Tomislav Todorović (vajar)
Tomislav Todorović (Sibnica, 11. oktobar 1948) srpski je vajar, redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, koji je više od četiri decenije, u kontinuitetu, aktivan na srpskoj umetničkoj sceni. Diplomirao je vajarstvo 1972. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu.
| Tomislav Todorović | |
|---|---|
 Tomislav Todorović, Niš 2016. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 11. oktobar 1948. |
| Mesto rođenja | Sibnica, {SFR Jugoslavija |
| Umetnički rad | |
| Polje | vajarstvo |
20 samostalnih i preko 500 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je u radu 43 umetničke kolonije
Život i karijera
urediDiplomirao je vajarstvo 1972. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Studirao je vajarstvo u klasi profesora; Aleksandra Zarina, Vojina Stojića i Jovana Kratohvila, kod koga je 1974. godine završio i poslediplomske studije.
Od 1988. do 1993. godine radio je kao profesor vajanja u jednoj od najstarijih beogradskih ustanova kulture u „Šumatovačkoj“ ulici na Vračaru, Centru za likovno obrazovanje.
Od 1998. zaposlen je na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u zvanju redovni profesor. Paralelno se bavi izlagačkim i pedagoškim radom.[1]
Živi i radi u Beogradu.
Umetničko stvaralaštvo
urediU osnovi vajarstva Tomislava Todorovića prepoznaje se „zdrava ideja po kojoj humanizam umetničkog dela ne zavisi od realnosti umetničke forme, već od njenog unutrašnjeg sadržaja”.[2]
S jedne strane, Todorovićevog stvaralaštva, su dela od bronze i kamena, a s druge - rad u poslednjih 15 godina, u koji on unosi nove materijale, terakotu i staklo. Tako nastavljajući svoja ranija istraživanja na polju savremene skulpture, i produbljujući ih izražajnim mogućnostima, Todorović sve više stvara u terakoti i staklu. I tako kombinujući ove materijale sa drugim materijalima, on sa većom slobodom i opuštenošću varira ideju o materiji, obliku, prostoru, svetlu.
Njegova dela nastala u prvim decenije 21. veka izvedena su kombinovanjem materijala (staklo, terakota, metal, aluminijumske folija, drvo, plastika), koje on modeluje ili prefabrikuje. Tako u širokom rasponu kretnji od klasičnih skulptorskih postupaka do modernistički shvaćene figuracije, umetnik stvara konstruktivne apstrakcije, koje prate znakovne i simboličke promene.[3]
| „ | U najnovijim vajarevim apstrakcijama stub je jedan od osnovnih element njegove postavke, a njegove varijacije u arhitektonici prostora, tretmana ili formata autorovo naslućivanja paradoksa i poigravanja sa opozitima teško-lako, fluidno-statično, manuelno-industrijsko…[3] | ” |
A u tim postavkama Todorović sa većom slobodom i opuštenošću varira kroz ideju o materiji, obliku, prostoru, svetlu.
Skulpture Tomislava Todorovića nalaze se u sledećim najznačajnim zbirkama u Srbiji:
- Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu,
- Muzej Cepter u Beogradu,
- Muzeja skulpture u Kraljevu,
- Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru.
Njegove skulpture izvedene u slobodnom prostoru nalaze se u:
- Ljubljani (skulptura u kamenu),
- Cazinu - Ostrožcu (skulptura u kamenu bihacitu),
- Oronjskom – Poljska (tri skulpture u granitu),
- Danilovgradu (skulptura u kamenu),
- Boru (pet skulptura u bronzi),
- Bajši kod Subotice (skulptura u gvožđu, trodelni asanblaž, koautorki rad sa vajarem Slavkom Živanovićem) i
- Prijepolju (skulptura u granitu).[4]
Izložbe, likovne kolonije i simpozijumi
urediIzlagao je na 20 samostalnih i preko 500 kolektivnih izložbi u SFR Jugoslaviji, Srbiji i inostranstvu.[1]
Učestvovao je u radu 43 umetničke kolonije i simpozijuma u Srbiji i inostranstvu (Oronjsko-Poljska, u Danilovgradu, „Bor-bakar“, „Tera“ Kikinda, „Mermer i zvuci“ Aranđelovac...).[1]
Nagrade i priznanja
urediZa uspehe u vajarstvu nagrađivan je 24 puta, od kojih su značajnije nagrade:[4]
- „Zlatno dleto“,
- „Crtež i mala plastika“,
- Bijenale minijature Gornji Milanovac,
- „Prostor 88...”
- Nagrada na „Jesenjoj izložbi“ ULUS-a, 2014. godine
- Prva nagrada na Prvom međunarodnom bijenalu umetnosti „ARTiJA“ u Kragujevcu.[5]
Izvori
uredi- ^ a b v RTK (2022-10-12). „Izložba skulptura akademskog vajara Tomislava Todorovića” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-04-25.
- ^ Sava Popović,Vajar Tomislav Todorović: Glava je centar sveta Večernje novosti, Izdanje od:09. novembra 2013
- ^ a b Ćinkul, Ljiljana. „Jak autorski tonalitet”. Politika, 22.03.2010. Pristupljeno 17. 10. 2016.
- ^ a b „Samostalna izložba skulptura: Tomislav Todorović”. www.galerija73.com. Pristupljeno 9. 8. 2020.
- ^ RTK (2018-07-01). „RTK | Prvo međunarodno bijenale umetnosti „ARTiJA“” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-04-25.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Tomislav Todorović na Vikimedijinoj ostavi
