Википедија

Tuina

Tuina[1] (kin: 推拏, 推拿, tuīná) je metoda tradicionalne medicine i jedan od vidova akupunkture, koja se koristi u Kini oko 2000 godina. Ona se zasniva na teoriji tradicionalne kineske medicine o protoku životne energije qu (u prevodu či), koja kruži po telu određenim putevima ili meridijanima (koji služe kao osnova za orijentaciju u terapiji). U Kini, Tuina je jedan od najčešće korišćenih modaliteta u bogatoj praksi tradicionalne kineske medicine (TKM).

Tuina
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-9-CM99.9
MeSHD0019050

Unazad trideset godina Tuina se sve više primenjuje u svetu. Sa ubrzanim porastom potražnje za Tuina praksom na globalnom nivou, i druge zdravstvene oblasti i pojedinci (lekari i laici) sve više žele da steknu dodatne kvalifikacije kako bi radili kao Tuina praktičari. Međutim, u mnogim zemljama još uvek nije razvijena edukacija praktičara za Tuina i uspostavljena odgovarajuća zakonska regulativa za njenu primenu u praksi. Zato u nekim zemljama, prema zvaničnom stavu SZO, mnogobrojni zdravstveni radnici i laici primenjuju različite tehnike Tuina, bez završene potpune i adekvatne edukacije, i nedovoljnog poznavanja kontraindikacije za bezbednu primenu Tuina što povećava rizik od nastanka neželjenih posledica[1].

Istorijat uredi

Tuina se primenjuje u Kini više od 2000 godina [a]. U davna vremena, Tuina je takođe bio poznat pod nazivom „Mo“, „Ćiao“ ili „Ćiao Mo“(„An Mo“, „An Qiao“ ili „Qiao Mo“). Termin „Tuina“ je prvi put objavljen u literaturi tokom Dinastije Ming (1368—1644. ne)[2]. 

Tuina je razvijen empirijski, a njegova dostignuća i razvoj dokumentovan su najvećim delom u knjizi; „Klasični tekstovi Žutog Vladara“ (engl. Yellow Emperor’s Internal Classic)[3], skračćeno nazvanoj „Nei Jing“, koja se smatra prvim sveobuhvatnim medicinskim tekstom u TKM, uključujući i podatke „An Mo“, i najvažnijom knjigom u ranoj istoriji akupunkture. Pripisuje se legendarnom Žutom Vladaru (Huang Di Nei Jinga), koji je navodno živeo oko 2500. p. n. e., mada je ova knjiga najverovatnije prvi put pisani oko 475.-221 p. n. e[4] . 

Od dinastije Vai do dinastije Đi (220-420 nove ere), Tuina je primenjivan u praksi urgentne medicine. U dinastiji Šu (581—618), Tuina je postala nezavisna oblast izučavanja TKM kada počinje i njena masovnija primena u lečenju od strane praktičara. Tuina je u tom periodu razvoja TKM bila uključena i u najviše nivoe medicinskog obrazovnog sistema u Kini. Odeljenje za Tuina je bilo jedno od četiri klinička odeljenja u dinastiji Tang (618—907). U dinastiji Ming (1368—1644) izdvaja se pedijatrijski Tuina koja postaje nezavisno polje proučavanja.

Godine 1956, prva Tuina škola osnovana je u Šangaju, Kina. Visoko obrazovanje iz oblasti Tuina danas je dostupno na univerzitetima i koledžima za TKM širom Kine. Značajan napredak u Tuina obrazovanju učinjen je zahvaljujući istraživanjima tokom poslednjih 50 godina, kada je i objavljen veliki broj udžbenika iz Tuina. Trenutno, Tuina se globalno primenjuje u praksi, a praktičari koji se njome bave poznati su kao Tuina praktikanti, Tuina terapeuti ili Tuina lekari. 

Princip i učenje Tuina uredi

U skladu sa filozofijom TKM, praksa Tuina se rukovodi principima kao što su jin i jang, pet elemenata, Či, krv i telesne tečnosti, i identifikaciji sindroma i obrazaca. Tuina praksa podrazumeva i primenu niza konvencionalnih dijagnostičke metode, kao što su imidžing, laboratorijski testovi i ortopedska i neurološka procena.

Tuina je manuelna tehnika, koja je u osnovi terapije, ima za cilj poboljšanje zdravlja i lečenje različitih kliničkih stanja. Ona u sebi objedinjuje tehnike kao što su „guranje“-pritiskanje (Tui) i hvatanje (Na) mekih tkiva, koje su specifične za praksu i principe tradicionalne kineseke medicine.

