Википедија

Tonja Harding

Tonja Maksin Harding (12.11. 1970) je bivša američka klizačica, penzionisani bokser i televizijska ličnost. Poreklom iz Portlanda, Oregon, Tonju je odgajala prvenstveno majka, koja ju je upisala na časove klizanja kada je imala četiri godine. Veći deo svog detinjstva provodila je na treningu. Kasnije odustaje od srednje škole da bi se posvetila sportu. Nakon što se plasirala na američko prvenstvo u umetničkom klizanju između 1986. i 1989. godine, Harding je pobedila na takmičenju ”Skejt Amerika” 1989. godine. Bila je šampionka SAD 1991. i 1994. godine pre nego što joj je oduzeta titula iz 1994. i srebrna medalja 1991. godine. Godine 1991. postala je prva Amerikanka koja je uspešno izvela trostruki aksel i druga žena koja je to uradila u istoriji (nakon Midori Ito). Usprkos detinjstva provedenog u nestabilnoj porodici, kao i astme (koju je pogoršalo pušenje), postala je vrhunska umetnička klizačica.

Tonja Harding
Tonja Harding 2006.
Datum rođenja(1970-11-12)12. novembar 1970. (53 god.)
Mesto rođenjaPortland, SAD

Njen bivši suprug Džef je u toku Zimskih olimpijskih igara 1994. učestvovao u napadu na Tonjinu američku suparnicu Nensi Kerigan. Obe su se takmičile na Zimskim olimpijskim igrama u februaru 1994. godine, gde je Kerigan osvojila srebrnu medalju, a Harding osmo mesto. Harding prihvata sporazum o priznanju krivice 16. marta 1994. u kojem se izjasnila krivom za zaveru da ometa krivično gonjenje. Zbog umešanosti u napad, doživotno joj je zabranjeno da kliza 30. juna 1994. godine.

Početkom 2000-ih, Tonja se takmičila i kao profesionalni bokser. Njen život bio je tema mnogih filmova, dokumentaraca, knjiga i akademskih studija. U 2014. godini dva televizijska dokumentarna filma o njenom životu i klizačkoj karijeri (Nensi i Tonja i The Gold of Gold) emitovana su u roku od dva meseca jedan za drugim i tako nadahnuli Stivena Rodžersa da napiše biografski film Ja, Tonja, objavljen 2017. sa Margo Robi u glavnoj ulozi.

Detinjstvo i mladost uredi

Tonja Madžine Harding rođena je 12. novembra 1970. u Portlandu kao ćerka LaVone Golden (rođena 1940) i Alberta Hardinga (1933–2009).[1] Odrasla je u istočnom Portlandu i počela je da kliza kada je imala tri godine, trenirajući sa trenerom Dijanom Ravlinson. Otac se bavio raznim poslovima, kao što su poslovi sa nekretninama, vožnja kamiona i rad u prodavnici mamaca; međutim, bio je često bio nezaposlen zbog lošeg zdravlja.[2] Kako bi izdržavala porodicu, njena majka je radila kao konobarica i ručno šila ćerkine kostime jer nisu mogli da ih priuštite.[3] Roditelji joj se razvode nakon 19 godina braka 1987. godine, kada je imala 16 godina.[4]

Tonja priznaje da je bila žrtva silovanja poznanika 1991. godine i da ju je njen polubrat zlostavljao kada je bila dete. Harding je 1986. godine pozvala policiju nakon što ju je Davison seksualno maltretirao. Uhapšen je i proveo je kratko vreme u zatvoru. Tonjini roditelji su negirali Davisonovo ponašanje i rekli joj je da ne podnosi krivične prijave protiv njega. Davison je poginuo u automobilskoj nesreći 1988. godine. Tokom jednog intervjua,rekla je da je Davison jedina osoba u njenom životu nedostojna oproštenja i „jedina osoba koju je ikada mrzela“.

Klizačka karijera uredi

Sredinom osamdesetih počela je da se probija na takmičenjima. Na američkom prvenstvu u umetničkom klizanju 1986. bila je šesta, 1987. i 1988. peta, a 1989. godine treća. Potom je pobedila na takmičenju ”Skejt Amerika” 1989. godine. Harding je bila izuzetna klizačica. Međutim, bolovala je od gripa i astme. U februaru 1990. godine je na američkom prvenstvu sa drugog mesta završila na sedmom. Tonja se probija 1991. godine uspešnim izvođenjem svog prvog trostrukog Aksela na američkom prvenstvu 16. februara i time postaje prva Amerikanka koja je izvela ovaj skok. Na svetskom prvenstvu u martu 1991. godine, međunarodnom događaju, ponovo je izvela trostruki Aksel. Harding je osvojila drugo mesto, i bila ispred Nensi Kerigan. Na takmičenju ”Skejt Amerika” u septembru 1991. godine Harding je prva u još tri dostignuća: prva žena koja je u kratkom programu izvela trostruki Akel; prva žena koja je uspešno izvela dva trostruka Aksela u jednom takmičenju; prva osoba koja je izvela trostruki Aksel u kombinaciji (sa dvostrukom petljom).

