Википедија

Tur de Frans 1903.

Tur de Frans 1903 bio je prvo izdanje najprestižnije biciklističke trke na svijetu — Tur de Fransa. Pokrenut od strane lista Loto (franc. L'Auto), naslednika današnjeg lista Lekip (franc. L'Équipe). Održan je u periodu od 1 do 19. jula, sa ukupno šest etapa. Pobjednik prvog Tura je Moris Garen.[1]

Tur de Frans 1903.
.
Ruta Tur de Fransa 1903.
Ruta Tur de Fransa 1903.
Informacije o trci
Datumi1—19. jul 1903.
Etape6
Distanca2.428 km
Pobjedničko vrijeme9 č 33 m 14 s
Rezultati
  Pobjednik  Moris Garen (Francuska)
  Drugi  Lisjen Potje (Francuska)
  Treći  Fernan Ožero (Francuska)
1904 →

Trka je pokrenuta sa ciljem povećanja prodaje časopisa Loto, nakon što je tiraž počeo da opada u odnosu na konkurentski Le Velo. (franc. Le Vélo) Prvobitno je trebalo da se održi u junu, ali je odloženo za mjesec i povećane su novčane nagrade, nakon malog broja zainteresovanih takmičara. Tur de Frans 1903 bila je prva etapna trka, koja je u poređenju sa današnjim Grand tur trkama imala relativno malo etapa, ali su sve bile mnogo duže od današnjih. Vozači nisu morali da završe svih šest etapa, ali je to bilo neophodno da bi se kvalifikovali za generalni plasman.

Prvi favorit trke — Moris Garen, pobijedio je na prvoj i poslednje dvije etape i osvojio je Tur sa skoro tri sata ispred drugoplasiranog Lisjena Potjea, dok je treće mjesto osvojio Fernan Ožero. Tiraž Lotoa je porastao šestostruko i trka je smatrana dovoljno uspješnom da se održi i sledeće godine.

Nastanak trke uredi

 
Anri Degranž, osnivač Tur de Fransa.

{{cquote|Iz širokog i snažnog gesta koji Zola na Zemlji daje svojim ratarima, Loto, novine ideja i akcije, pokrenuće danas kroz Francusku sejalicu energije za naše velike profesionalne vozače. — Anri Degranž, urednik časopisa Loto, 1. jula 1903.[2] Nakon što je Drajfusova afera razdvojila novinare iz časopisa Le Velo, formiran je novi časopis Loto-Velo 1900, urednik je bio bivši biciklista Anri Degranž. Godine 1903, četiri dana nakon što je izgubio sudsku parnicu, promijenio je ime u Loto.[3] Degranžu je trebalo nešto da zadrži čitaoce, sa tiražem od 20.000 nije mogao da priušti da ih izgubi.[4]

Kada su se Degranž i i mladi novinar Žeo Lefevr vratili sa biciklističke trke Marselj–Pariz,[5] Lefevr je predložio održavanje trke oko Francuske, sličnu popularnim šestodnevnim trkama na pisti.[6] Degranž je ideju predložio finansijskom kontroloru Viktoru Godeu, koji je odobrio i 19. januara 1903, objavljen je start Tur de Fransa u Lotou.[7][8]

Planirano je da trka traje pet nedelja, od 1. juna do 5. jula, uz taksu za učešće od 20 franaka. Ti uslovi su privukli malo vozača: nedelju prije starta, samo se njih 15 prijavilo. Degranž je zatim trku pomjerio za period od 1 do 19. jula, povećao ukupno nagradni fond na 20.000 franaka, smanjio taksu za učešće na 10 franaka i obećao barem pet franaka za prvih 50 biciklista svakog dana..[9] Nakon toga, prijavilo se ukupno 79 vozača, dok je trku startovalo njih 60,[10] od čega 49 Francuza, 4 Belgijanca i Švajcarca, 2 Njemca i jedan Italijan.[3]

Žeo Lefevr postao je direktor, sudija i mjerio je vrijeme učesnicima,[3] dok je Degranž bio generalni direktor trke, ali nije pratio vozače, birajući da ostane u Parizu, gdje može da se distancira od trke ako ona doživi neuspjeh.[3]

Pravila i ruta uredi

 
alt = A black and white photograph of a man holding his bicycle and a little boy with a little bicycle, being looked upon by two other men.