Nesmetani tok vitalne energije preduslov je energetske ravnoteže i psihofizičkog zdravlja organizma. Različiti spoljašnji faktori (negativna zračenja, hladnoća, povrede, bakterije), kao i unutrašnji (negativne emocije, stres, bes, tuga), mogu izazvati neravnotežu u telu. Tada će se poremetiti ili zaustaviti protok energije qu (u prevodu či), što će uzrokovati poremećaje u psihofiziološkim funkcionisanju organizma, a može dovesti i do bolesti.

Prema ovom učenju, poremećeni ili prekinuti tok vitalne energije može se ponovo uspostaviti primenom masaže i drugih ručnih tehnika Tuina na određene tačke (npr. akupunkturne tačke) na površini tela, koje se nalaze iznad linija odnosno meridijana ili „kanala energije“, čime se ponovo uspostalja skladan protok qu (u prevodu či) krvi i telesnih tečnosti kroz sistem kanala i kolaterala, reguliše funkcije zang-Fu organa [b] što omogućava telu prirodno izlečenje. Osim toga, od pacijenta se može tražiti da izvrši i određene vežbe kao dopunski vid terapije[5][6].

Terapeutski učinci Tuina zavisi od tri ključna faktora:

  • tradicionalne kineske medicine i biomedicinskih dijagnoza;
  • izbor lokacije, meridijana i akupunturnih tačaka za primenu terapijskih tehnika;
  • efikasne primene Tuina tehnika.

Kada se pravilno koristi tehnika, očekuje se da Tuina reguliše funkcije meridijana i zang-Fu organa. Što se tiče bilo kog zdravstvenog problema, koji nije u domenu ove metode, praktičari Tuina to prepoznaju i upućuju svoje pacijenate na druge zdravstvene usluga kada je to potrebno.

Postupak u Tuina seansi uredi

Lečenje Tuina metodom se izvodi tako što se pritiskom prstiju vrši dozirani pritisak i masaža akupunkturnih tačaka. U stvari, kod Tuina radi se o akupresuri pri čemu intenzitet pritiska prstiju na akupunkturne tačke može biti različit[7].

U tipičnoj Tuina seansi, pacijent, nosi široku odeću i bez obuće, leži na terapeutskom stolu ili na tepihu, na podu. Terapeut nakon ispitivanja specifičnih probleme pacijenta počinje da primenjuje poseban protokol lečenja, manuelnu akupresuru koja je usmerena ka specifičanim bolnim područjima, i njihovim akupunkturnim tačkama, energetskim meridijanima, u mišićima i zglobovima. Seansa traje od 30 minuta do 1 časa. U zavisnosti od specifičnih probleme pacijenta, terapeut može sprovesti i dodatne tretmane[8].

Lečenje ovom metodom se može izvoditi i uz upotrebu kineskog bilja i raznih vibratora.

Koristi, ograničenja i kontraindikacije Tuina uredi

Tuina ispravlja anatomske abnormalnosti unutrašnjih i spoljašnjih površina, promenom energetskog nivoa biološkog sistema, i podešavanjem bioinformacija tela[9].

Tuina (ponekad se naziva terapija trauma) razlaže ožiljak, opuštae mišiće i tetive i stvara put za pravilno kretanje krvi i energije, uklanjanjem stagnacije-zastoja krvi, i što je najvažnije, da ubrza proces izlečenja.

Tuina je koristan način lečenja kod specifičnih mišićno-skeletni poremećaja, hroničnog stresa, povezanog sa poremećajima funkcije organa za varenje, respiratornog i reproduktivnog sistema. Efikasnost Tuina tretmana i njegovi protokola lečenja testirani su u praksi kod, nesanice, glavobolja, glavobolje izazvane stresom, ukočenosti vrata i ramena, distenzija mišiča ramena, bola u leđima (išijasa), bolova u mišićima, proliva, zatvora, snižene energije.

Tuina nije korisna kod osoba koje traže blagu, sedativnu i opuštajuću masažu celog tela, jer cilj Tuina da bude više fokusirana na određene delove tela, za razliku od drugih vrsta generalizovane terapije.

Kontraindikacije uredi

Kompletan pregled indikacija i kontraindikacije za, Tuina je veoma teško navesti. Sledeći prikaz navodi odabrane kontraindikacije koje su najčešće navode od strane zajednice praktičara u Tuina.