Uprkos rekordnim dostignućima, nakon 1991. godine Tonja više nikada nije mogla da uspešno izvede trostruki Aksel; njeni rezultati su počeli da opadaju. Na američkom prvenstvu u umetničkom klizanju u januaru 1992. godine osvojila je treće mesto uprkos uganuću zgloba tokom treninga, a na februarskim Zimskim olimpijskim igrama 1992. godine uspela je da osvoji četvrto mesto. U martu iste godine, Harding se plasirala na šesto mesto na Svetskom prvenstvu 1992. godine. U sezoni 1993. godine je klizala loše na američkom prvenstvu i nije uspela da se kvalifikuje za tim Svetskog prvenstva.[5][6]

Januara 1994. Harding je osvojila američko prvenstvo, ali joj je kasnije oduzeta titula. Disciplinsko veće izglasalo je uklanjanje titule u junu 1994. godine, nakon istrage napada na Nensi Kerigan. U februaru 1994. joj je bilo dozvoljeno da ostane član američkog olimpijskog klizačkog tima. Posle problema sa klizaljkom u dugom programu, sudije su joj dozvolile da ponovo kliza i završila je na osmom mestu, iza Oksane Baiul (zlato) i Nensi Kerigan (srebro). Uprkos zabrani, kasnije se takmičila na profesionalnom nivou, plasiravši se na drugo mesto ESPN prvenstva u klizanju 1999. godine.

Privatni život uredi

Tonja je započela vezu sa 17-godišnjim Džefom Gilolijem u septembru 1986. godine, kada je imala 15 godina. Venčali su se 18. marta 1990. godine, kada je imala 19, a on 22 godine. Razveli su se 28. avgusta 1993. godine. Priznala je da je tokom braka trpela psihičko i fizičko zlostavljanje.

Harding se potom udala za Majkla Smita 1995. godine; razveli su se 1996. godine.

U junu 2010. se udaje za 42-godišnjeg Džozefa Prajsa kada je imala 39 godina. Rodila je sina po imenu Gordon 19. februara 2011. godine.[7]

Harding je u emisiji Elen 26. februara 2018. izjavila da je i dalje aktivna u klizanju i trenira tri puta nedeljno. Život, karijera i uloga ove žene u napadu 1994. godine široko su pominjani u popularnoj kulturi, uključujući i primarni govor kampanje 2008. godine od strane predsednika Baraka Obame.[8] U 2014. godini Met Harkins i Viviana Olen stvorili su muzej Nensi Kerigan i Tonje Harding u svom stanu u Bruklinu, prikupljajući i arhivirajući podatke o njima.[9] Članak iz Vog-a napomenuo je da je Harding tokom godina razvila ”kult koji sledi”.[10]

Reference uredi

  1. ^ „Albert Gordon Harding”. Headlight-Herald. Tillamook, Oregon: Country Media. 14. 4. 2009. Arhivirano iz originala 13. 5. 2018. g. Pristupljeno 20. 1. 2018. 
  2. ^ Rothman, Lily (8. 12. 2017). „Tonya Harding's World Was Nothing Like Nancy Kerrigan's”. Time. New York City: Meredith Corporation. Arhivirano iz originala 19. 7. 2018. g. Pristupljeno 12. 7. 2018. 
  3. ^ Plummer, William; Reed, Susan (24. 1. 1994). „Poisoned Ice”. People. sv. 41 br. 3. Meredith Corporation. Arhivirano iz originala 7. 7. 2018. g. Pristupljeno 7. 7. 2018. 
  4. ^ Prouse, Lynda D.; Harding, Tonya (2008). Tonya Tapes . New York City: World Audience. str. 40. „[My parents] divorced in 1987. They separated in February, and then their divorce was final sometime in the summer” 
  5. ^ Hersh, Phil (17. 1. 1993). „Harding Learning Hard Way”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originala 13. 7. 2018. g. Pristupljeno 13. 7. 2018. 
  6. ^ Longman, Jere (26. 10. 1993). „For Harding, Not All Sequins & Music”. New York Times. Arhivirano iz originala 13. 7. 2018. g. Pristupljeno 12. 7. 2018. 
  7. ^ Fleeman, M (februar 2011). „Harding welcomes son”. People. Arhivirano iz originala 6. 3. 2019. g. Pristupljeno 27. 2. 2011. 
  8. ^ Lester, Paul (4. 3. 2009). „Tonya Harding bitter & thankful over Obama's 'kneecap' comment”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 6. 9. 2013. g. Pristupljeno 25. 5. 2010. 
  9. ^ „Like 'Dynasty' On Ice: Nancy Kerrigan & Tonya Harding Museum”. NPR. 19. 4. 2015. Arhivirano iz originala 11. 2. 2017. g. Pristupljeno 28. 12. 2016. 
  10. ^ Bobb, Brooke (8. 12. 2017). „I, Tonya's Costume Designer on Why She Didn't Want to Take a Cheap Shot at '90s Fashion”. Vogue. Arhivirano iz originala 5. 2. 2018. g. Pristupljeno 30. 1. 2018. 

Literatura uredi

  • Prouse, Lynda D.; Harding, Tonya (2008). Tonya Tapes . New York City: World Audience. str. 40. „[My parents] divorced in 1987. They separated in February, and then their divorce was final sometime in the summer” 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тонја_Хардинг&oldid=27676507”