Tur de Frans 1903 imao je šest etapa, koje su, u poređenju sa modernim etapama na Turu, bile izuzetno dugačke. Prosječna dužina etapa 1903 bila je 400 km, dok je prosječna dužina na Turu 2004. bila 171 km; vozači su imali jedan do tri dana odmora između etapa.[10] Ruta je bila uglavnom ravna, sa jednom etapom na kojoj su voženi značajniji usponi. Vozači nisu vozili u timovima, već individualno i plaćali su 10 franaka taksu za učešće da bi se takmičili u generalnom plasmanu ili pet franaka da bi vozili na etapi.[11] S obzirom na to da su etape bile dosta duge, sve osim prva startovale su prije zore, poslednja je startovala u 9 časova uveče.[12]

Prvi Tur nije prelazio preko velikih uspona, ali jeste preko nekih manjih. Prvi je bio Kol de Ešarmo, na prvoj etapi od Pariza do Liona (712 m) ,[3] dok je na etapi od Liona do Marselja vožen uspon Kol de la Republika (1161 m), takođe poznat i kao Kol di Grand Boa.[13]

1903 je bilo normalno da vozači unajmljuju pacere koji će ih voditi tokom trke, Degranž je htio da Tur bude trka individualne izdržljivosti i snage, te je zabranio to.[3] Prvobitno je bilo planirano da se to dozvoli na poslednjoj, najdužoj etapi, ali su odustali od toga nakon pete etape.[7][14][15]

Da bi se osigurali da će vozači voziti čitavu rutu, nadzornici su bili stacionirani na nekoliko mjesta duž etape.[7][9] Žuta majica za lidera generalnog plasmana nije bila još uvedena, ali je lider nosio zelenu narukvicu.[7]

Prvih osam vozača na svakoj etapi primili su nagradu od 50 do 1.500 franaka. Prvih 14 vozača u generalnom plasmanu primilo je od 3.000 franaka za pobjednika, do 25 franaka koliko je pripalo 14 vozaču u plasmanu.[9] Preostalih sedam vozača koji su završili trku primili su po 95 franaka, odnosno po 5 franaka za svaki od 19 dana koliko su proveli na trci, pod pretpostavkom da nisu zaradili više od 200 franaka i da nisu ni na jednoj etapi ostvarili prosječnu brzinu veću od 20 km/h.[9]

Za razliku od modernih etapa, biciklista koji je odustao tokom etape, mogao je da startuje narednu etapu, ali više nije bio u takmičenju za generalni plasman.[3] Ipolit Okutirje je napustio trku tokom prve etape, dozvoljeno mu je da startuje sledeću etapu i pobijedio je na drugoj i trećoj etapi.[3] Čarls Lezer nije vozio treću etapu, a zatim je pobijedio na četvrtoj.[3]

Učesnici uredi

Na prvom Turu učestvovalo je 60 biciklista, svi su bili profesionalci ili polu profesionalci; 49 Francuza, po četiri Belgijanca i Švajcarca, dva Njemca i jedan Italijan; od njih 60, 21 su sponzorisali proizvođači bicikala, dok je 39 bilo bez komercijalne podrške.[9][10][16] Još 24 biciklista iskoristilo je priliku da učestvuje na određenoj etapi: jedan je vozio drugu i četvrtu etapu, dodatna tri vozača vozila su drugu etapu, jedan je vozio treću, 15 je vozilo samo četvrtu etapu, dok su četvorica vozila samo petu etapu.[10]

Moris Garen i Ipolit Okutirje bili su glavni favoriti za pobjedu.[17] Italijanskog porijekla, Garen je smatran najboljim biciklistom tog doba i već je ostvario značajne uspjehe: Osvojio je dvaput Pariz—Rube (1897 i 1898), a zatim i renovirane trke Pariz—Brest—Pariz, Bordo—Pariz, Pariz—Le Man; kao i trke na pisti, poput 24 sata Pariza, gdje je vozio 701 km.[18][19] Sa druge strane, Okutirje, čiji je nadimak bio Herakle, osvojio je 1903, prije Tur de Fransa, Pariz—Rube i Bordo—Pariz klasike.[20]

