Википедија

Tur de Frans 2020.

Tur de Frans 2020 bilo je 107 izdanje najprestižnije biciklističke trke na svijetu, jedne od tri Grand tur trke — Tur de Fransa. Start Tura 2020. bio je u Nici,[2] koja je domaćin starta po drugi put, prvi put nakon 1983, dok Tur startuje na jugu sedmi put u istoriji.[3] Prvobitno je trebalo da startuje 27. juna 2020, ali je zbog pandemije virusa korona, start pomjeren za 29. avgust.[4]

Tur de Frans 2020.
Trka 12. od 21. u UCI vorld turu 2020.
Ruta Tur de Fransa 2020.
Ruta Tur de Fransa 2020.
Informacije o trci
Datumi29. avgust — 20. septembar 2020.[1]
Etape21
Distanca3.484.2 km
Pobjedničko vrijeme87 s 20' 05"
Rezultati
Majica koja se dodjeljuje sveukupnom pobjedniku Pobjednik  Tadej Pogačar (Slovenija) (UAE tim emirejts)
  Drugi  Primož Roglič (Slovenija) (Jumbo—Vizma)
  Treći  Riči Port (Australija) (Trek segafredo)
Poeni  Sem Benet (Irska) (Dekunink Kvik—Step)
Planine  Tadej Pogačar (Slovenija) (UAE tim emirejts)
Mladi  Tadej Pogačar (Slovenija) (UAE tim emirejts)
Agresivnost  Mark Hirši (Švajcarska) (Sanveb)
Tim Movistar
← 2019
2021 →

Tur je imao 21 etapu: šest teških brdskih, čiji je cilj na usponu prve ili ekstra kategorije,[5] brdski hronometar,[5] dvije srednje teške brdske etape, tri lakše brdske etape i devet ravnih etapa koje su pružale šansu sprinterima.[5] Trka je po prvi put prolazila kroz 12 novih gradova, dok je voženo pet planinskih lanaca u Francuskoj — Alpi, Centralni masiv, Pirineji, Žura i Vogezi.[5] Na trci neije bilo popularnih uspona, kao što su: Alp d’Iez, Kol di Galibije, Kol di Turmale, Kol d’Obisk i Mon Ventu,[6] dok su se našli manje poznati uspon u Centralnim masivima — Pij Mari i Kol de la Loz u Alpima, uz uspon Planš de bel fils na hronometru, a najpoznatiji uspon koji je vožen je Gran Kolumbije.[7]

Zbog loše forme, na trci se nisu našli četvorostruki pobjednik — Kris Frum, pobjednik Tura 2018. — Gerent Tomas i pobjednik 30 etapa — Mark Kevendiš.

Tur je osvojio Tadej Pogačar, koji je pred hronometar na etapi 20 zaostajao 57 sekundi iza Primoža Rogliča.[8] Na hronometru, ostvario je treću etapnu pobjedu, završivši minut i 56 sekundi ispred Rogliča[9] i osvojio je Tur 59 sekundi ispred Rogliča, postavši prvi slovenački pobjednik Tur de Fransa i neke grand tur trke,[10] osvojivši i brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[11] Takođe, postao je drugi najmlađi pobjednik Tura, nakon Anrija Kornea 1904, koji je prvobitno završio na petom mjestu, ali mu je pobjeda dodijeljena jer su četvorica prvoplasiranih naknadno diskvalifikovani zbog varanja.[10] Pogačar je i postao prvi vozač nakon Edija Merksa, koji je na jednom Turu osvojio tri klasifikacije, a prvi u istoriji koji je iste godine osvojio Tur, brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[12][10] Na trećem mjestu završio je Riči Port, postavši prvi Australijanac na podijumu nakon Kadela Evansa koji je osvojio 2011.[13]

