Trivundan
Trivundan, Trivunjdan, Tripundan ili Tripunjdan proslavlja se 14. februara (1. februara po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Trifuna, na dan njegove smrti.[1] Smatra se da je ovaj svetac zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa time i vina, pa ga kao svog patrona slave vinogradari i gostioničari.
Život uredi
Ovaj svetac rođen je u trećem veku u selu Kampsada u Frigiji, u veoma siromašnoj porodici. Bavio se seoskim poslovima, a najviše čuvanjem gusaka, ali je bio veoma čvrste i nepokolebljive vere, odan Hristovom učenju, pa ga je Bog obdario čudotvornim darom, da bolesne može molitvama da izleči. U Rimu je izlečio kćerku cara Gordijana, vrativši joj izgubljeni um. Sve darove, koje je dobio od cara, po povratku je razdelio siromasima i nastavio da živi u svom selu, moleći se Bogu. Kada se promenio vladar Trifun je pao u nemilost, dugo i teško je mučen, a kada su konačno hteli da ga pogube, izdahnuo je na dan 14. februara 248. godine u svojoj dvadeset prvoj godini.[1]
Narodni običaji i simbolika uredi
Na Trivunjdan vinogradari odlaze u vinograde, orezuju po koju lozu i zalivaju vinom po neki čokot. Veruje se da će se tako vinogradu povratiti snaga posle dugog zimskog mrtvila, pa će loza moći da buja u proleće.[2]
Zbog običaja orezivanja vinove loze, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.[2]
Veruje se da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od toga dana sneg počne da se topi. Narod ponegde kaže: „Triša zab'o ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope." [2]
Veruje se da će biti kišna i rodna godina ako na Trivunjdan padne sneg, a ako je vedro – biće sušna.[2]
Hrišćanski smisao uredi
Pravoslavna crkva je ustanovila naročiti molitveni čin koji se vrši na njivama i baštama ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih poljskih štetočina. Pri ovom činu se uzme zejtin iz kandila Svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd i čita molitvu.[2]
Praznik Svetog Trifuna uredi
Na Trifundan, 1835. godine, na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića i novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovan Knjaževsko-srpski teatar, prvo pozorište u Srbiji.[1]
Vidi još uredi
- Dani vina i meraka, manifestacija u Niškoj Banji
Reference uredi
Literatura uredi
- Mirjana Kandić: Sveti mučenik Trifun, Srpske slave i običaji, 13. deo, Smederevska sedmica br. 246, 14.2.2003. [1]
- Đorđe Randelj: Svetačnik: slave i verski običaji kod Srba, Ljubitelji knjige, Novi Sad, 2006.
- Milan Vuković: Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba, Beograd, 1985.
