Википедија

Trg republike (Jerevan)

Trg republike (jerm. Հանրապետության հրապարակ, Hanrapetut′yan hraparak), lokalno poznat i pod nazivom Hraparak (jerm. Hraparak — gradski trg),[5][6] centralni je gradski trg u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije. Sastoji se od dva dela: ovalnog kružnog toka i trapezoidnog dela koji sadrži bazen sa muzičkim fontanama. Trg je okružen sa pet velikih građevina izgrađenih žutom i roze sedrom u neoklasičnom stilu sa ekstenzivnim jermenskim motivima.[7][8] Ovaj arhitektonski ansambl uključuje Vladin dom, Istorijski muzej i Nacionalnu galeriju, hotel Armenia Marriott i ministarstva spoljašnjih poslova i saobraćaja i komunikacija. Trg je originalno dizajniran od strane Aleksandra Tamanijana 1924. godine,[9] a izgradnja većine zgrada završena je do 1950-ih. Poslednja građevina, Nacionalna galerija Jermenije, završena je 1977. godine.[2]

Trg republike
Հանրապետության հրապարակ
Istorijski muzej i Nacionalna galerija (levo) i Vladin dom (desno) na Trgu republike, 2013.
Bivša imenaLenjinov trg (1940–1990)[1]
OdržavaOpština Jerevan
Površina3 ha (30.000 m2)[1]
LokacijaKentron, Jerevan, Jermenija
Najbliža metro stanicaTrg republike
Konstrukcija
Početak izgradnje1926.[2][3][4]
Završetak1977.[2]
Drugo
DizajnerAleksandar Tamanijan

Tokom sovjetskog perioda bio je poznat pod nazivom Lenjinov trg, u centru trga je stajala Lenjinova statua i vojne parade su tu bile održavane dvaput godišnje. Nakon što je Jermenija stekla nezavisnost, Lenjinova statua je uklonjena i trg je dobio novo ime.[10] Trg republike se opisuje kao jermenski i jerevanski „najvažniji gradski prostor”,[11] jerevanski arhitektonski vrhunac”,[12] i „najznačajniji arhitektonski ansambl” grada.[13] Putopisac Dejrdr Holding je naveo da je ovo „jedan od najlepših centralnih trgova izgrađenih bilo gde u svetu tokom 20. veka”.[14]

Arhitektura uredi

Trg se sastoji od dva dela. Prvi deo je ovalni kružni tok koji je popločan raznobojnim kamenjem tako da iz vazduha predstavlja tradicionalni jermenski ćilim. Drugi deo je trapezoidni deo na kom je smeštena muzička fontana ispred Istorijskog muzeja i Nacionalne galerije.[3] Građevine oko trga izgrađene su od roze i žute sedre u neoklasičnom stilu sa ekstenzivnim jermenskim motivima.[7]

Istorija uredi

 
Glavni trg u Jerevanu, fotografija iz 1916. godine

Gradski trg različitih proporcija postojao je na ovoj lokaciji vekovima.[15] Tokom 2003. godine trg je renoviran i izvršena su velika iskopavanja, prilikom čega je otkriven stariji sloj iz 18—19. veka.[16] Predsovjetski trg je bio dizajniran od strane Borisa Merabijana (Megrabov), koji je predlog izgleda trga dao u svom planu Jerevana iz 1906—1911. godine.[17]

Sadašnji trg dizajniran je od strane Aleksandra Tamanijana u okviru njegovog plana Jerevana iz 1924. godine.[18] Izgradnja trga po Tamanijanovom planu počela je 1926. godine, kada se počelo sa građenjem Vladinog doma.[4][3] Dom je završen krajem 1950-ih, dok su ostale zgrade kompletirane do 1977. godine, kada je završena izgradnja Nacionalne galerije Jermenije. Trg je nazvan Lenjinov trg (jerm. Լենինի հրապարակ, Lenini hraparak; rus. площадь Ленина, ploshchad’ Lenina) po sovjetskom lideru Vladimiru Iliču Lenjinu, čija je statua bila postavljena u centar trga još 1940. godine, a uklonjena 1991. godine, nakon proglašenja nezavisnosti Jermenije.