Sem Benet osvojio je klasifikaciju po poenima, ispred Petera Sagana, koji je klasifikaciju osvojio sedam puta, postavši prvi irski pobjednik klasifikacije nakon Šona Kelija 1989.[14] Mark Hirši dobio je nagradu za najagresivnijeg vozača, ostvarivši jednu etapnu pobjedu, uz jedno drugo i treće mjesto,[15] dok je Movistar osvojio timsku klasifikaciju treći put zaredom, a peti put za šest godina.[16] Najviše etapnih pobjeda ostvario je Pogačar — tri, dok su timovi UAE tim emirejts i Jumbo—Vizma ostvarili po četiri pobjede.[17]

Odlaganje uredi

Zbog pandemije virusa korona, ministarka omladine i sporta u Vladi Francuske — Roksana Maraseno, izjavila je da Tur de Frans može da se održi „iza zatvorenih vrata“, bez ikakvog prisustva publike, jer se trka ne oslanja na prodaju karata, već na zaradu od TV prava;[18] ipak, zvaničnici trke su odbacili takvu ideju, istakavši da je bolje da se trka održi kasnije nego što je planirano, nego da se uopšte ne održi ili da se održi bez prisustva publike.[19] Organizatori su napravili plan B, po kojem se početak pomjera za četiri nedelje, do 25. jula, dok bi se trka završila 16. avgusta, što su podržali gradovi domaćini.[19] Bivši predsjednik UCI-ja — Brajan Kokson, izjavio je da bi sve tri grand tur trke trebalo da budu skraćene na dvije nedelje,[20] dok je biciklista — Mateo Trentin, predložio spajanje tri grand tura u jedan jedinstveni za 2020. godinu, da se po sedam etapa održi u Italiji, Francuskoj i Španiji, sa po danom odmora između kako bi prešli u drugu državu.[21]

Na dan 13. aprila, predsjednik Francuske — Emanuel Makron, donio je zakon po kojem se brane sva okupljanja do polovine jula;[22] samo dan kasnije, Tur je zvanično odložen,[23][24] dok je za novi datum početka određen 29. avgust.[25] Na dan 19. maja, UCI je objavio novi kalendar za sezonu 2020, po kojem je start Tura zvanično pomjeren za 29. avgust, dok su Điro d’Italija i Vuelta a Espanja pomjerene za oktobar.[26][27] Premijer Francuske — Eduard Filip, donio je zakon po kojem su zabranjena sva sportska takmičenja u državi do septembra, zbog čega je prekinuta Liga 1 i Pariz Sen Žermen proglašen za prvaka,[28] ali je ministarka sporta, nekoliko sati kasnije, izjavila da to neće uticati na Tur de Frans, već da će samo biti ograničen broj publike pored puta.[28]

U periodu kada je prvobitno trebalo da bude održana trka, vožen je virtuelni Tur de Frans, koristeći Zwift.[29]

Pravila uredi

Za trku, UCI je donio medicinski protokol, po preporuci Svjetske zdravstvene organizacije, zbog pandemije virusa korona. Prije početka trke, svaki vozač je morao da uradi dva testa i oba su morala da budu negativna. Tim je mogao da zamijeni bilo kojeg vozača koji ne može da vozi zbog zdravstvenih problema, do 10 sati ujutru pred start trke 29. avgusta.[30] Svaki vozač je morao svakog dana da popunjava zdravstvene ankete preko aplikacije, kako bi bili sigurni da nemaju simptome.[30] Prije početka svake etape, kao i nakon etape, svi vozači su morali da nose maske, a autogrami i fotografisanje sa navijačima nisu bili dozvoljeni. Predsjednik UCI-ja — David Lapartjen, izjavio je da se trka neće prekinuti ukoliko neki vozač bude pozitivan na virus, ali da će svako ko bude pozitivan, biti diskvalifikovan.[30]

