Trovanje dezinficijensima tokom pandemije kovida 19

Trovanje dezinficijensima u pandemiji kovid 19 koja mogu biti namerna i nenamerna zbog gutanja dezinficijensa za ruke na bazi alkohola (koji su postali jedna od najtraženijih roba na globalnom nivou), su u naglom porastu tokom trajanja pandemije kovida 19. Do ovih podataka došlo se na osnovu uporedne analize podataka dobijenih u istraživanjima sprovedenim u Velikoj Britaniji i SAD u periodu od 1. januara do 14. septembra 2020. godine, i podataka iz retrogradnih studija za isti period 2019. godine.

Dozator sa sredstvom za dezinfekciju ruku, u 2020. godini prisutan je na samo u bolnicama, već i u mnogim privatnim stanovima i javnim ustanovama

Opšte informacije

Sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola su tečnosti, gelovi ili pene koji sadrže 60–95% etil alkohola (etanol) ili 70–95% izopropil alkohola (izopropanola) koji se koriste za dezinfekciju ruku.

Dezinficijensi se koriste za brzo ubijanje bakterija, Dezinficijens oštećuje proteine i dovodi do pucanje spoljnih slojeva ćelije bakterija, što ima za posledicu dagradaciju DNK bakterija.

Ako sapun i voda nisu lako dostupni, instituti za javno zdravlja na globalnom nivou preporučuje upotrebu sredstava za dezinfekciju ruku na bazi alkohola koji sadrže najmanje 60% etilnog alkohola (etanol) ili 70% izopropil alkohola (izopropanol) u zajednici. U zdravstvenim ustanovama, ove preporuke preciziraju da proizvodi za dezinfekciju ruku na bazi alkohola treba da sadrže 60% -95% alkohola (≥60% etanola ili ≥70% izopropanola). Prema Upravi za hranu i lekove (FDA) u SAD, koja reguliše sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola kao lek bez recepta, metanol (metil alkohol) nije prihvatljiv sastojak.

Ogromna količina ovih proizvoda koji se, od početka pandemije kovida 19, sada mogu naći po domovima, bolnicama, školama, radnim mestima i drugde, gde se ponekad i nekontrolisano koriste, i mogu biti razlog za zabrinutost zbog mogućih zloupotreba. Naime, sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, ako se progutaju, mogu imati toksične efekte i čak mogu biti smrtonosna. U prilog tome ide podatak na osnovu dosadašnjih saznanja iz 2020. godine, da su sve učestalija trovanja i smrtni ishodi zbog gutanja sredstava za dezinfekciju ruku, bilo da se radi o namernom ili nenamernom unošenju.

Dok su rani klinički efekti trovanja metanolom i etanolom slični (npr. glavobolja, zamagljen vid, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, gubitak koordinacije i smanjen nivo svesti), osobe sa trovanjem metanolom mogu razviti ozbiljnu metaboličku acidozu sa anjonskim razmakom, motornim napadima i slepilom. Ako se trovanje metanolom ne leči, može biti fatalno. Preživeli nakon trovanja metanolom mogu imati trajno oštećenje vida, uključujući potpuni gubitak vida (koji je posledica direktnog toksičnog efekta formata, odnosno toksičnog anjonskog metabolita metanola, na optički nerv.

Iako su vlade i organi javnog zdravstva širom sveta, uspešno povećali svest i potrebu za boljom higijenom ruku tokom izbijanja pandemije kovida 19, ispustile su da upoznaju javnost sa potencijalnom štetom od zloupotrebe sredstava za dezinfekciju ruku na bazi alkohola i podstaknu obavezno prijavljivanje takve štete informacionim centrima za trovanja.

Epidemiologija

Velika Britanija

Samo u Velikoj Britaniji, trovanja dezinficijensima za ruke na bazi alkohola, preme podacima o prijavljenim slučajevima Nacionalnoj službi za informacije o otrovima (NPIS) skočila su za 157% - sa 155 slučajeva koliko ih je bilo između 1. januara i 16. septembra 2019. na 398 slučajeva između 1. januara i 14. septembra 2020. godine.

Sjedinjene Američke Države

Povećanje broja trovanja dezinfekcionim sredstvom za ruke na bazi alkohola tokom pandemije kovida 19 takođe je zabeleženo i u Sjedinjenim Američkim Državama. Američko udruženje i centar za kontrolu trovanja, izveštava da podaci iz Nacionalnog sistema podataka o otrovima (NPDS) ukazuju na to da je u većem delu 2020. godine registrovano 32.892 slučaja trovanja dezinficijensom za ruke u 55 američkih centara za kontrolu otrova, odnosno da je od 1. januara do 15. novembra 2020. - utvrđen rast trovanja od 73%, u poređenju sa istim vremenskim periodom tokom 2019. godine.