Znamenitosti uredi

Građevine uredi

Građevina Istorija i upotreba
Vladin dom #1
  		Zgrada predstavlja sedište Vlade Jermenije (savet vladinih ministara, ne cele izvršne vlasti). U zgradi je prvobitno bio smešten Narodni komesarijat (izvršni organ Sovjetske Jermenije).[2][9]

Severozapadni deo, izgrađen tokom 1926—1929, dizajniran je od strane Aleksandra Tamanijana.[3] Izgradnju ostalih delova zgrade nastavio je Gevorg Tamanijan, Aleksandrov sin, tokom 1938[19] i završio 1941. godine.[2][9]

Zgrada Istorijskog muzeja i Nacionalne galerije
  		Istorijski muzej Jermenije, Nacionalna galerija Jermenije

Izgradnja je započeta tokom 1950-ih, a Nacionalna galerija je kao poslednja završena 1977. godine.[2][20] Građevina je dizajnirana od strane Marka Grigorijana i Eduarda Sarapijana.[2] Mali deo građevine, koncertna hala Arno Babajanijan, datira iz 1916. godine.[2]

Hotel Armenia Marriott
  		Hotel je završen 1958. godine prema dizajnu Marka Grigorijana i Eduarda Sarapijana.[2][21] Hotel je, tokom sovjetskog perioda, nosio ime Jermenija. Ovaj luksuzni hotel se danas smatra jednim od vodećih hotela u Jermeniji[22][23] i ima 380 soba.[24]
Zgrada je dizajnirana od strane Samvela Safarijana, Rafaela Izraelijana i Varazdata Arevšatijana[2][25] i završena 1955. godine.[2][26] The friezes above first-floor windows are incomplete.[27] Bila je sedište Ministarstva spoljašnjih poslova Jermenije između 1996. i 2016. godine.[26]
Ministarstvo saobraćaja i komunikacija
  		Izgrađena 1933—1956. godine,[19] ova zgrada je takođe dizajnersko delo Marka Grigorijana i Eduarda Sarapijana.[2] Bila je sedište Ministarstva saobraćaja i komunikacija do 2016. godine.[27]

Statua Lenjina uredi

 
Statua Lenjina i Vladin dom odštampani na sovjetskoj poštanskoj marki iz 1978. godine

Sedam metara visoka statua sovjetskog lidera Vladimira Iliča Lenjina, na 11 metara visokom postolju, svečano je otkrivena na trgu 24. novembra 1940. godine.[28][29] Statua je delo dizajnera Sergeja Merkurova i bila je postavljena tako da gleda na buduću zgradu Nacionalne galerije i u to vreme je bila „pozdravljana kao jedno od velikih dela monumentalne umetnosti”.[30] Uklonjena je s postolja 13. aprila 1991. godine, nakon što je Jermenija proglasila nezavisnost, a pre raspada Sovjetskog Saveza. Bila je „postavljena u kamion i, kao telo preminule osobe, i vožena u krug na trgu kao telo u otvorenom kovčegu” dok su ljudi klicali.[31] Danas se nalazi u dvorištu Nacionalne galerije. Postolje je preživelo do leta 1996. godine, kada je srušeno.[28]

Zamena uredi

Nakon što je Lenjinova bista sklonjena, trg je, prema rečima Ter-Gazarijane, ostao bez ravnoteže, a prazni prostor koji je ostao je bio predmet različitih dizajnerskih predloga, ali nijedan od njih nije prihvaćen.[30]

