Tomas Blejk Glaver
Tomas Blejk Glaver (engl. Thomas Blake Glover; 6. jun 1838 – 16. decembar 1911) bio je škotski trgovac za vreme perioda Bakumacu i Meidži u Japanu.
Tomas B. Glaver | |
|---|---|
 Tomas Blejk Glaver | |
| Puno ime | Tomas Blejk Glaver |
| Datum rođenja | 6. jun 1838. |
| Mesto rođenja | Frejzerburg, Škotska, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 16. decembar 1911. (73 god.) |
| Mesto smrti | Tokio, Japansko carstvo |
Mladost (1838–1858) uredi
Tomas Blejk Glaver rođen je 6. juna 1838. u Frejzerburgu, Škotska. Bio je peto po redu od osmoro dece Tomasa Berija Glavera i Meri Findlej. Nakon što je Tomas Beri unapređen u zapovednika obalske straže, porodica se preselila u malo mesto u blizini Aberdina, gde je počelo Tomasovo školovanje. Nakon prekida školovanja, zaposlio se u trgovinskoj kompaniji „Jardine Matheson“.[1] Trgovinske kompanije poput ove su stalno tražile ambiciozne mladiće jakih karaktera, vešte u trgovinskim pregovorima, kojima odvajanje od porodica nije bio problem. U „Jardine Matheson“-u tada osamnaestogodišnji Glaver se zaposlio početkom 1857. Uskoro je poslat u Šangaj na svoj prvi zadatak.[2]
Japan (1859–1911) uredi
Godine 1859, Glaver prelazi iz Šangaja za Nagasaki zbog posla kupovine japanskog zelenog čaja. Dve godine kasnije osniva sopstvenu firmu „Glover and Co.“ (Guraba-Shokai).
Poslom se bavio isključivo u Nagasakiju, gde je izgradio dom, kuću zapadnog tipa gradnje za koju se smatra da je prva takvog tipa u Japanu.[3]
Nažalost u Japanu je vladalo negativno raspoloženje prema strancima zbog prinudnih sporazuma koje je Tokugava šogunat, tada vodeći na vlasti, morao da potpiše u korist zapadne trgovine i politike. Pokret „Sonno džoi“ i nacionalistički orijentisani samuraji okruga Sacuma i Čošu pravili su problem Šogunatu ciljajući na restauraciju suvereniteta vladavine japanskog cara. Samuraji ovih oblasti postaće vođe i glavna snaga Meidži obnove a Glaver, uvidevši ovu priliku poslužio je kao posrednik za nabavku oružja, municije i ratnih brodova.[4]
Ovo je bio veliki rizik za Glavera budući da je prodaja oružja pobunjenim samurajima smatrana povredom potpisanog sporazuma između Velike Britanije i Japana.
Bakufu je izričito naglasio Britanskom ostrvu da ne dozvoli nezakonitu trgovinu robom koja nije dozvoljena sporazumom između njihove dve zemlje. Šogun je lično poslao pismo kraljici a prodaja oružja pobunjenicima bila bi povreda dogovorenog sporazuma. "Glaveru je bilo žao nas..." seća se Kido dok je objašnjavao taj period u Jamagučiju, "...ali nije mogao ništa da učini." Glaver je ipak dao predlog da se zaobiđe Bakufu. Ako bi okrug Čošu poslao brod direktno iz Šangaja da kupe puške „Glaver bi uradio sve što je u njegovoj moći da kupi i utovari koliko god pušaka da želimo ; delovao je veoma privrženo prema našem cilju i poslu ovog značaja."
Na kraju nas je Glaver opskrbio potrebnim puškama direktno iz Nagasakija, gde ih je Ito Hirobumi direktno otpratio do Šimonosekija 15. oktobra 1865. godine, a kad se po prvi put susreo sa Kidoom zabeležio je: „Trgovina sa našim hanom je bila strogo zabranjena za stranca i zbog toga Glaver nije bio baš voljan za trgovinu.“ Kido je dalje objasnio; zbog toga nije obavestio posadu i ostalo osoblje o prodaji oružja i tovaru koji prenose a da se kojim slučajem saznalo Glaveru bi bilo onemogućeno da se bavi trgovinom u periodu od tri godina i u najgorem slučaju bio bi uhapšen i zarobljen.[5]
Godine 1863, Glaver pomaže petorici iz Čošu hana da otputuju za London u cilju daljeg usavršavanja, ali pruža istu šansu i četrnaestorici ljudi iz oblasti Sacuma. Glaver je osoba koja je odgovorna za donošenje prve lokomotive na paru u Japan 1868. godine pod nazivom "Iron Duke" (Gvozdeni vojvoda), čiji je proces rada demonstrirao u distriktu Oura na prvim šinama duge 8 mi (13 km).[6]
S obzirom da je Glaver učestvovao u rušenju Tokugava vlade, imao je vrlo dobre odnose sa novom. Ove veze pomoći će mu da dobije odgovornost puštanja u rad prvog japanskog bojnog broda Džo Šo Maru poznatog još i kao Rjudžo Maru, koji je napravljen u Aberdenu i prionen 27. marta 1869. godine. Glaver je naručio i izgradnju manjih brodova Hošo Maru za potrebe nove mornarice i Kagošima za klan Sacuma iz istog brodogradilišta.