Kategorije otrovanih

Među licima koja su se otrovala nenamerno ili namerno gutanjem dezinficijensa za ruke na bazi alkohola, dominirala su:

• deca,
• osobe sa demencijom/konfuzijom,
• osobe sa mentalnim problemima.

Do ovih podataka došlo se nakon istraživanja sprovedenog od strane Odeljenje za zdravstvene nauke primarne zdravstvene zaštite, Univerziteta u Oksfordu, Engleska.

Dva slučaja smrti

Primenom automatskih dozatora dezinficijensa, mogu se sprečiti trovanja

Prvi slučaj

U jednom slučaju, 30-godišnjakinja, zatočena u psihijatrijskoj jedinici koja je primila antidepresiv venlafaksin , pronađena je mrtva u svom bolničkom krevetu, a pored nje je bila posuda sa gelom za dezinfekciju ruku. Prema izveštaju nadležnih iz bolnice:

Gel je bio dostupan pacijentima na odeljenju iz zajedničkog komunalnog aparata, a pacijentima je bilo dozvoljeno da njime pune šolje ili druge posude kako bi ih držali i koristili u svojim sobama.

Post mortem analizom utvrđen je visok nivo alkohola u krvi preminule pacijentice (214 mg alkohola u 100 ml krvi). Kao medicinski uzrok smrti navedeno je istovremeno „gutanje alkohola i venlafaksina“. Mrtvozornik je zaključio da je kombinacija ovih supstanci izazvala zastoj u disanju, što je dovelo do toksične hipoksije i smrti.

Drugi slučaj

U ovo slučaju učestvovao je 76-godišnjak koji je nenamerno progutao nepoznatu količinu pene za dezinfekciju ruku na bazi alkohola prikačene na podnožje njegovog bolničkog kreveta.

Pacijent je u anamnezi imao agitaciju i depresiju i lečen je antidepresivima, a tokom prethodnih 9 meseci bio je sve zbunjeniji, verovatno zbog vaskularne demencije.

U njegovoj krvi pronađen je etanol u koncentraciji od 463 mg/dL (100 mmol/l) na početku merenja i 354 mg/dL (77 mmol/L) 10 sati kasnije. Primljen je na odeljenje intenzivne nege, gde je primio lorazepam i haloperidol i veštačku ventilacijom, sa planom da omogući alkoholu sa se prirodno metaboliše, ali nažalost nije preživeo.

Mere prevencije

Kako upozorenja o toksičnosti i smrtonosnosti namernog ili nenamernog gutanja ovih proizvoda nisu široko rasprostranjena, potrebno je da svi subjekti odmah preduzmu dodatne mere kako bi se smanjio rizik od mogućeg trovanja, pa se u tom smislu predlaže:

• Masovnija edukaciju javnosti i zdravstvenih radnika o mogućim posledicama upotrebe dezificijenasa, uključujući i medije,
• Poboljšanje kvaliteta nalepnica sa posebnim upozorenjima na proizvodim, o mogućem trovanju u slučaku zloupotrebe sredstva,
• Primena automatskih dozatora. Naime proizvođač koji proizvodi sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola kako bi smanjio širenje SARS-KoV-2, on mora da sadržaj bočice isporučuje sa automatskim dozatorima koji se zaključavaju kako bi se smanjila kontaminacija i poboljšala sigurnost. osoba koja ih koriste, posebno dece.
• Neprestana edukacija u oblasti povećanje svesti o značaju i posledicama zloupotrebe sredstava za dezinfekciju kod stanovništva
• Pravovremeno izveštavanja o zloupotrebama sredstava za dezinfekciju organima javnog zdravlja.

Vidi još

• Dezinfekcija
• Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
• Pandemija kovida 19

Literatura

• Megan Brooks. COVID-19: Hand Sanitizer Poisonings Soar, Psych Patients at High Risk - Medscape - Dec 02, 2020.
• Richards GC, Alcohol-based hand sanitisers: a warning to mitigate future poisonings and deaths BMJ Evidence-Based Medicine Published Online First: 01 December 2020. . doi:10.1136/bmjebm-2020-111568. 

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).