Tularemija
Tularemija je akutno zarazno oboljenje.[4] U zavisnosti od puta širenja, javlja se u više kliničkih oblika. Na mestu ulaska prouzrokovača u organizam stvaraju se ulceracije i otok limfnih čvorova. Pored spoljašnjih manifestacija, tularemija može da se javi i u plućnom obliku, koji karakteriše pneumonija u abdominalnom obliku sa bolovima u trbuhu, ređe prolivom i povraćanjem i u septičkom obliku sa visokom temperaturom, znacima intoksikacije i poremećajem svesti.
| Tularemija | |
|---|---|
| Sinonimi | Tularaemija, kuga Pahvantske doline,[1] zečja groznica,[1] groznica jelenske muve, Oharina groznica[2] |
 | |
| Tularemijska povreda na šaci | |
| Specijalnosti | Infektivna bolest |
| Simptomi | Groznica, čir kože, veliki limfni čvorovi[3] |
| Uzroci | Francisella tularensis (bolest šire krpelji, jelenske muve, kontakt sa zaraženim životinjama)[4] |
| Dijagnostički metod | Test krvi, mikrobna kultura[5][6] |
| Prevencija | Insektni repelant, nošenje dugačkih pantalona, brzo uklanjanje krpelja, ne uznemiravajuće mrtvih životinja[7] |
| Lekovi | Streptomicin, gentamicin, doksiciklin, ciprofloksacin[5] |
| Prognoza | Generalno dobra uz tretman[4] |
| Frekvencija | ~200 slučaja godišnje (SAD)[8] |
Infektivni agens uredi
Infektivni agens je bakterija - Francisella tularensis. Osetljiva je prema povišenoj temperaturi, hlornim preparatima, formalinu i drugim dezinfekcionim sredstvima. Nasuprot tome, dobro podnosi nižu temperaturu. U vodi i vlažnom zemljištu može ostati u životu više meseci, a na koži glodara, uginulih od tularemije, više nedelja.
Inkubacioni period uredi
Inkubacioni period je od 2 - 10 dana, a najčešće iznosi tri dana.
U preko 90% slučajeva rezervoar zaraze su glodari (zečevi, lasice, veverice, pacovi, miševi), ali rezervoar zaraze mogu biti i druge, domaće i divlje životinje (goveda, ovce, psi, mačke, srne, divlje svinje). Uzročnik se nalazi u krvi, gnoju tularemičnih lezija, mokraći i izmetu inficiranih životinja.
Tularemija se ne širi interhumano. Zbog malog broja prouzrokovača u tularemičnim lezijama bolesnika, njegova zaraznost je minimalna.
Putevi širenja uredi
Tularemija se može širiti na više načina. Direktnim kontaktom sa tkivima i krvlju obolelih i uginulih životinja ili indirektno - ujedom krpelja, obada, muva i nekih vrsta komaraca, nastaje kožni oblik tularemije. Hidričnim putem, pijenjem vode iz bunara i izvora koji su kontaminirani izlučevinama obolelih životinja nastaje crevni oblik tularemije. Aerogeno, kontaktom sa prašinom sa žitaricama, trave i sena nastaje plućni oblik tularemije. Slično kao kod leptospiroza, infekcija može nastati i preko konjunktiva u toku rada i plivanja u kontaminiranim vodama.
Ulazno mesto uredi
Ulazno mesto infekcije su konjunktive, koža i sluznica respiratornog i crevnog trakta.
Osetljivost i otpornost uredi
Prema tularemiji su jednako osetljive sve osobe, bez obzira na uzrast i pol.
Preležana bolest ostavlja dug i solidan imunitet. međutim, opisani su i slučajevi reinfekcije, naročito kod laboratorijskih radnika.
Ostale epidemiološke karakteristike uredi
Mada je osetljivost prema tularemiji opšta, češće oboljevaju muškarci srednjeg životnog doba, jer su više izloženi infekciji prilikom lova zečeva, kao i skidanja kože i rada sa mesom inficiranih životinja. Zbog toga je javljanje tularemije povezano sa sezonom bavljenja određenim poslovima. Lovci na zečeve oboljevaju u sezoni lova, septembar - januar, lovci na bizamske pacove u periodu juni - juli, a ribari i lica koja rade ili se kupaju u kontaminiranim vodama oboljevaju tokom leta. Tularemija se najčešće javlja u obliku pojedinačnih slučajeva ili manjih epidemija.
Tularemija je oboljenje severne zemljine polulopte. Rasprostranjena je u Severnoj Americi, Evropi i Aziji. Najviše je obolelih u SAD, Rusiji i Austriji. U našoj zemlji pojedinačni slučajevi tularemije registrovani su u Vojvodini, Pčinjskom okrugu[9][10].
Mere sprečavanja uredi
Pored edukacije stanovništva, veterinarskih i zoohigijenskih mera, protiv tularemije se sprovodi i vakcinacija profesionalno izloženih lica. Primenjuje se živa vakcina od oslabljenih mikroorganizama, koja se aplikuje utrljavanjem u skarifakovanu kožu ramena. Vakcinalni imunitet traje pet godina.
Mere suzbijanja uredi
Epizotoološka i epidemiološka istraživanja usmerena su na otkrivanje zaraženih životinja i pronalaženju svih inficiranih osoba. Oboleli se hospitalizuju prema kliničkim indikacijama. posebna izolacija izolacija nije potrebna. Tekuća dezinfekcija obuhvata gnoj iz ulceracije. Završna dezinfekcija nije potrebna. oboljenje i smrt od tularemije podležu obaveznom prijavljivanju.
Izvori uredi
- ^ a b Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- ^ James & Berger 2006, str. 286
- ^ „Signs and Symptoms Tularemia”. CDC (na jeziku: engleski). oktobar 2015. Pristupljeno 8. 11. 2017.
- ^ a b v „Tularemia”. CDC (na jeziku: engleski). oktobar 2015.
- ^ a b „Diagnosis and Treatment Tularemia”. CDC (na jeziku: engleski). oktobar 2015. Pristupljeno 8. 11. 2017.
- ^ „Clinicians Tularemia”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). septembar 2016. Pristupljeno 8. 11. 2017.
- ^ „Prevention Tularemia”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). oktobar 2015. Pristupljeno 8. 11. 2017.
- ^ „Statistics Tularemia”. CDC (na jeziku: engleski). novembar 2016. Pristupljeno 8. 11. 2017.
- ^ „Na jugu Srbije 16 obolelih od tularemije”. 2010. Pristupljeno 5. 5. 2010.
- ^ „Na Kosovu proglašena epidemija tularemije”. 2015. Arhivirano iz originala 11. 2. 2015. g. Pristupljeno 11. 2. 2015.
Literatura uredi
- Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1.
- James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. str. 286. ISBN 978-0-7216-2921-6.
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
- Tularemija na sajtu Curlie
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
