Википедија

Tržište kapitala

Tržište kapitala (engl. Capital Market) je deo finansijskog tržišta na kome se vrši prodaja i kupovina hartija od vrednosti, odnosno dugoročnih finansijskih instrumenata, čiji je rok dospeća preko godinu dana.[1]

Najznačajnije hartije od vrednosti su akcije, koje praktično nemaju rok dospeća, već se pozajmljivanje novca vrši dokle god postoji akcionarsko društvo i dugoročne obveznice, koje preduzeće izdaje kada mu je potreban tuđ novac na duže vreme.[2] Prema poreklu hartija od vrednosti sa kojima se trguje, tržište kapitala može biti primarno i sekundarno.

Primarno tržište kapitala uredi

Primarno tržište kapitala podrazumeva prvu emisiju dugoročnih hartija od vrednosti i njihovu prvu kupovinu. Kupoprodaja se može obavljati direktno između izdavaoca (eminenta) i kupca (investitora) ili preko posrednika. Učesnici primarnog tržišta kapitala su izdavaoc hartije od vrednosti, kupac i posrednik. Od posrednika su najznačajnije banke, koje mogu obavljati posao emisije finansijskih instrumenata i takođe mogu da otkupe deo efekta ili da ih uzmu u komision, u kasnijoj prodaji. Plasman finansijskih instrumenata može se vršiti privatno ili javno. Privatni plasman podrazumeva direktnu prodaju investituru, pri čemu se zaobilazi otvoreno tržište.[3]

Preduzeće koje izdaje hartije od vrednosti dolazi do kapitala, samo na primarnom tržištu, odnosno kada se one prvi put prodaju.[2]

Sekundarno tržište kapitala uredi

Sekundarno tržište kapitala služi za preprodaju, odnosno svaku dalju kupoprodaju već emitovanih dugoročnih finansijskih instrumenata na primarnom tržištu. Ovo tržište vlasniku hartija od vrednostipruža mogućnost da u svakom trenutku dođe do gotovog novca, pri čemu se menja vlasnik hartija od vrednosti, dok izdavaoc ima obaveze samo prema trenutnom vlasniku.[3]

Lica koja kupuju hartije od vrednosti na primarnom tržištu, izdavaocu neće platiti veću sumu od one za koju smatra da ih može postići na sekundarnom tržištu.[3]

Sekundarno tržište kapitala se može obavljati:

  • na berzi kapitala. Postoji određeni prostor na kome se obavlja trgovina, prema strogim pravilima, koje utrvđuje sama berza, pri čemu tržišni materijal prolazi kroz određene procedure provere. Osim toga, u svakoj zemlji postoji vrhovna kontrolna i regulatorna institucija, koja se stara o stabilnosti tržišta hartija od vrednosti i o zaštiti investitora.[4]
  • van berze, pri čemu vanberzansko tržište može biti
    • organizovano posredstvom mreže dilera, na različitim lokacijama, povezanih međusobno elektronskim putem.
    • neorganizovano ili spontano, van berze. Kupci i prodavci mogu da kontaktiraju direktno ili preko posrednika, redovno ili sporadično.[2]

Pokazatelji razvoja tržišta kapitala uredi

Zavisno od mere u kojoj finansijsko tržište kapitala predstavlja spoljašnji izvor finansiranja privredne aktivnosti, ono može imati različit značaj u različitim zemljama. Razvijenost tržišta kapitala moguće je meriti korišćenjem odgovarajućih pokazatelja:

  • veličina
  • aktivnost
  • efikasnost
  • stabilnost

Tržište kapitala je segment ekonomije koji najpe detektuje i reaguje na ekonomsku krizu, mnogo ranije nego što se kriza oseti u realnoj sferi ekonomije. Kriza utiče na pad likvidnosti finansijskih instrumenata, koji su predmet trgovanja na berzi, a gotovo sve investicije podrazumevaju neizvesnost i određen stepen rizika.[5]

Pokazatelj veličine tržišta kapitala uredi

Pokazatelj veličine tržišta kapitala se procenjuje korišćenjem kombinacije pokazatelja veličine tržišta akcija i tržišta obveznica. Veličina tržišta akcija predstavalja udeo tržišne kapitalizacije u bruto domaćem proizvodu (BDP). Ona je jednaka odnosu ukupne tržišne vrednosti listiranih akcija i nominalne vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veličina tržišta obveznica prikazuje se pomoću dva odvojena pokazatelja: udela nedospelih korporativnih obveznica u BDP-u i udela državnih obveznica u BDP.[6]