Glavno pravilo koje je UCI donio, jeste da će cijeli tim biti diskvalifikovan sa trke, ukoliko unutar tima od 8 vozača i 22 članova tima budu dva pozitivna slučaja.[30] Nekoliko dana kasnije, ASO je, nakon konsultacije sa timovima i UCI-jem, donio pravilo po kojem će tim biti diskvalifikovan ukoliko dvojica vozača budu pozitivna na testu, dok se neće računati rezultati testova među mehaničarima i ostalim članovima tima;[31] Ipak, na dan starta trke, Vlada Francuske je vratila prvobitno pravilo, po kojem će cijeli tim biti diskvalifikovan ukoliko budu dva pozitivna slučaja među kompletnim osobljem od 30 članova tima.[32]

Timovi uredi

Glavni članak: Timovi i biciklisti na Tur de Fransu 2020.
 
Prezentacija timova u Nici.

Na Tur de Fransu 2020. učestvovala su 22 tima. U odnosu na prethodne sezone, broj vorld tur timova je proširen na 19, dok je Kofidis dobio vorld tur status prvi put nakon 2009. godine.[33] Izrael start ap nejšn je preuzeo vlasništvo nad Kaćušom i prešao u vorld tur,[34] dok je Total direkt enerži, kao najbolji pro tur tim u sezoni 2019, automatski zaradio pozivnicu za svaku vorld tur trku.[35] Svih 19 timova je obavezno da vozi na svakoj vorld tur trci, uključujući i Tur de Frans,[36] dok je, zbog proširenja broja vorld tur timova i pravila po kojem pro tur tim sa najviše bodova u prethodnoj sezoni ima zagarantovano učešće na svakoj vorld tur trci,[37] organizator Tura — Amori sportska organizacija, dodjeljivala dvije vajld kard pozivnice za pro tur timove.

Spisak timova objavljen je 7. januara 2020,[38] vajld kard su dobili Arkea—Samsik, koja učestvuje na Turu svake godine od 2014,[39] dok je po prvi put pozivnicu za Tur dobio BB hotel—Vital konsept, za koji voze Brajan Kokar i Pjer Rolan.[40] Vital konsept je dobio pozivnicu ispred tima Sirkus—Vanti gober, koji je dobijao pozivnicu na prethodna izdanja, najviše zbog što je Gijom Marten prešao iz Vanti gobera u Kofidis.[39]

Timovi učesnici:[38]

UCI vorld tur timovi:

Kontinentalni timovi:

Favoriti uredi

 
Egan Bernal, pobjednik Tur de Fransa 2019.

Već na početku sezone, tim Ineos je objavio da će Egan Bernal, Kris Frum i Gerent Tomas biti udruženi lideri tima za Tur de Frans,[41][42] dok je tim Jumbo—Vizma takođe objavio da će ići sa tri udružena lidera na Tur de Frans: Primož Roglič, Tom Dimilen i Stiven Krojsvajk i da će njihova forma i pozicija u generalnom plasmanu odlučiti ko će biti lider tima u završnici.[43] Frum je u julu potpisao ugovor sa timom Izrael start ap nejšn za 2021. napustivši tako Ineos nakon 10 godina.[44] Zbog loše forme na pripremnim trkama, a naročito na Kriterijumu di Dofine, Frum i Tomas su izostavljeni iz tima Ineos za Tur,[45] dok je timu priključen pobjednik Điro d’Italije 20119 — Ričard Karapaz, kao podrška Bernalu i eventualni plan B, ukoliko Bernal ne bude u dobroj formi,[46] dok je tu takođe bio Pavel Sivakov, koji je završio Điro 2019. u top 10, kao i Andrej Amador, koji je završio Điro 2015. na četvrtom mjestu.[47] Stiven Krojsvajk, koji je trebalo da bude jedan od lidera tima Jumbo—Vizma, pao je tokom Kriterijuma di Dofine, zbog čega je morao da propusti Tur.[48] Zamijenio ga je Amond Grundal Jansen, dok su u timu još bili Sep Kus, Džordž Benet, koji je završavao u top 10 na Điru i Vuelti, Vaut van Art, četvorostruki svjetski šampion u vožnji na hronometar — Toni Martin i Robert Hesink, koji je završio na petom mjestu Tur 2010. i na šestom 2016.[49]

 
Primož Roglič, jedan od najvećih favorita na tur de Fransu 2020.