Dana 31. decembra 2000. godine, 24 metara visoki krst osvetljen sijalicama nikao je na mestu gde je ranije stajala Lenjinova statua. Postavljanje krsta završeno je 2001. godine, što je bila godina kada su jermenska država i jermenska apostolska crkva proslavljale 1700. godišnjicu hrišćanske nacije. Krst je bio simbolično osvetljen sa 1.700 lampi i nastavio da bude u središtu proslava koje su bile održavane tokom cele godine komemoracije. Međutim, krajem 2001. godine, period proslava je završen i krst je tiho uklonjen. S obzirom da je bio privremeni deo većeg slavlja, bilo je malo diskusije kako tokom njegovog postavljanja, tako i prilikom njegovog uklanjanja.[11]

Godine 2004. se na mesto Lenjinove statue pojavio ekran veličine bilborda koji je prikazivao oglase i reklame raznih organizacija i proizvoda,[32] međutim, i on je uklonjen 2006. godine.[11]

Predlozi uredi

U Jermeniji je bilo održano više različitih takmičenja kako bi se izabrala adekvatna zamena za statuu Lenjina. Jedan od najčešćih predloga bio je spomenik Davidu od Sasuna, nacionalnom heroju Jermenije. Velika apolitičnost ovog jermenskog nacionalnog heroja bila bi dobar izbor za trg, ali je, prema rečima Ter-Gazarijane, malo verovatno da će njegova statua biti premeštena sa trenutnog mesta — ispred železničke stanice.[33]

Fontane uredi

Nakon višegodišnje neoperativnosti, muzička fontana je renovirana od strane francuske kompanije Aquatique Show International,[34] a obnova je koštala oko 1,4 miliona evra.[35] Muzička fontana je zvanično puštena u rad u septembru 2007. godine.[36]

Božićno drvo uredi

Božićno drvo, odnosno jelka, postavlja se na trg svakog decembra još od 1950. godine.[37]

Česma uredi

 
Česma na Trgu republike u Jerevanu

Česma (takođe poznata i pod nazivom pulpulak), smeštena je pored muzejskih zgrada i sastoji se od sedam fontana pa stoga nosi i naziv Jot agbijur (jerm. Yot aghbyur — „Sedam izvora”). Prvobitno je postavljena 1965. godine, a renovirana je 2010. godine.[34]

Događaji i incidenti uredi

Parade uredi

Tokom sovjetskog perioda bile su održavane vojne parade svakog 1. maja (Međunarodni praznik rada), 9. maja (Dan pobede, do 1969. godine)[28] i 7. novembra (Oktobarska revolucija).[38][28] Rukovodstvo Sovjetske Jermenije stajalo bi na podijumu, ispod Lenjinove statue. Poslednja od ove tri parade održana je 1988. godine.[28]

Vojne parade koje su proslavljale nezavisnost Jermenije održane su 21. septembra 1996. godine (5. rođendan),[39] 1999. (8. rođendan),[40] 2006. (15. rođendan),[41][42] 2011. (20. rođendan)[43] i 2016. godine (25. rođendan).[44]

Koncerti uredi

Dana 30. septembra 2006. godine, francusko-jermenski pevač Šarl Aznavur održao je koncert na Trgu republike.[45]

Svoj prvi koncert u Jermeniji održala je američko-jermenska grupa System of a down 23. aprila 2015. godine upravo na ovom trgu. Besplatan koncert bio je posvećen stogodišnjici genocida nad Jermenima i koncertu je prisustvovalo više hiljada ljudi.[46][47][48]

Dana 8. juna 2017. godine, ruski hip-hop umetnik Timati održao je besplatan koncert na Trgu republike kome je prisustvovalo više od 40.000 ljudi.[49]

Političke demonstracije uredi

Sovjetski period uredi

Dana 24. aprila 1965. godine održane su demonstracije na trgu i drugde širom Jerevana u znak obeležavanja 50. godišnjice genocida nad Jermenima.[50][51][52]

Tokom januara 1974. godine Razmik Zorapijan, član ilegalne partije Nacionalnog ujedinjenja, javno je spalio portret Lenjina na trgu u znak protesta protiv sovjetskog totalitarističkog režima.[53]

