Tonsko slovo
Tonska slova su pisani karakteri koji predstavljaju tonove jezika, posebno konturske tonove. Njih je izumeo Juenžen Džao. Oni su usvojeni u Međunarodnoj fonetskoj azbuci.
.svg)
Tonska slova su šema visina konture (engl. Pitch contour), nacrtana sličicom u istom redu pisanja i završeni sa uspravnom crtom. Juenžen Džao je podijelio tonski prostor u pet segmenata uz upotrebu koncepta pet linija iz muzičkog notnog sistema, gde svaki odgovara različitom nivou tona.[1][2] Nijedan poznati jezik ne zavisi od više od pet različitih visina tona.
Na primjer, standardni mandarinski ima sledeća četiri tona u slogovima koji se govori u izolaciji:
| Kontura | Tonsko slovo |
Tonski broj |
|---|---|---|
| Visoko ravni | ma˥˥ | ma1 |
| Srednjo uzlazni | ma˧˥ | ma2 |
| Nisko silazno-uzlazni | ma˨˩˦ | ma3 |
| Visoko silazni | ma˥˩ | ma4 |
Dijakritike se mogu takođe upotrebiti za transkripciju tona IPA. Na primjer, ton 3 u mandarinskom je niski ton između ostalih slogova, i može biti zastupljen kao takav fonemično. Četiri mandarinska tona se mogu stoga takođe transkribovati kao [má, mǎ, mà, mâ]. (Primijetite da ovo nije konvencija pinjina, te u ovom slučaju IPA dijakritik može biti zbunjujući.)
Mandarinski visoko ravni ton u tablici se sastoji od dva elementa, oba visoka. To proizvodi dužu crtu u nekim fontovima nego što čini jedan elemenat, kad se uporedi sa dužinom drugih tonskih slova. Međutim, kada je kratak („nagli“) ton zbog krajnjeg suglasnika, npr. u standardnom kantonskom, jedan elemenat može se koristiti: [mak˥ ].
Tonska slova kao cifre uredi
Tonska slova su takođe transkribovana u cifre, posebno u azijskim i meso-američkim tonskim jezicima. Prije širenja OpenType računarskih fontova početkom 2000—2001. godine, tonska slova nisu bili praktična za mnoge aplikacije. Numeričkih zamjena je bila uobičajena za tonske konture, sa numeričkom vrednosti dodeljenom za početnu, krajnju, a ponekad i srednju konturu. Na primjer, četiri mandarinska tona su obično transkribovana „ma55“, „ma35“, „ma214“, „ma51“.[3]
Međutim, ove cifre su dvosmislene. U azijskim jezicima poput kineskog, konvencija dodeljuje najnižoj visini tona 1 a najvišoj 5. Međutim u Africi i Mezoamerici najniži je dodeljen 5 a najviši 1. U slučaju mezoameričkih jezika, broj nivoa tonova takođe je ograničen na broj različitih nivoa u određenom jeziku. Na primjer, mikstečki jezik sa tri nivoa tonova će ih označiti sa 1 (visok /˥/), 2 (srednji /˧/) i 3 (nizak /˩/). Čitalac naviknut na kineski će pogrešno protumačiti mikstečki niski ton kao srednji, a visok ton kao niski. Zato što su tonska slova crtežna, i muzički notni sistem je međunarodno priznat sa visokim tonu na vrhu i niskim ton na dnu, tonska slova ne pate od ove dvosmislenosti.
Tonske visine uredi
Autori koriste tonske visine tonskog slova da izraze različite jezične i psihološke korelacije. Međunarodna fonetsko društvo je predložilo korištenje tonskih slova za predstavljanje fonemskih različitosti. Na primjer, ako jezik ima jedan silazni ton, onda bi on trebalo da bude transkribovan /˥˩/, čak i ako taj ton ne silazi u celom vokalnom rasponu.[4]
Za potrebe precizne jezične analize postoje barem tri pristupa: linearna, eksponencijalna i jezičko-određena. Linearni pristup stavlja nivo tona direktno na osnovnu frekvenciju (f0), oduzimanjem tona sa najmanjim f0 od tona sa najvišom f0, i deljenjem ovog prostora u četiri jednaka f0 intervala. Tonska slova su tada izabrana na temelju f0 tonske konture preko te regije.[5][6] Ovaj linearni pristup je sistematičan, ali nije uvijek svrstan na početak i kraj svakog tona sa predloženim tonskim nivoem.[7] Džaov raniji opis tonskih nivoa je eksponencijalni pristup. Džao je predložio pet tonskih nivoa, gde je svaki nivo razmaknut dvojnim polutonovima.[1] Kasniji opis daje samo jedan poluton između nivoa 1 i 2, i tri polutona između nivoa 2 i 3.[2] Ovaj obnavljen opis može biti jezičko-određeno deljenje tonskog prostora.[8]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Chao, Yuen-Ren (1956). „Tone, intonation, singsong, chanting, recitative, tonal composition and atonal composition in Chinese.”. Ur.: Halle, Moris. For Roman Jakobson. The Hague: Mouton. str. 52-59.
- ^ a b Chao, Yuen-Ren (1968). A Grammar of Spoken Chinese. Berkeley, CA: University of California Press.
- ^ Mandarinski visoki ton je obično napisan „ma55“ umjesto „ma5“ kako bi se izbjegla konfuzija sa brojem tona 5, i da ovaj prikaz nije „nagli“ ton.
- ^ Međunarodno fonetsko društvo 1999, pp. 14
- ^ Vance, Timothy J. (1977). „Tonal distinctions in Cantonese”. Phonetica. 34 (2): 93—107. PMID 594156. doi:10.1159/000259872.
- ^ Du, Tsai-Chwun (1988). Tone and Stress in Taiwanese (Ph.D. Dissertation izd.). Ann Arbor, MI: University of Michigan.
- ^ Cheng, Teresa M. (1973). „The Phonology of Taishan”. Journal of Chinese Linguistics. 1 (2): 256—322.
- ^ Fon, Janice; Chaing, Wen-Yu (2004). „What does Chao have to say about tones?”. Journal of Chinese Linguistics. 27 (1): 13—37.
Literatura uredi
- Du, Tsai-Chwun (1988). Tone and Stress in Taiwanese (Ph.D. Dissertation izd.). Ann Arbor, MI: University of Michigan.
- Chao, Yuen-Ren (1968). A Grammar of Spoken Chinese. Berkeley, CA: University of California Press.
- Chao, Yuen-Ren (1956). „Tone, intonation, singsong, chanting, recitative, tonal composition and atonal composition in Chinese.”. Ur.: Halle, Moris. For Roman Jakobson. The Hague: Mouton. str. 52-59.