Pored dva najjača tima,[50] najveći favoriti su bili Tibo Pino,[51] koji je imao i pritisak zbog toga što Francuska nije imala svog pobjednika 35 godina,[52] što je jedan od mogućih razloga, koje je novinarka Filipa Jork navela, zbog kojih je Barde odlučio da napusti francuski tim AG2R la mondijal i potpiše za tim Sanveb za 2021;[52] Nairo Kintana, koji je tri puta završavao Tur na podijumu i napustio je Movistar i prešao u pro tur tim — Arkea—samsik, gdje je sam lider tima;[53] Mikel Landa, koji je takođe napustio Movistar i prešao u Bahrein—Maklaren, gdje ne dijeli ulogu lidera tima sa drugim vozačima,[54] i Tadej Pogačar, koji je završio na trećem mjestu na Vuelta a Espanji 2019.[55] Ostali favoriti su bili Migel Anhel Lopez, Romen Barde, Emanuel Bukman, Fabio Aru, Riči Port, Bauke Molema, Gijom Marten, duo Movistara — Enrik Mas i Alehandro Valverde, koji je završio na trećem mjestu 2015, kao i trio EF pro sajklinga — Rigoberto Uran, koji je završio na drugom mjestu 2017, Danijel Martinez i Serhio Igita.[56][57] Žilijen Alafilip, koji je na Turu 2019 nosio žutu majicu 14 dana i završio na petom mjestu u generalnom plasmanu, izjavio je da su mu fokus etapne pobjede, a ne generalni plasman.[58] Lideri Mičelton—Skota su Adam Jejts, koji je završio na četvrtom mjestu na Turu 2016. i Esteban Čavez, koji je završio drugi na Điru 2016, ali su takođe izjavili da su im fokus etapne pobjede, a ne generalni plasman.[59] Na trci su takođe učestvovali osvajači bijele majice 2011 i 2012 — Pjer Rolan i Tidžej van Garderen, kao i Roman Krojciger, koji je završio na petom mjestu 2013.[60]

 
Peter Sagan, sedmostruki pobjednik klasifikacije po poenima na Tur de Fransa.

U klasifikaciji po poenima, najveći favorit je bio sedmostruki pobjednik — Peter Sagan.[61] Mnogi su očekivali da će mu Vaut van Art biti najveći protivnik,[62] ali je Van Art odbacio mogućnost da se bori za zelenu majicu, ističući da mu je jedini cilj da pomogne svojim liderima tima — Rogliču i Dimulenu, kako bi neko od njih osvojio Tur de Frans.[63] Od klasičnih sprintera koji su favoriti u klasifikaciji, na Turu su bili Kejleb Juan, koji je prije početka istakao da su mu prioritet etapne pobjede, a ne borba za zelenu majicu,[64] Sem Benet, Elija Vivijani, Ses Bol, Đakomo Nicolo i Soni Kolbreli, dok su favoriti u borbi za zelenu majicu takođe bili malo univerzalniji sprinteri — Mateo Trentin i Aleksander Kristof.[65] Kao i Juan, Benet i Kristof su takođe izjavili da im je prioritet etapne pobjede, dok je jedino Trentin istakao da će se boriti za zelenu majicu.[66] Pobjednik klasifikacije 2017. — Majkl Metjuz, nije se našao u timu Sanveb za Tur,[67] zbog čega je odlučio da napusti tim i vrati se u Mičelton—Skot.[68] Takođe, pobjednik klasifikacije 2011. i pobjednik 30 etapa na Tur de Fransu — Mark Kevendiš, nije ušao u sastav tima Bahrein—Maklaren za Tur 2020, jer je tim odlučio da se u potpunosti posveti cilju da osvoji trku sa Landom.[69]

 
Žilijen Alafilip, jedan od favorita za osvajanje brdske klasifikacije.