Nezavisna Jermenija uredi

Nakon predsedničkih izbora 2008. godine, novoizabrani predsednik Serž Sargsijan održao je miting kome je prisustvovalo između 60.000 i 70.000 „tobožnjih pristalica” koji su autobusima dovedeni iz različitih delova Jermenije. Mnogi od njih uputili su se ka Trgu slobode, gde je Levon Ter-Petrosijan držao kontramiting.[54] Tokom marta, nakon strogog kažnjavanja demonstranata koji su podržavali suparnika Ter-Petrosijana, trg je jedno vreme bio okupiran jermenskim oružanim snagama.[55]

Dana 4. maja 2012. godine, tokom mitinga republikanske stranke i koncerta na Trgu republike u sklopu parlamentarne izborne kampanje, desetine balona punjenih vodonikom je eksplodiralo, što je rezultovalo sa bar 144 povređenih.[56][57]

 
Demonstracije na Trgu republike 20. aprila 2018. godine

Od 17. do 23. aprila 2018. godine održane su velike demonstracije na Trgu republike na čelu sa Nikolom Pašinjanom, a protiv vlade novoizabranog premijera Serža Sargasijana. Dana 22. aprila, kada je opozicioni lider Pašinijan uhapšen, policijske snage su bile raspoređene po trgu. Desetine demonstranata bilo je uhapšeno i udaljeno s trga.[58][59] Do večeri, oko 115.000 demonstanata ispunilo je čitav trg i obližnje ulice. Sledećeg dana, 23. aprila, nakon što je Sargasijan podneo ostavku, trg je postao centar masovnih proslava.[60] Idućeg dana, koji je Dan sećanja na genocid u Jermeniji, na desetine demonstranata došlo je opet na trg kako bi počistile isti i obližnje ulice.[61][62] On April 24, the Armenian Genocide Remembrance Day, dozens of protests came together to clean the square and its adjacent street.[63]

Drugi događaji uredi

Godine 1968. na trgu je održana proslava 2750. rođendana Jermenije.[38]