Godine 1868, dolazi u kontakt sa Nabešima klanom okruga Saga i provinciji Hizen gde ulazi u pregovore o izgradnji prvog rudnika uglja u Takašimi. Japanu je kupio i prvi suvi dok. Međutim 1870. bankrotira ali ostaje u Japanu i posle Meidži obnove upravlja rudnikom uglja u Takašimi za holandske vlasnike sve dok rudnik nije opet pao u ruke Japanske vlade. Godine 1881, rudnik prelazi i ruke Ivasaki Jatara.
Glaver je bio ključna figura u industralizaciji Japana, pomogavši osnivanje brodogradilišta od koje će nastati kompanija Micubiši. Pregovarajući sa jednim drugim trgovcem u Aziji Vilijamom Koplandom u Jokohami, kupuje „Spring Valley Brewery“ koja kasnije postaje i danas poznata kompanija za proizvodnju japanskog Kirin piva. Postoji urbana legenda da su brkovi na mitološkoj životinji (nacrtani na etiketi Kirin piva) omaž čuvenim brkovima koje je Glaver nosio tokom celog života.[7]
Imajući u vidu zasluge za Japan i japanski narod, dodeljen mu je orden izlazećeg sunca (druge klase).
Tomas Blejk Glaver umro je u Tokiju ali je sahranjen na internacionalnom Sakamoto groblju u Nagasakiju.
Porodica uredi
Tokom života u Japanu, Tomas Glaver je živeo sa ženom po imenu Avadžija Curu iz provincije Bungo (danas prefektura Oita) sa kojom se sreo početkom 1870. u Osaki. Par je imao ćerku Hanu, rođenu u Nagasakiju 1876. godine koja se kasnije udala za britanskog trgovca Valtera Džordža Beneta i sa njim se preselila u Koreju 1897. godine gde je i umrla 1938. Imala je četvoro dece i samo jedno unuče, Ronalda Beneta (rođenog 1931) koji danas živi u SAD. Tomas Glaver je usvojio i sina nazvavši ga Guraba Tomisaburo (1870–1945), rođenog u Nagasakiju koji će, kasnije kad odraste dati velike doprinose u oblastima ekonomije svog rodnog grada krajem 19. i početkom 20. veka. Tomisaburo se oženio ženom takođe mešanog britansko-japanskog porekla po imenu Nakano Vaka. Ostalo je zapisano u opštini Nagasaki da je Tomisaburo bio Glaverov sin, ali ne njegove žene Curu, već gejše po imenu Kaga Maki, za koju se sumnja da mu je bila jedna od četiri moguće ljubavnice. Kada su Glaver i Curu usvojili dečaka, Maki je pokušala samoubistvo ali neuspešno. Izbija skandal a priča postaje temelj za priču o „Madam Baterflaj“. Bez obzira na sve Glaver i Curu ostaju zajedno do sve do njegove smrti, a Kaga Maki se udaje za Japanca i umire u Nagasakiju 1905. godine.[8]
Uprkos japanskom državljanstvu Guraba Tomisaburo je proganjan kao potencijalni špijun od strane japanske vojne policije tokom Drugog svetskog rata. Njegova žena Vaka umire 1943. godine a Tomisaburo izvršava samoubistvo 26. avgusta 1945. godine ubrzo nakon bacanja atomske bombe na Nagasaki i Hirošimu, nekoliko dana pre nego što će američke snage okupirati Nagasaki. Kako par nije imao dece, sa njim se završava ova porodična grana.
Smatra se da je Tomas Glaver ispirisao priču Pučinijeve opere Madam Baterflaj koja je smeštena u Nagasaki ali istorijski dokazi da za potvrdu ove sumnje ne postoje. Na nekim fotografijama, Glaverova žena Curu pojavljuje se noseći kimono sa slikom leptira na rukavima, ali nema dokaza da je ona ili Kaga Maki ikad nazivana nadimkom Čo-čo san koju nosi glavna junakinja priče Madam Baterflaj. Moguće je, kako je Brajan-Burk Gafni istakao, da je pozadinska priča nastala tako što su američke okupacione snage Glaverovu bivšu kuću nazivali „Kućom madam Baterflaj“ čisto zbog pogleda od kuće na luku Nagasaki. Vlasti Nagasakija rešile su to da podrže u korist promocije turizma grada.
Prebivalište uredi
Glaverove kuće u Nagasakiju i Aberdenu su prevorene u muzeje, sa prelepim baštama u Nagasakiju koja privlače preko dva miliona posetilaca godišnje. Takođe prebivao je i u Tokiju gde je živeo u mestu gde je danas parku Šiba.
Kuća gde je rođen u rodnoj Škotskoj je uništena u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, mada je mesto obeleženo prigodnom tablom.