U brdskoj klasifikaciji mnogi su označili Bardea, Jejtsa i Alafilipa kao glavne favorite.[70] Alafilip je osvojio klasifikaciju 2018. i izjavio je da će se boriti za etapne pobjede;[58] Barde je osvojio klasifikaciju 2019. i prvobitno je planirao da preskoči Tur i vozi Điro 2020, ali je promijenio fokus nakon uspostavljanja novog kalendara i pomjeranja Tura za kraj avgusta.[71] Jejts je takođe izjavio da su mu cilj etapne pobjede, dok je na trci takođe bio pobjednik klasifikacije 2017. — Voren Bargi, koji je bio jedan od favorita.[72] Ostali konkurenti su bili Pjer Rolan, Alesandro de Marki, Nikola Ede, Danijel Martin, Tomas de Gent, Tim Velens, Tisj Benot, Lilijan Kalmežan, Davide Formolo i David de la Kruz.[73] Takođe, očekivalo se da vozači koji se bore za generalni plasman budu dobro plasirani u brdskoj klasifikaciji; Kris Frum je osvojio 2015, kada su tri prvoplasirana vozača u klasifikaciji završili u top 10 u generalnom plasmanu.[74] Godine 2011, Samuel Sančez je osvojio klasifikaciju, dok je završio na šestom mjestu u generalnom plasmanu; takođe, šest vozača koji su te godine završili u top 10 u generalnom plasmanu, završili su takođe u top 10 u brdskoj klasifikaciji.[75]

 
Gaj Niv, prvi Izraelac na Tur de Fransu.

Glavni favoriti za osvajanje klasifikacije za najboljeg mladog vozača su bili pobjednik klasifikacije 2019. — Egan Bernal, Tadej Pogačar i Enrik Mas, dok su ostali konkurenti bili Pavel Sivakov, Serhio Igita, Danijel Martinez i David Godu.[76] U borbi za bijelu majicu učestvuju vozači do 25 godina, a na Turu 2020. bilo ih je ukupno 24; najmlađi je bio Maksim Ševalije sa 21 godinom, dok je najstariji bio Niklas Eg sa 25.[77] Pravila za bijelu majicu su ista kao i za žutu, tako da je pobjednik bijele majice mladi vozač koji je najbolje plasirani u generalnom plasmanu.[78]

Glavni favoriti za timsku klasifikaciju su bili timovi Ineos i Jumbo—Vizma, koji su imali više lidera i brdaša od kojih se očekivalo da budu pri vrhu na svakoj etapi.[79] Ostali timovi koji su bili konkurenti su Movistar, koji je osvojio timsku klasifikaciju četiri puta na poslednjih pet izdanja trke,[80] ali su tim prije početka sezone 2020. napustili Nairo Kintana, Mikel Landa i Ričard Karapaz;[81] Trek—Segafredo[82] i EF pro sajkling, koji su takođe imali više lidera u timu.[83]

Od ostalih vozača, tim CCC su predvodili Greg van Avermat i Ilnur Zakarin, sa ciljem ostvarenja što više etapnih pobjeda, dok je Zakarin, koji je završio na trećem mjestu na Vuelti 2017. bio slobodan da se bori za generalni plasman.[84] Loto—Sudal, pored Kejleba Juana, predvodili su Džon Degenkolb i Filip Žilber, kao i Tomas de Gent, koji je završio na trećem mjestu Điro 2012.[85] Tim Vital—konsept predvodili su Brajan Kokar i Pjer Rolan.[86] NTT pro sajkling su predvodili Domeniko Pocovivo, koji je više puta završavao Điro u top 10, Roman Krojciger i Luis Mentjens,[87] dok je Gaj Niv iz Izrael start ap nejšn tima, postao prvi Izraelac ikada koji je vozio Tur de Frans.[88] Sanveb su i borbi za etapne pobjede predvodili Tiš Benot, Mark Hirši, Nikolas Rouč, kao i sprinter Ses Bol.[89]

