Tritikale
Tritikale (lat. Triticosecale, Triticale) je rod žitarica iz familije Poaceae, čije se zrno koristi za ishranu.
| Tritikale | |
|---|---|
| |
| Triticale | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Monocotyledones |
| Kladus: | Commelinids |
| Red: | Poales |
| Porodica: | Poaceae |
| Potporodica: | Pooideae |
| Pleme: | Triticeae |
| Rod: | × Triticosecale Wittm. ex A. Camus. |
| Sinonimi | |
|
× Triticale Tscherm.-Seys. ex Müntzing | |
Poreklo uredi
Tritikale je nastao ukrštanjem pšenice i raži, i predstavlja hibrid pšenice. Nastao je krajem 19. veka u Škotskoj i Nemačkoj. Tritikale je sintetička biljna vrsta, alopoliploid, i danas postoje dve forme: heksaploidna sa 42 hromozoma i oktoploidna sa 56 hromozoma. Ovaj hibrid sadrži sve hromozome vulgare pšenice (2n-42), i sve hromozome od raži (2n-14). Heksaploidna forma ima dva genoma durum pšenice, ali i pored toga što durum pšenica ima kvalitetnije zrno od vulgare pšenice, hibrid iz ove kombinacije ima zrno lošijeg kvaliteta i nižeg prinosa od oktoploidnog tritikalea. Biljke oktoploida su intermetijarne u građi i visini biljke, formi klasa, kvalitetu i strukturi zrna, dok su po boji klasa i stabljike sličnije raži.[1]
Upotreba uredi
U početku su je zbog nutritivne vrednosti, koja je veća i od kukuruza, selekcionari i stručnjaci za ishranu stoke, preporučivali za ishranu svih vrsta životinja. Poslednjih godina se sve više uvodi u ljudsku ishranu, proizvodnju tzv. integralnih proizvoda zajedno sa pšeničnim brašnom. Prilikom vrenja testa tritikalovog brašna, aktivnošću fermenata alfa-amilaze, skrob se vrlo brzo pretvara u šećer, zbog čega se dobija hleb vrlo slatkog ukusa. Tritikale se koristi još i za proizvodnju alkohola i pivskog slada. Zelena masa krmnih sorti se koristi za ishranu stoke, a može se takođe koristiti kao seno ili silaža, gde se upotrebljava cela biljka.[2]
Agrotehničke mere gajenja uredi
Plodored uredi
Tritikale ne podnosi gajenje u monokulturi, i na istu parcelu dolazi nakon tri godine. Predusevi koji se koriste pre setve tritikalea su suncokret, rani hibridi kukuruza, krompira, graška i mnogogodišnjih travno-detelinskih smesa.[3]
Obrada zemljišta uredi
Osnovna obrada zemljišta se obavlja na 25 do 30cm dubine. Zemlja nakon osnovne obrade treba biti orašasto mrvičaste strukture, zbog osetljivog žiličastog korena koji ima tritikale.
Đubrenje uredi
Količine đubriva su oko 300 kg/ha NPK (8:16:24), a za prihranu se koriste azotna lako topljiva đubriva u proleće, koristi se i đubrenje stajnjakom, od 20 do 40 t/ha. Primer đubrenja:
- U osnovnoj obradi: 300 kg/ha NPK (7:20:30),
- Prva prihrana u fazi prolećnog kretanja vegetacije: 200 kg/ha KAN,
- Druga prihrana u fazi klasanja: 150 kg/ha KAN.
Setva uredi
Optimalni rok setve je prva polovina oktobra. Setvena norma je 450—500 klijavih зрна/m², odnosno 200—220 kg/ha semena. Dubina setve se kreće od 3 do 5 cm (na težim zemljištima pliće, a na lakšim dublje).[4]
Žetva uredi
Žetva se obavlja kada vlažnost zrna padne na približno 13%, što se događa pri kraju žetve pšenice. Prinosi tritikalea mogu biti i do 5 t/ha. Žetva se vrši na prelazu voštane u punu zrelost, a način žetve zavisi od stepena poleganja useva. Sorte za zrno imaju čvrsto i nisko stablo, pa ne polegnu, dok krmne sorte koje imaju visoko stablo, u vremenu sazrevanja lako polegnu.
Zaključak uredi
Tritikale mnogo obećava kao komercijalni usev jer ima potencijal da se bavi specifičnim problemima unutar industrije žitarica. Istraživanje visokih standarda se trenutno sprovodi u svetu, u mestima kao što je Univerzitet Stelenboš u Južnoj Africi. Konvencionalni uzgoj biljaka je pomogao zasnivanje tritikalea kao vrednog useva, naročito gde su uslovi manje povoljni za gajenje žitarica. Tritikale je sintetisana žitarica bez obzira na mnoga početna ograničenja, kao što su nemogućnost da se reprodukuje zbog neplodnosti i sušenja semena. Clab prinos i slaba nutritivna vrednost uglavnom su eliminisani. Tehnike kulture tkiva u odnosu na pšenicu i tritikale pokazuju konstantan napredak, ali izolacija i gajenje pojedinih mikrospora izgleda najviše obećavaju. Mnogi molekularni markeri se mogu primeniti na marker uz pomoć transfer gena, ali ostaje izraz R-gena u novoj genetskoj pozadini tritikalea da se istraži.
Reference uredi
Literatura uredi
- Cavaleri, P. (2002) Selection Responses for Some Agronomic Traits in Hexaploid Triticale. Agriscientia, XIX, 45-50
- Lorenz, K. (2003). Triticale. Encyclopedia of Food and Sciences and Nutrition.
- Triticosecale information from NPGS/GRIN.
- Đorđe N. Glamočlija (2004), Posebno ratarstvo, Draganić