Dana 25. juna 2016. godine, papa Franja i Karekin II održali su ekumensku molitvu na Trgu republike,[64][65] kojoj je prisustvovalo oko 50.000 ljudi.[66]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Հանրապետության հրապարակ [Republic Square] (na jeziku: jermenski). Հայկական Համառոտ Հանրագիտարան (Concise Armenian Encyclopedia). 1999. str. 296. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k Government of the Republic of Armenia (2. 11. 2004). „Հայաստանի Հանրապետության Երևան քաղաքի պատմության և մշակույթի անշարժ հուշարձանների պետակական ցուցակ [List of historical and cultural monuments of Yerevan]”. arlis.am (na jeziku: jermenski). Armenian Legal Information System. Arhivirano iz originala 5. 8. 2016. g. 
  3. ^ a b v g Tigranian 1985, str. 25.
  4. ^ a b Avetisyan 1979, str. 80.
  5. ^ Pechakjian, Pauline (28. 4. 2016). „The 10 Best Hotels & Inns in Yerevan, Armenia”. theculturetrip.com. Arhivirano iz originala 12. 01. 2018. g. Pristupljeno 15. 06. 2018. „...Republic Square, referred to by locals as the Hraparak...” 
  6. ^ „De-Sovietized Streets”. Armenian International Magazine: 17. 1. 9. 2001. „The street just off Hraparak...” 
  7. ^ a b Louis 1987, str. 517
  8. ^ Gregorian, Vartan (2008). The Road to Home: My Life and Times. Simon and Schuster. str. 178. ISBN 9781439129111. „Buildings around the square were designed to reflect some features of ancient Armenian architecture.” 
  9. ^ a b v „Government Building History”. Government of the Republic of Armenia. Arhivirano iz originala 4. 8. 2016. g. 
  10. ^ Schmemann, Serge (8. 7. 1992). „In the Caucasus, Ancient Blood Feuds Threaten to Engulf 2 New Republics”. The New York Times. „On the former Lenin Square, now Republic Square, the statue of Lenin is gone and his pedestal is being prepared for demolition.” 
  11. ^ a b v Ter-Ghazaryan 2013, str. 584.
  12. ^ „Travel to the USSR” (92-103). 1983: iii. „The city's architectural highlight is Lenin Square, with its statue of Lenin, Government House, the Armenia Hotel, the picture gallery and other buildings. The main streets branch out from Lenin Square.” 
  13. ^ Gross, Eugenie Harris; Gross, Jeffrey (1977). The Soviet Union: a guide for travellers. J. Murray. str. 255. „Lenin Square, at the center of the city, contains the most outstanding architectural ensemble in Yerevan. The buildings surrounding the square express a single architectural concept.” 
  14. ^ Holding, Deirdre (2014). Armenia: with Nagorno Karabagh. Bradt Travel Guides. str. 128. ISBN 9781841625553. 
  15. ^ Brookes, Richard (1820). The General Gazetteer; or Compendious Geographical Dictionary (17th izd.). London. str. ERN-ERZ. „Erivan ... The Meidan is and open square, 400 paces over, in which are very fine trees.” 
  16. ^ „Yerevan Walking Tour: Republic Square Excavations”. armenianheritage.org. Armenian Monuments Awareness Project. 
  17. ^ „Հանրապետության հրապարակ”. yerevan.am (na jeziku: jermenski). 
  18. ^ Ter-Ghazaryan 2013, str. 579.
  19. ^ a b Tigranian 1985, str. 27.
  20. ^ „1947-1991 Հայաստանի պետական պատկերասրահ [1947-1991 The State Gallery of Armenia]”. gallery.am (na jeziku: jermenski). National Gallery of Armenia. 
  21. ^ Gevorgian, A. O. (1979). „Yerevan”. The Great Soviet Encyclopedia. „The main architectural ensemble of the city is Lenin Square, at which several streets converge. On the square are a monument to V. I. Lenin (cast bronze, 1940, sculptor S. D. Merkurov), the Government House of the Armenian SSR (1926-41, A. I. and G. A. Tamanian), the second Government House (1955, S. A. Safarian, V. A. Arevshatian, and R. S. Israelian), the Armenian Historical Museum (1975), the Hotel Armenia (1958), and the building of the Communications Ministry and the Trade Union Council (1956-58); the last three were designed by M. V. Grigorian and E. A. Sarapian.”  view article online