Reference uredi

  1. ^ „Tour de France sets new planned August start on original course”. ESPN. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  2. ^ Macleary, John (27. 8. 2020). „Tour de France 2020: When does it start, how long is the race and how can I follow the action?”. telegraph.co.uk/. Arhivirano iz originala 27. 08. 2020. g. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  3. ^ „Grand Départ Nice 2020”. letour.fr. 27. 8. 2020. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  4. ^ „Tour de France to go ahead at end of August after coronavirus delay”. BBC Sport. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  5. ^ a b v g „Tour de France 2020”. letour.fr. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  6. ^ „Tour de France 2020 route”. climbbybike.com. 17. 10. 2017. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  7. ^ Farrand, Stephen (9. 11. 2019). „Tour de France 2020 route revealed”. cyclingnews.com. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  8. ^ Peltier, Elian (19. 9. 2020). „Tour de France Lead Changes Hands in Epic Time Trial”. nytimes.com. Pristupljeno 19. 9. 2020. 
  9. ^ Windsor, Richard (19. 9. 2020). „Tadej Pogačar snatches Tour de France 2020 victory from Primož Roglič in dramatic time trial”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 19. 9. 2020. 
  10. ^ a b v „Tour de France 2020: Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years”. bbc.co.uk. 20. 9. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  11. ^ Salapura, Ivana (20. 9. 2020). „Pogačar 'krunisan' na Jelisejskim poljima”. sportklub.rs. Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  12. ^ „Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx”. web24.news. 20. 9. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  13. ^ Pender, Kieran (20. 9. 2020). „Richie Porte ends years of Tour de France misfortune with podium finish”. theguardian.com. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  14. ^ „Sam Bennett takes final stage and wins Ireland's 1st Tour de France green jersey in 31 years”. the42.ie. 20. 9. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  15. ^ Ostanek, Daniel (20. 9. 2020). „Marc Hirschi ends debut Tour de France with combativity prize”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  16. ^ Bonville-Ginn, Tim (20. 9. 2020). „Tour de France standings: Final results from the 2020 race”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  17. ^ „Tour de France 2020: Tadej Pogacar's victory stage by stage”. bbc.co.uk. 20. 9. 2020. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  18. ^ „Tour de France could happen 'behind closed doors' says French sports minister”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. 26. 3. 2020. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  19. ^ a b Farrand, Stephen (7. 4. 2020). „Coronavirus: Tour de France Plan B could push race finish into August”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  20. ^ Farrand, Stephen (25. 3. 2020). „Coronavirus: Cookson suggests 2020 Grand Tours be reduced to two weeks”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  21. ^ Farrand, Stephen (24. 3. 2020). „Coronavirus: Trentin suggests a combined Italy-Spain-France Grand Tour”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  22. ^ „Tour de France facing postponement as country extends coronavirus lockdown”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. 13. 4. 2020. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  23. ^ „Tour de France set to be postponed amid coronavirus pandemic”. BBC Sport. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  24. ^ „Tour de France postponed, could start in late August”. usatoday.com. 14. 4. 2020. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  25. ^ Ryan, Barry (15. 4. 2020). „2020 Tour de France rescheduled for August 29-September 20”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  26. ^ „UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar”. Cyclingnews.com. 5. 5. 2020. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  27. ^ Farrand, Stephen (19. 5. 2020). „UCI publishes full revised 2020 road calendar”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  28. ^ a b „Tour de France may be postponed again”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. 28. 4. 2020. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  29. ^ „Virtual Tour De France On Zwift”. letour.fr. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  30. ^ a b v g „Two COVID-19 cases and teams will be out of Tour de France”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. 21. 8. 2020. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  31. ^ Farrand, Stephen (26. 8. 2020). „Tour de France ready to ease COVID-19 exclusion rules”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  32. ^ Ryan, Barry (29. 8. 2020). „'Two strikes, team out' COVID-19 rule restored on Tour de France after French government intervention”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Pristupljeno 7. 9. 2020. 