Drugi glavni takmičari bili su Njemac Jozef Fišer, pobjednik prvog Pariz—Rubea (1896), kao i drugih trka u Evropi, od kojih je najveća bila Beč—Berlin 1893, trka duga 582 km.[21] Italijan Rodolfo Muler takođe je imao solidnog iskustva na trkama. Anri Degranž ga je uposlio kao komesara u maju 1903, da provjeri uslove na putevima i prepozna glavne zamke na kursu.[22] Francuz Žan Fišer, pobjednik Pariz tura 1901[23] i [[Eduard Vatelje, koji je osvojio Tuluz—Lušon 1901 i Bordo—Pariz 1902, takođe su bili jedni od iskusnijih vozača na Turu.[24] Sa druge strane, mnogi vozači su bili amateri i nisu nikad učestvovali na nekoj trci.[25]

Rezultati uredi

Rezultati po etapama uredi

Na Turu 1903 nije bilo razlike u etapama, na ravne i brdske; ikonica pokazuje etape na kojima su bile uključene planine.

Karakteristike etapa i pobjednici:[10][12]
Etapa Datum Ruta Distance Tip Pobjednik Lider trke
1 1. jul Pariz — Lion 467 km (290 mi)   Ravna etapa   Moris Garen (FRA)   Moris Garen (FRA)
2 5. jul Lion — Marselj 374 km (232 mi)   Etapa sa brdima   Ipolit Okutirje (FRA)   Moris Garen (FRA)
3 8. jul Marselj — Tuluz 423 km (263 mi)   Ravna etapa   Ipolit Okutirje (FRA)   Moris Garen (FRA)
4 12. jul Tuluz — Bordo 268 km (167 mi)   Plain stage   Šarl Lezer (SUI)   Moris Garen (FRA)
5 13. jul Bordo — Nant 425 km (264 mi)   Ravna etapa   Moris Garen (FRA)   Moris Garen (FRA)
6 18. jul Nant — Pariz 471 km (293 mi)   Ravna etapa   Moris Garen (FRA)   Moris Garen (FRA)
Ukupno 2.428 km (1.509 mi)[1]

Generalni plasman uredi

Ukupno je 21 vozač završio svih šest etapa. Za te vozače, sabirano je vrijeme sa svake etape i izračunato za generalni plasman. Biciklista sa najmanjim ukupnim vremenom je pobjednik. Biciklisti nisu vozili u timovima; neki su imali istog sponzora, ali nije im bilo dozvoljeno da voze zajedno.[26]

konačni generalni plasman:[10][27]
Pozicija Vozač Sponzor Vrijeme
1   Moris Garen (FRA) La Fransez 94 č 33' 14'
2   Lisjen Potje (FRA) La Fransez + 2 č 59' 21"
3   Fernan Ožero (FRA) La Fransez + 4 č 29' 24″
4   Rodolfo Muler (ITA) La Fransez + 4 č 39' 30″
5   Žan Fišer (FRA) La Fransez + 4 č 58' 44″
6   Marsel Kerf (BEL) — + 5 č 52' 24″
7   Julin Lotens (BEL) Brenabor + 8 č 31' 08″
8   Žorž Paskje (FRA) La Fransez + 10h 24' 04″
9   Fransoa Božend (FRA) — + 10h 52' 14″
10   Aloa Kato (BEL) La Fransez + 12h 44' 57″
11   Žan Dargasje (FRA) Gladijator + 13h 49' 10″
12   Ferdinand Pajan (FRA) Šampejraš + 19 č 09' 02"
13   Žil Žirb (FRA) JC Sajkle + 23 č 16' 52"
14   Izidor Lešartje (FRA) Gladijator + 24 č 05' 13"
15   Jozef Fišer (GER) Dijamant + 25 č 14' 26"
16   Aleksandre Furo (FRA) — + 31 č 50' 52"
17   Rene Sales (FRA) — + 32 č 34' 43"
18   Emil Mulen (FRA) — + 49 č 43' 14"
19   Žorž Borot (FRA) — + 51 č 37' 38"
20   Pjer Desvaže (FRA) — + 62 č 53' 54"
21   Arsen Mijošo (FRA) — + 64 č 57' 08"