  22. ^ „Armenia Marriott Hotel Yerevan”. marriott.com. 
  23. ^ Karanian, Matthew; Kurkjian, Robert (2002). Edge of Time: Traveling in Armenia and Karabagh. Stone Garden Productions. str. 78. ISBN 9780967212029. „The country's flagship hotel is still the massive Hotel Armenia, which faces Republic Square in the heart of the city. In 2003 the hotel will be renamed the Armenia Marriott Hotel Yerevan to reflect its new ownership.” 
  24. ^ „Marriott”. Asian Hotel & Catering Times. 26: 7. 2001. „...the 380-room Armenia Marriott Hotel Yerevan.” 
  25. ^ „Սամվել Սաֆարյան վաստակավոր ճարտարապետ [Samvel Safaryan]”. archmuseum.am (na jeziku: jermenski). National Museum-Institute of Architecture of Armenia. „...Կառավարական 2-րդ շենքը Երևանի Հանրապետության հրապարակում (համահեղինակներ՝ Ռ.Իսրաելյան, Վ.Արևշատյան)...” 
  26. ^ a b „History”. mfa.am. Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Armenia. Arhivirano iz originala 4. 8. 2016. g. 
  27. ^ a b „Շրջայց Երևանով. Հանրապետության հրապարակ [Yerevan Walking Tour: Republic Square]”. armenianheritage.org (na jeziku: jermenski). Armenian Monuments Awareness Project. 
  28. ^ a b v g d „Լենինի արձան` (ան)կենդանի պատմություն”. mediamax.am (na jeziku: jermenski). 27. 11. 2012. Arhivirano iz originala 4. 8. 2016. g. 
  29. ^ „Խոսող կոթողներ. Լենինի արձան”. 1tv.am (na jeziku: jermenski). Public Television of Armenia. 10. 7. 2015. Arhivirano iz originala 8. 8. 2016. g. 
  30. ^ a b Ter-Ghazaryan 2013, str. 583.
  31. ^ Verdery, Katherine (1996). What Was Socialism, and What Comes Next?. Princeton University Press. str. 232. ISBN 9781400821990. 
  32. ^ Tuayeva, Salima (6. 2. 2004). „From Vladimir to Video: Action movies replace a stoic dictator in Republic Square”. ArmeniaNow. 
  33. ^ Ter-Ghazaryan 2013, str. 585.
  34. ^ a b „Հրապարակի շատրվաններն ու ցայտաղբյուրը` կենդանի պատմություն”. mediamax.am (na jeziku: jermenski). Mediamax. 3. 4. 2013. 
  35. ^ „Հրապարակում ջրային հրավառություն է լինելու”. Aravot (na jeziku: jermenski). 25. 6. 2007. 
  36. ^ „Երևանի Հանրապետության հրապարակի շատրվանները կգործարկվեն մինչև նոյեմբերի 1֊ը” (na jeziku: jermenski). Armenpress. 27. 9. 2007. 
  37. ^ „Ամանորը եւ տոնածառը Երեւանում` կենդանի պատմություն”. mediamax.am (na jeziku: jermenski). Mediamax. 26. 12. 2012. 
  38. ^ a b Ter-Ghazaryan 2013, str. 582.
  39. ^ „Զորահանդես. 7 տարվա ընթացքում ոչ մի նոր տեխնիկա” (na jeziku: jermenski). A1plus. 21. 9. 2006. Arhivirano iz originala 9. 8. 2016. g. „...1996 եւ 1999 թվականների զորահանդեսների...” 
  40. ^ „Armenia Marks Independence Anniversary With Military Parade”. Asbarez. 21. 9. 1999. 
  41. ^ „Հանրապետության հրապարակում անցկացվեց զորահանդես` նվիրված ՀՀ անկախության 15րդ տարեդարձին” (na jeziku: jermenski). Armenpress. 21. 9. 2006. Arhivirano iz originala 9. 8. 2016. g. 
  42. ^ „Military parade is over in Yerevan: Armenian tricolor in the sky and 15 artillery salvos (photo report)”. REGNUM News Agency. 21. 9. 2006. Arhivirano iz originala 25. 5. 2009. g. 
  43. ^ Danielyan, Emil (21. 9. 2011). „Armenia Parades Military Might On Independence Day”. azatutyun.am. Radio Free Europe/Radio Liberty Armenian Service. 
  44. ^ „Military Parade Highlights Independence Day Celebrations in Armenia”. Asbarez. 21. 9. 2016. 
  45. ^ „Charles Aznavour’s concert in Armenia”. repatarmenia.org. Repat Armenia Foundation. Arhivirano iz originala 02. 10. 2016. g. Pristupljeno 16. 06. 2018. 
  46. ^ Westcott, Lucy (23. 4. 2015). „System of a Down's Pilgrimage to Commemorate the Armenian Genocide”. Newsweek. Arhivirano iz originala 02. 10. 2016. g. Pristupljeno 16. 06. 2018. 