  33. ^ Farrand, Stephen (24. 10. 2019). „Cofidis set to become 19th team in 2020 WorldTour”. cyclingnews.com. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  34. ^ Malach, Pat; Farrand, Stephen (2. 10. 2019). „Israel Cycling Academy complete Katusha-Alpecin takeover”. cyclingnews.com. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  35. ^ Farrand, Stephen (5. 12. 2019). „Total Direct Énergie turn down place at 2020 Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  36. ^ UCI cycling regulations 2020, str. 215.
  37. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  38. ^ a b „Teams selected for the 2020 Tour de France”. Tour de France. Amaury Sport Organisation. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  39. ^ a b „Arkéa-Samsic and B&B Hotels-Vital Concept handed final 2020 Tour de France wildcard invitations”. cyclingnews.com. 7. 1. 2020. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  40. ^ „Three French teams earn wildcards for 2020 Tour”. velonews.com. Pristupljeno 30. 8. 2020. 
  41. ^ „Geraint Thomas and Egan Bernal confirmed leaders for the Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 16. 1. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  42. ^ „Team Ineos and Jumbo-Visma prepare for battle at Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 22. 6. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  43. ^ Benson, Daniel (6. 5. 2020). „Tour de France: Jumbo-Visma maintain Dumoulin, Roglic and Kruijswijk plan”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  44. ^ Benson, Daniel (9. 7. 2020). „Chris Froome leaves Ineos for Israel Start-Up Nation”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  45. ^ „Chris Froome and Geraint Thomas dropped from Ineos Tour de France team”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  46. ^ „Bernal and Carapaz key to new Tour de France game plan for Team Ineos”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  47. ^ Fletcher, Patrick (20. 8. 2020). „Analysing Team Ineos' eight-man Tour de France roster”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  48. ^ Ballinger, Alex (20. 8. 2020). „Steven Kruijswijk forced to miss Tour de France”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  49. ^ Fletcher, Patrick (25. 8. 2020). „Analysing Jumbo-Visma's Tour de France squad”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  50. ^ Puddicombe, Stephen (26. 8. 2020). „Team Ineos vs Jumbo-Visma: how does each team match-up ahead of Tour de France 2020 showdown?”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  51. ^ Cossins, Peter (28. 8. 2020). „Thibaut Pinot 'on right track' for Tour de France victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  52. ^ a b York, Philippa (27. 8. 2020). „Philippa York and French expectations at the Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  53. ^ „Arkéa-Samsic confirm Nairo Quintana's fitness ahead of Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  54. ^ Benson, Daniel (26. 8. 2020). „Analysing Bahrain McLaren's Tour de France squad”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  55. ^ „Tour de France: Pogacar to lead challenge for UAE Team Emirates”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 25. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  56. ^ Ostanek, Daniel (25. 8. 2020). „Tour de France 2020: The contenders”. Cyclingnews. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  57. ^ Guinness, Rupert (28. 8. 2020). „The top 10 contenders who will fight to wear the yellow jersey in Paris”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  58. ^ a b Farrand, Stephen (27. 8. 2020). „Julian Alaphilippe: I'll be aggressive like always”. CyclingNews. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  59. ^ „Mitchelton-Scott targets Tour de France stage wins with team of opportunists”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 20. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  60. ^ Bonville-Ginn, Tim (28. 8. 2020). „Tour de France 2020 start list: Teams for the 107th edition”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  61. ^ „Quest for eighth Tour de France green jersey begins early for Peter Sagan”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 31. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  62. ^ Cotton, Jim (24. 8. 2020). „Tour de France: Could Van Aert end Sagan’s grip on green?”