Počasti uredi
Za života je dobio prestižni orden izlazećeg sunca 1908. godine.[9]
Zahvaljujući povezanosti sa samurajima Sacuma i Čošu uživao je ugled japanskih vlasti pa ga u svojoj rodnoj zemlji prozivaju „Škotskim samurajem“.[10][11] Njemu u čast "Škotski samuraj" postaje nagrada koja se dodeljuje svake godine za dostignuća u odnosima škotsko-japanske kulture.[12]
U popularnoj kulturi uredi
Glaver je glavna ličnost romana "The Pure Land" od Alana Spencera. U romanu je prikazan negov poslovni uspeh i pad kao i veza sa kurtizanom koja mu rađa sina, priča koja je verovatno bila inspirisana pričom „Madam Baterflaj“.[13] Lik Glavera bio je inspircija za lik Džejmi MekFaja u romanu "Gai-Džin" Džejmsa Klavera, smeštenog u period 1860—ih godina. Pojavljuje se i u nekoliko Taiga drama japanske nacionalne televizije kao sporedni lik u serijama kao što su "Ryomaden" i "Shinsengumi!" koje prikazuju period Meidži obnove.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Gardiner, Michael, "The Scot who shaped Japan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. septembar 2012)", Japan Times, 11 December (2011). pp. 7.
- ^ Gardiner 2007, str. 16–17, 21. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFGardiner2007 (help)
- ^ Gardiner, Michael "The Scot who shaped Japan", The Japan Times, December 11. (2011). pp. 7.
- ^ Jansen 1961, str. 216–17, 253–55
- ^ Sydney DeVere Brown, "Nagasaki in the Meiji Restoration: Choshu Loyalists and British Arms Merchants", Crossroads, Number 1 (Summer 1993) [1][mrtva veza]
- ^ Semmens, Peter (1997). High Speed in Japan: Shinkansen – The World's Busiest High-speed Railway. Sheffield, UK: Platform 5 Publishing. ISBN 978-1-872524-88-7.
- ^ SECRET TALES at www.uwosh.edu
- ^ Thomas Blake Glover - Japan's favourite Scot - The Scotsman
- ^ ''Crossroads: A Journal of Nagasaki History and Culture. Uwosh.edu. Pristupljeno 2011-11-18.
- ^ About Aberdeen.com, downloaded 19 June 2011. Aboutaberdeen.com. Pristupljeno 2011-11-18.
- ^ Amazon listing for Scottish Samurai book. Amazon.co.uk. Pristupljeno 2011-11-18.
- ^ Scottish Samurai Award Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. januar 2020). Pristupljeno 2014-11-11.
- ^ "Nagasaki: On the trail of Madame Butterfly", 6 Jul 2010, Daily telegraph
Literatura uredi
- Gardiner, Michael (2007). At the Edge of Empire, The Life of Thomas Blake Glover. Birlinn. str. 16—17,21.
- Semmens, Peter (1997). High Speed in Japan: Shinkansen – The World's Busiest High-speed Railway. Sheffield, UK: Platform 5 Publishing. ISBN 978-1-872524-88-7.
- Burke-Gaffney, Brian. (2003). Starcrossed: A Biography of Madame Butterfly. Norwalk, Connecticut: EastBridge. ISBN 978-1-891936-47-0. OCLC 261376334.
- Jansen, Marius (1961). Sakamoto Ryoma and the Meiji Restoration. Princeton: Princeton University Press.
- Naito, Hatsuho. (2001). Tōmasu bi guraba shimatsu : meiji kenkoku no yōshō. (トーマス・B・グラバー始末：明治建国の洋商). Tokyo: Ateneshobō. ISBN 978-4-87152-214-4. OCLC 166487686.
- McKay, Alexander. (1993). Scottish Samurai: The Life of Thomas Blake Glover. Edinburgh: Canongate Books. ISBN 978-0-86241-452-8. OCLC 246544069.
- McKay, Alexander. (Midori Hiraoka, trans). (1997). Tōmasu guraba den. (トーマス・グラバー伝). Tokyo: Chuō Kōronsha. ISBN 978-4-12-002652-2. OCLC 47299389.
- Spence, Alan (2006). The Pure Land. Edinburgh: Canongate Books. ISBN 978-1-84195-855-2. OCLC 225266369.
- Gardiner, Michael. (2007). At the Edge of Empire: The Life of Thomas B. Glover. Edinburgh: Birlinn. ISBN 978-1-84158-544-4. OCLC 137313475.
- van Rij, Jan (2001). Madame Butterfly: Japonisme, Puccini, and the Search for the Real Cho-Cho-San. Berkeley, California: Stone Bridge Press. ISBN 978-1-880656-52-5.
Spoljašnje veze uredi
- Thomas Blake Glover
- Famous Scots
- Nagasaki Tourism website: Glover Garden; Glover Garden (jezik: japanski)
- The Last Explorers - Thomas Blake Glover na sajtu YouTube (BBC programme)
