kontraindikovani da usporite vaskularno uzimanje putem vazokonstrikcije.
  • Opišite rane simptome predoziranja lokalnim anestetikom pacijentima i uputite ih da obaveste lekara ako dožive bilo koji od ovih efekata. Budite sigurni da pacijenti razumeju efekte lokalnih anestetika i da treba da kažu lekaru ako se pojave simptomi.
  • Pažljiva metoda ubrizgavanja može pomoći u sprečavanju toksičnih reakcija. Sprovedite injekcije velike zapremine (> 5 ml) polako, u koracima od 3 ml. Prestanite da aspirirate i obratite pažnju na krv u špricu nakon svakih ubrizganih 3 ml. Ubrizgavanje lokalnog anestetika na ovaj način smanjuje šanse za intravaskularnu injekciju velikog obima.
  • Održavajte verbalni kontakt sa pacijentom tokom postupka. Ovo pomaže u otkrivanju suptilnih simptoma, kao što je dizartrija, kao i onih težih, kao što su promene u mentalnom statusu.
  • Pošto benzodiazepini podižu prag za simptome CNS-a, ali ne i za kardiovaskularne simptome, teška premedikacija benzodiazepinima će verovatno dovesti do toga da pacijent direktno napreduje do kardiovaskularne toksičnosti bez pokazivanja preliminarnih znakova toksičnosti CNS-a.
  • Niže koncentracije lokalnih anestetika se obično koriste za infiltracionu anesteziju.

Varijacije u dozi lokalnog anestetika zavise od procedure, stepena potrebne anestezije i individualnih okolnosti pacijenta. Upotreba smanjene doze je indikovana kod sledećih pacijenata:[26]

  • oslabljeni ili akutno bolesni.
  • veoma mala dece,
  • gerijatrijski slučajevi
  • osobe sa oboljenom funkcijom jetre, aterosklerozom ili okluzivnom arterijskom bolešću

Prognoza uredi

Ako se održavaju oksigenacija, ventilacija i minutni volumen srca, pacijenti se obično potpunu oporave bez posledica.[27]

Bez lečenja, toksičnost lokalnog anestetika može dovesti do:

  • napada,
  • respiratorne depresije ili zastoja disanja,
  • hipotenzije,
  • kardiovaskularnog kolapsa ili srčanog zastoja
  • smrti.

Prema godišnjem izveštaju Nacionalnog sistema podataka o trovanju za 2019. godinu:

  • 319 izloženosti lidokainu nije imalo negativan ishod;
  • 244 izloženosti rezultovalo je manjim problemima;
  • 96, umerenim problemima;
  • 24, sa teškim problemima;
  • 3 smrtna slučaja.[2]