Reference uredi

  1. ^ a b Augendre 2016, str. 108.
  2. ^ Eclimont 2013, str. 11.
  3. ^ a b v g d đ e ž z „1903 Tour de France”. velopeloton.com. Pristupljeno 10. 11. 2017. [mrtva veza]
  4. ^ James, Tom (4. 4. 2001). „The Origins of the Tour de France”. VeloArchive. Arhivirano iz originala 4. 05. 2009. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  5. ^ „1903: Maurice Garin wint eerste Tour” (na jeziku: holandski). 19. 3. 2003. Arhivirano iz originala 4. 05. 2009. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  6. ^ Noakes, T. D. (2006). „The limits of endurance exercise”. Basic Research in Cardiology. 101 (5): 408—417. doi:10.1007/s00395-006-0607-2. Pristupljeno 10. 11. 2017. [mrtva veza]
  7. ^ a b v g McGann, Bill; McGann, Carol (2006). The Story of the Tour de France. Dog Ear Publishing. str. 4—10. ISBN 978-1-59858-180-5. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  8. ^ Desgrange, Henri (19. 1. 1903). „Le Tour de France”. l'Auto (na jeziku: francuskom). Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  9. ^ a b v g d „Réglement du Tour de France 1903”. L'Auto (na jeziku: francuskom). Mémoire du cyclisme. Arhivirano iz originala 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  10. ^ a b v g d đ „1er Tour de France 1903” (na jeziku: francuskom). Mémoire du cyclisme. Arhivirano iz originala 4. 5. 2009. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  11. ^ Wheatcroft, Geoffrey (2003). Le Tour: a history of the Tour de France, 1903–2003. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-3110-7. 
  12. ^ a b Augendre 2016, str. 5.
  13. ^ Woodland, Les (2003). The Yellow Jersey Companion to the Tour de France. Yellow Jersey Press. str. 264. ISBN 978-0-224-06318-0. 
  14. ^ Augendre, Jacques (1996). Le Tour de France: Panorama d'un siècle (na jeziku: francuski). Société du Tour de France. str. 9. 
  15. ^ „Le Tour de France - Un incident Garin-Augereau”. Le Populaire (na jeziku: francuski). Archives municipales de Nantes. 17. 7. 1903. Arhivirano iz originala 22. 7. 2009. g. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  16. ^ Torgler, Benno (2007). „"La Grande Boucle": Determinants of Success at the Tour de France”. Journal of Sports Economics. 8 (3): 317—331. doi:10.1177/1527002506287657. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  17. ^ „Les forces en présence”. lagrandeboucle.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  18. ^ Lagrue, Pierre. „Garin Maurice (1871-1957)”. universalis.fr. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  19. ^ Vespini 2013, str. 19.
  20. ^ Vespini 2013, str. 23.
  21. ^ Vespini 2013, str. 41.
  22. ^ Vespini 2013, str. 46.
  23. ^ Vespini 2013, str. 38.
  24. ^ Vespini 2013, str. 43.
  25. ^ Vespini 2013, str. 45.
  26. ^ Thompson, Christopher S. (2006). The Tour de France: a cultural history. University of California Press. str. 36. ISBN 978-0-520-24760-4. 
  27. ^ „1903 Tour de France”. Bike Race Info. Doa Ear Publishing. Pristupljeno 10. 11. 2017. 

Literatura uredi

  • Vespini, Jean-Paul (2013). Jacob-Duvernet, ur. 1903, Le Premier Tour de France (na jeziku: francuski). Paris. ISBN 978-2-84724-466-3. 
  • Eclimont, Christian-Louis (2013). Le Tour de France en 100 Histoires Extraordinaires (na jeziku: francuski). Paris. ISBN 978-2-7540-5044-9. 

Spoljašnje veze uredi

 
Tur de Frans 1903. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тур_де_Франс_1903.&oldid=27757522”