Zbir udela (koeficijenata) tržišta akcija i tržišta obveznica u BDP-u se koristi za uporednu analizu relativne veličine tržišta kapitala različitih zemalja. U periodu 2008–2010 godine prosečna vrednost ovog koeficijenta na svetskom nivou je iznosila 131%, dok se njena vrednost za pojedinačne zemlje kretala od 0,4% do 533%. U zemljama sa razvijenom ekonomijom prosečna vrednost veličine tržišta kapitala je iznosila 151%, a za zemlje u razvoju oko 76%.[6]

Pokazatelj aktivnosti tržišta kapitala uredi

Pokazatelj aktivnosti tržišta kapitala predstvavlja odnos vrednosti prometa akcijama i BDP-a. Ovaj pokazatelj je komplementaran sa pokazateljem veličine tržišta akcija, s obzirom da veliko ali neaktivno tržište ima visoku kapitalizaciju, ali može imati obim prometa, dok malo tržište može biti aktivno, odnosno likvidno.[6]

Likvidnost predstavlja lakoću pretvaranja investicija u gotovinu kada je to potrebno. Osnovni uslov likvidnosti tržišta kapitala je postojanje velikog broja kupaca i prodavaca na tržištu.[7] Likvidnost zavisi od dubine finansijskog tržišta, koja se iskazuje kao odnos likvidne imovine finansijskog sistema u odnosu na BDP. Između realnog BDP–a po stanovniku i mere dubina finansijskog tržišta postoji jaka veza. Istraživanje je pokazalo da stanovništvo najbogatijih zemalja poseduje oko dve trećine godišnjeg dohotka u likvidnoj imovini, dok u najsiromašnijim zemljama, samo jednu četvrtinu.[8]

Pokazatelj efikasnosti tržišta kapitala uredi

Pokazatelj efikasnosti tržišta kapitala predstavlja odnos prometa i tržišne kapitalizacije. On govori o tome koliki je obrt prometa, odnosno koliko puta su akcije promenile vlasnika. Ovaj koeficijent je poznat i pod nazivima „racio obrta”, „brzina prometa“ ili „racio likvidnosti”. Malo, ali likvidno tržište akcija ostvaruje relativno veliku brzinu obrta, dok veliko, ali manje likvidno tržište ima relativno manju brzinu obrta. Prosečna brzina obrta je različita kod različitih zemalja i njena vrednost se kreće od 0,3% do 343%. Za razvijene zemlje ona u proseku iznosi 218%, dok njena prosečna vrednost u zemljama u razvoju iznosi 127%.[6]

Za merenje efikasnosti tržišta akcija, pored brzine obrta, se korisiti i takozvani kupoprodajni raspon (engl. bid-ask spread). On predstavlja razliku između najviše cene koju je kupac spreman da plati i najniže cene po kojoj je prodavac spreman da proda. Mali kupoprodajni raspon je direktna posledica visokog stepena likvidnosti.[6]

Pokazatelji stabilnosti tržišta kapitala uredi

Stepen (ne)stabilnosti tržišta kapitala može se meriti na više načina:

  • volatilnost indeksa cena akcija predstavlja standardnu devijaciju indeksa suverenih obveznica u odnosu na godišnji prosek tog indeksa.[9] Jedan je od indikatora rizika. Što je volatilnost finansijskog instrumenta viša, veća je i njegova rizičnost.[10]
  • koeficijent asimetrije meri način rasporeda uzoraka u odnosu na njihovu prosečnu vrednost. Često se tumači kao verovatnoća pojave nestabilnosti. Po pravilu može biti simetričan (pozitivan) i asimetričan (negativan). Negativna vrednosti govore o negativnim odstupanjima stvarnog od očekivanog prinosa.[10]
  • odnos cene i zarade po akciji. Računa se za pojedinačne akcije i kao prosek za akcije u sastavu određenog berzanskog indeksa. Visok vrednost ovog koeficijenta govori o kvalitetnim i uspešnim kompanijama.[10]
  • prosečan rok dospeća hartije od vrednosti da bi se u potpunosti povratio uloženi kapital. U praksi se meri osetljivost dužničkih hartija na vrednost kamatne stope, s obzirom da se osetljivost cena povećava u skladu sa rastom vremena dospeća, a da se ceo dug ne naplaćuje u istom trenutku.[10]

Izvori uredi

  1. ^ Nikolić & Mojašević 2012, str. 119.
  2. ^ a b v Nikolić & Mojašević 2012, str. 118.
  3. ^ a b v Nikolić & Mojašević 2012, str. 120.
  4. ^ Nikolić & Mojašević 2012, str. 121.
  5. ^ Milovanović & Ćudić 2010, str. 175.
  6. ^ a b v g d Grbić 2015, str. 95.
  7. ^ Grbić 2015, str. 96.
  8. ^ Vasić 2016, str. 24.
  9. ^ Vasić 2016, str. 26.
  10. ^ a b v g Grbić 2015, str. 97.

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тржиште_капитала&oldid=27026703”