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  63. ^ Benson, Daniel (28. 8. 2020). „Tour de France: Wout van Aert rules out green jersey challenge”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  64. ^ Weislo, Laura (28. 8. 2020). „Peter Sagan eyeing first yellow jersey in Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  65. ^ Benson, Daniel (28. 8. 2020). „Sean Kelly on this year's Tour de France sprinters and the battle for green”. CyclingNews. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  66. ^ Hood, Andrew (31. 8. 2020). „Who will challenge Peter Sagan for the Tour de France’s green jersey? Few rivals step up”. velonews.com. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  67. ^ Smith, Sophie (2. 7. 2020). „Michael Matthews surprised at non-selection for Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  68. ^ „Mitchelton-Scott announce Michael Matthews' return”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 31. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  69. ^ „Tour de France: No Mark Cavendish as Bahrain-McLaren go all in for Landa”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  70. ^ „Cyclist predictions: Who we're backing at the 2020 Tour de France”. cyclist.co.uk. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  71. ^ Fletcher, Patrick (15. 4. 2020). „Bardet switches plans to Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  72. ^ „Tour de France king of the mountains predictions”. sbs.com.au. Immediate Media Company. 27. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  73. ^ Lowe, Felix (26. 8. 2020). „Tour De France 2020 – Polka Dot Jersey Guide: Adam Yates V Julian Alaphilippe?”. eurosport.com. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  74. ^ „Classifications stage 21 – Sèvres – Grand Paris Seine Ouest > Paris Champs-Élysées – Tour de France 2015”. Tour de France. Amaury Sport Organisation. Arhivirano iz originala 10. 8. 2015. g. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  75. ^ „Tour de France (FRA/UWT) 02 Jul–24 Jul 2011 – Mountain classification”. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 20. 10. 2016. g. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  76. ^ „Tour de France - Tadej Pogacar: The fight for the White Jersey will not be so far away from the Yellow Jersey”. cyclingpub.com. 29. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  77. ^ Lowe, Felix (24. 8. 2020). „Tour de France 2020 – White jersey guide: Egan Bernal v Tadej Pogacar?”. eurosport.com. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  78. ^ Bonville-Ginn, Tim (26. 8. 2020). „Tour de France jerseys: Yellow, green, white and polka-dot explained”. cyclingweekly.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  79. ^ Lowe, Felix (28. 8. 2020). „Tour de France 2020 – Ineos Grenadiers v Team Jumbo-Visma”. eurosport.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  80. ^ „Movistar Team Onto Paris Podium At End Of 2019 Tour De France”. movistarteam.com. Immediate Media Company. 28. 7. 2019. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  81. ^ Ostanek, Daniel (19. 10. 2019). „Mas excited to fill the Landa, Carapaz and Quintana GC void at Movistar”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  82. ^ „Trek-Segafredo confirm Porte and Mollema as co-leaders for Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 24. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  83. ^ Benson, Daniel (29. 8. 2020). „Vaughters: Urán is the godfather in our Tour de France team”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  84. ^ „Van Avermaet, Trentin and Zakarin target stage wins in CCC’s final Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 21. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  85. ^ Farrand, Stephen (23. 6. 2020). „Ewan, Gilbert, De Gendt and Degenkolb to lead Lotto Soudal at Tour de France”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  86. ^ „Tour de France – Tour de France: B&B Hôtel Vital Concept around Coquard and Rolland”. time24.news. 24. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. [mrtva veza]
  87. ^ „NTT Pro Cycling target Tour de France sprints with Nizzolo, Walscheid and Boasson Hagen”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 18. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  88. ^ „Tour de France kicks off, with Israeli team and cyclist competing for 1st timework=timesofisrael.com”. 29. 8. 2020. Pristupljeno 3. 9. 2020. 
  89. ^ Fletcher, Patrick (1. 7. 2020). „Benoot leads Sunweb at Tour de France as Oomen, Kelderman, Matthews head to Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Pristupljeno 3. 9. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тур_де_Франс_2020.&oldid=27027913”