Izvori uredi

  1. ^ El-Boghdadly K, Pawa A, Chin KJ. Local anesthetic systemic toxicity: current perspectives. Local Reg Anesth. 2018. 11:35-44.
  2. ^ a b Gummin DD, Mowry JB, Beuhler MC, Spyker DA, Brooks DE, Dibert KW, et al. 2019 Annual Report of the American Association of Poison Control Centers' National Poison Data System (NPDS): 37th Annual Report. Clin Toxicol (Phila). 2020 Dec. 58 (12):1360-1541.
  3. ^ Haskins, Stephen C.; Tanaka, Christopher Y.; Boublik, Jan; Wu, Christopher L.; Sloth, Erik (2017). „Focused Cardiac Ultrasound for the Regional Anesthesiologist and Pain Specialist”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 42 (5): 632—644. ISSN 1098-7339. doi:10.1097/aap.0000000000000650. 
  4. ^ Bentov, Itay; Damodarasamy, Mamatha; Spiekerman, Charles; Reed, May J. (2016). „Lidocaine Impairs Proliferative and Biosynthetic Functions of Aged Human Dermal Fibroblasts”. Anesthesia & Analgesia. 123 (3): 616—623. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/ane.0000000000001422. 
  5. ^ Vertuani S, Angusti A, Manfredini S (2004). „The antioxidants and pro-antioxidants network: an overview”. Curr Pharm Des. 10 (14): 1677—94. PMID 15134565. doi:10.2174/1381612043384655.
  6. ^ a b [Guideline] Neal JM, Barrington MJ, Fettiplace MR, Gitman M, Memtsoudis SG, Mörwald EE, et al. The Third American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Practice Advisory on Local Anesthetic Systemic Toxicity: Executive Summary 2017. Reg Anesth Pain Med. 2018 Feb. 43 (2):113-123
  7. ^ Ludot, Hugues; Tharin, Jean-Yves; Belouadah, Mohamed; Mazoit, Jean-Xavier; Malinovsky, Jean-Marc (2008). „Successful Resuscitation After Ropivacaine and Lidocaine-Induced Ventricular Arrhythmia Following Posterior Lumbar Plexus Block in a Child”. Anesthesia & Analgesia. 106 (5): 1572—1574. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/01.ane.0000286176.55971.f0. 
  8. ^ Neal, Joseph M.; Woodward, Crystal M.; Harrison, T. Kyle (2018). „The American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Checklist for Managing Local Anesthetic Systemic Toxicity”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 43 (2): 150—153. ISSN 1098-7339. doi:10.1097/aap.0000000000000726. 
  9. ^ Klein SM, Benveniste H. Anxiety, vocalization, and agitation following peripheral nerve block with ropivacaine. Reg Anesth Pain Med. 1999 MarApr;24(2):175-8.
  10. ^ Mu¨ller, M.; Litz, R.J.; Hu¨bler, M.; Albrecht, D.M. (2001). „Grand mal convulsion and plasma concentrations after intravascular injection of ropivacaine for axillary brachial plexus blockade”. British Journal of Anaesthesia. 87 (5): 784—787. ISSN 0007-0912. doi:10.1093/bja/87.5.784. 
  11. ^ . Borgeat A. Toxicity of local anesthetics. Proceedings of 1st Slovenian con- gress of regional anesthesia. Ljubljana 2010.
  12. ^ Sekimoto, Kenichi; Tobe, Masaru; Saito, Shigeru (2017-03-06). „Local anesthetic toxicity: acute and chronic management”. Acute Medicine & Surgery. 4 (2): 152—160. ISSN 2052-8817. doi:10.1002/ams2.265. 
  13. ^ „Local Anesthetic Toxicity Differential Diagnoses”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2021-11-24. 
  14. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 47. ISBN 86-331-2075-5.
  15. ^ a b v g d [Guideline] Neal JM, Neal EJ, Weinberg GL. American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Local Anesthetic Systemic Toxicity checklist: 2020 version. Reg Anesth Pain Med. 2021 Jan. 46 (1):81-82. [Medline]. [Full Text].
  16. ^ Smith, Hugh M.; Jacob, Adam K.; Segura, Leal G.; Dilger, John A.; Torsher, Laurence C. (2008). „Simulation Education in Anesthesia Training: A Case Report of Successful Resuscitation of Bupivacaine-Induced Cardiac Arrest Linked to Recent Simulation Training”. Anesthesia & Analgesia. 106 (5): 1581—1584. ISSN 0003-2999. doi:10.1213/ane.0b013e31816b9478. 
  17. ^ WEINBERG, G (2002). „Current concepts in resuscitation of patients with local anesthetic cardiac toxicity”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 27 (6): 568—575. ISSN 1098-7339. doi:10.1053/rapm.2002.37126. 
  18. ^ Soltesz EG, van Pelt F, Byrne JG. Emergent cardiopulmonary bypass for bupivacaine cardiotoxicity. J Cardiothorac Vasc Anesth. 2003 Jun. 17(3):357-8. [Medline].
  19. ^ [Guideline] The Association of Anaesthetists of Great Britain and Ireland. Guidelines for the Management of Severe Local Anaesthetic Toxicity. 2010. [Full Text].
  20. ^ Ok SH, Hong JM, Lee SH, Sohn JT. Lipid Emulsion for Treating Local Anesthetic Systemic Toxicity. Int J Med Sci. 2018. 15 (7):713-722. [Medline]. [Full Text].
  21. ^ [Guideline] Neal JM, Barrington MJ, Fettiplace MR, Gitman M, Memtsoudis SG, Mörwald EE, et al. The Third American Society of Regional Anesthesia and Pain Medicine Practice Advisory on Local Anesthetic Systemic Toxicity: Executive Summary 2017. Reg Anesth Pain Med. 2018 Feb. 43 (2):113-123.
  22. ^ Schwartz DR, Kaufman B. Local Anesthetics. In: Hoffman RS, Howland MA, Lewin NA, Nelson LS, Goldfrank LR, eds. Goldfrank's Toxicologic Emergencies. 10th ed. New York: McGraw-Hill Education; 2015.
  23. ^ Froehle M, Haas NA, Kirchner G, Kececioglu D, Sandica E. ECMO for Cardiac Rescue after Accidental Intravenous Mepivacaine Application. Case Rep Pediatr. 2012. 2012:491692. [Medline].
  24. ^ Kim JT, Jung CW, Lee KH. The effect of insulin on the resuscitation of bupivacaine-induced severe cardiovascular toxicity in dogs. Anesth Analg. 2004 Sep. 99(3):728-33, table of contents. [Medline].
  25. ^ Wang Q, Liu Y, Lei Y, et al. Shenfu injection reduces toxicity of bupivacaine in rats. Chin Med J (Engl). 2003 Sep. 116(9):1382-5. [Medline].
  26. ^ a b „Local Anesthetic Toxicity Treatment & Management: Approach Considerations, Treatment of Central Nervous System Toxicity, Treatment of Cardiovascular Toxicity”. 2021-09-14. 
  27. ^ Mulroy, Michael F.; Hejtmanek, Michael R. (2010). „Prevention of Local Anesthetic Systemic Toxicity”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 35 (2): 177—180. ISSN 1098-7339. doi:10.1097/aap.0b013e3181d26068. 

Spoljaše veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Токсичност_локалних_анестетика&oldid=27442135”