  • Akutne povrede mozga ili centralnog nervnog sistema; rascep unutrašnjih organa, rana faza intrakranijalnih preloma, inicijalna faza paraplegija, oštećenja kože glave.
  • Prelomi kostiju, fisure (naprsnuća) ili dislokacija vratne kičme, povrede kičme, simptome povrede kičmene moždine sa znacima njene kompresije.
  • Dermatoze kod opekotina, čireva ili ragada.
  • Trbušna i lumbosakralne oblasti kod trudnica se ne smeju masirati.
  • Akutne zarazne bolesti, kao što su hepatitis i tuberkuloze pluća.
  • Infektivne bolesti, kao što su osteomijelitis, septički artritis i apsces mozga.
  • Teške bolesti, kao što su bolesti srca, jetre, maligni tumori i piemija.
  • Akutna trbušne bolesti, kao što je akutna perforacija želuca, slepog creva i dvanaestopalačnog creva.
  • Razni oblici hemoragije (krvarenja), uključujući traumatska, hematemezu, melenu i hematuriju[10].

Napomene uredi

  1. ^ Teorija jina i janga na čijim osnovama počiva Tuina, nastala je u antičko doba u Kini. To je teorija koja se bavi izučavanjem porekla univerzuma, kao i kretanjem i promenama svih stvari u prirodnom svetu
  2. ^ Zang-Fu je zajednički termin za unutrašnje organe koji su podeljeni u dve glavne kategorije, odnosno pet Zang-organa - srce, jetru, slezinu, pluća i bubreg, kao i šest budućih organa - žučna kesa, želudac, tanko crevo, debelo crevo, mokraćna bešika i sandži (trostruki energizer)

Izvori uredi

  1. ^ a b (jezik: engleski) WHO, Benchmarks for training in traditional / complementary and alternative medicine Benchmarks for Training in Tuina, Pristupljeno 27. 4. 2013.
  2. ^ Wiseman, Nigel and Andy Ellis . Fundamentals of Chinese Medicine: Zhong Yi Xue Ji Chu. Revised edition. Brookline, Mass. . Paradigm Publications. 1995. ISBN 978-0-912111-44-5. 
  3. ^ „The Yellow Emperor's Internal Classic”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2011. г. Приступљено 01. 11. 2011. 
  4. ^ Lu, Gwei-djen and Joseph Needham . Celestial Lancets: A History and Rationale of Acupuncture and Moxa. New York, NY: Routledge/Curzon. 1980. ISBN 978-0-7007-1458-2.
  5. ^ Maličević, Ž. (2006). Alternativna i komplementarna medicina. Vojnosanitetski pregled, 63(1), 55-64.[1][мртва веза], Приступљено 27. 10. 2011
  6. ^ Cherkin DC, Eisenberg D, Sherman KJ, Barlow W, Kaptchuk TJ, Street J, et al. Randomized trial comparing traditional Chinese medical acupuncture, therapeutic massage, and self-care education for chronic low back pain. Arch Intern Med 2001; 161(8): 1081–8.
  7. ^ Dumitrescu, Ioan Florin. Acupuntura científica moderna. SP, Andrei, 1996
  8. ^ (језик: енглески) Tui Na (tuina)-Chinese Bodywork Massage Therapy на Traditional Chinese Medicine and Acupuncture Health Information Organization Архивирано на сајту Wayback Machine (7. oktobar 2011), Pristupljeno 27. 10. 2011
  9. ^ (jezik: engleski) Massage Tui Na is an effective method to combat and prevent disease. It is still considered an "elixir" of life... [2] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2012), Pristupljeno 27. 4. 2013.
  10. ^ WHO, Benchmarks for training in Tuina , u delu 3. Contraindications, str, 13 [3], Pristupljeno 27. 4. 2013.

Literatura uredi

Ostala literatura koja je povezana sa ovom temaom i koja je korišćena u pisanju stranice ali nije citirana u delovima teksta;

  1. Tuina xue [Tuina therapy]. In: Encyclopaedia Editorial Committee of Traditional Chinese Medicine, ed. Encyclopaedia of Traditional Chinese Medicine. Shanghai. . Shanghai Science and Technology Press. 1987. .
  2. Zhang EQ et al. Chinese massage. In: Zhang EQ et al., eds. A practical English-Chinese library of traditional Chinese medicine. Shanghai, Publishing House of Shanghai University of Traditional Chinese Medicine, 1990.
  3. Cao RF et al. Zhong yi Tuina xue [Tuina therapy]. Beijing, Ren Min Wei Sheng Chu Ban She, 1992.
  4. Yu DF et al. Tuina xue [Tuina therapy]. Shanghai. . Shanghai Science and Technology Press. 1985. .
  5. O'Brien KA, Lines R, Xue CCL. Approaches in developing an integrative and evidence-based curriculum in Chinese medicine. In: Leung PC, Xue CCL, eds. Annals of traditional Chinese medicine, Vol 1. Singapore, World Scientific, (2005), pp. 210-234.

Spoljašnje veze uredi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туина&oldid=27749069”