  47. ^ „Watch System of a Down's First Ever Armenian Show”. Rolling Stone. 23. 4. 2015. Arhivirano iz originala 16. 06. 2018. g. Pristupljeno 16. 06. 2018. 
  48. ^ „Tankian’s Message: SOAD vocalist speaks to crowd on Genocide during concert in Yerevan”. ArmeniaNow. 24. 4. 2015. Arhivirano iz originala 16. 06. 2018. g. Pristupljeno 16. 06. 2018. 
  49. ^ „Տիմատիի բացօթյա համերգին Երևանում ավելի քան 40.000 հանդիսատես էր հավաքվել” (na jeziku: jermenski). PanARMENIAN.Net. 9. 6. 2017. 
  50. ^ Malkasian, Mark (1996). Gha-ra-bagh!: The Emergence of the National Democratic Movement in Armenia. Wayne State University Press. str. 76. ISBN 9780814326046. „They were also among the university students who skipped classes on 24 April 1965, marching instead toward Yerevan's Lenin Square...” 
  51. ^ Petrone, Karen (2011). The Great War in Russian Memory. Indiana University Press. str. 288. ISBN 9780253001443. 
  52. ^ Lieberman, Benjamin (2013). The Holocaust and Genocides in Europe. A&C Black. str. 213. ISBN 9781441194787. „On the fiftieth anniversary of the Armenian Genocide thousands gathered in Lenin Square in the Yerevan...” 
  53. ^ Payaslian, Simon (2011). The Political Economy of Human Rights in Armenia: Authoritarianism and Democracy in a Former Soviet Republic. I.B. Tauris. str. 87. ISBN 9780857731692. „In January 1974, Razmik Zohrapyan, a member of the NUP, burned Lenin‖s picture in Lenin Square (now Republic Square) in protest of Soviet totalitarian rule.” 
  54. ^ Pennington, Joseph (28. 2. 2008). „LTP AND SARGSIAN HOLD DUELING RALLIES; LTP WINS HANDS DOWN”. WikiLeaks. Embassy of the United States, Yerevan. 
  55. ^ Tavernise, Sabrina (3. 3. 2008). „Emergency Order Empties Armenian Capital’s Streets”. The New York Times. „By Sunday night, military units moved in, taking up position at places like the government buildings at Republic Square.” 
  56. ^ „Vote 2012: Accident at RPA rally causes 144 injuries”. ArmeniaNow. 4. 5. 2012. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 16. 06. 2018. 
  57. ^ Stepanian, Ruzanna; Shoghikian, Hovannes (4. 5. 2012). „Scores Injured As Balloon Blasts Spark Chaos At Armenian Election Rally”. azatutyun.am. Radio Free Europe/Radio Liberty Armenian Service. 
  58. ^ „Armenian Protesters Detained At Yerevan's Central Square”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 22. 4. 2018. 
  59. ^ „Police forces deployed to Republic Square, protesters being detained (VIDEO)”. news.am. 22. 4. 2018. 
  60. ^ Kucera, Joshua (22. 4. 2018). „Armenian opposition leader arrested, but protesters rally”. eEurasianet. 
  61. ^ Navasardian, Boris (23. 4. 2018). „Armenia looks to the future as protesters celebrate resignation of Prime Minister Serzh Sargsyan”. The Independent. Arhivirano iz originala 24. 04. 2018. g. Pristupljeno 16. 06. 2018. 
  62. ^ „Thousands Celebrate As Armenia's Longtime Ruler Sarkisian Steps Down”. RFE/RL. 23. 4. 2018. 
  63. ^ Ghazaryan, Diana (24. 4. 2018). „Yerevan's Republic Square: Protest Epicenter Gets Citizen Clean-Up”. Hetq Online. 
  64. ^ „Ecumenical Prayer Vigil for Peace: Address of the Holy Father”. vatican.va. Yerevan, Republic Square: Holy See. 25. 6. 2016. 
  65. ^ „Pope Francis Holds Ecumenical Service at Yerevan’s Republic Square”. Armenian Weekly. 26. 6. 2016. 
  66. ^ Povoledo, Elisabetta (25. 6. 2016). „Pope Francis to Armenians: Seek Peace, but Never Forget Genocide”. The New York Times. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Trg republike na Vikimedijinoj ostavi.
40° 10′ 40″ N 44° 30′ 46″ E / 40.17778° S; 44.51278° I / 40.17778; 44.51278
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трг_републике_(Јереван)&oldid=27026278”