Tutsi
Tutsi (/ˈtʊtsi/;[2]) su narod koji žive u Ruandi, Burundiju i severoistočnom delu Demokratske Republike Kongo.[3] Imaju slične običaje kao i ostali narodi u regionu, Hutui i Tva. Kultura im je slična i govore sličnim jezikom.[4] Istorijski, oni su često nazivani Vatutsi,[5] Vatusi,[5] Vahuma, Vahima ili Vahinda. Tutsi formiraju podgrupu Banjarvanda i Barundi naroda, koji prvenstveno obitavaju u Ruandi i Burundiju, ali isto tako sa znatnim populacijama u Ugandi, Demikratskoj Republici Kongo i Tanzaniji.[6] Oni govore rvanda-rundi, grupu bantu jezika.[7]
| Regioni sa značajnom populacijom | |
|---|---|
 Burundi | 1,7 miliona (14% ukupne populacije) |
 Ruanda | 1–2 miliona (9%–15% ukupne populacije)[1] |
| Jezici | |
| kinjarvandski, kirundski, francuski, engleski, svahili | |
| Religija | |
| hrišćanstvo (80%), islam (5%) | |
| Srodne etničke grupe | |
| Hutu, Tva, drugi govornici ruandskog jezika | |
Istorija uredi
Prekolonizacioni period uredi
U prošlosti oni su se bavili stočarstvom. Bili su manjinski narod, ali su bili viša vladajuća klasa. Pošto su bili bogatiji, oni su davali stoku siromašnijim Hutima koji su zauzvrat bili radna snaga, odani i politički podržavajući Tutse.
Kolonizacioni period uredi
Društveni odnosi u Ruandi i Burundiju su se promenili dolaskom Evropljana na vlast. Nemačka je posedovala ovaj region od devedesetih godina 19. veka pa sve do kraja Prvog svetskog rata (1914—1918). Od tada Belgijanci upravljaju ovom oblašću sve do 1962. Za vreme ovog perioda Evropljani su tretirali Tutse bolje od Hutua. Međutim, pedesetih godina prošlog veka Belgijanci nagovaraju Hutue da ospore moć Tutsa. Godine 1959. Hutu vođe ruše monarhiju Tutsa u Ruandi. Mnogi Tutsi tada napuštaju zemlju. Iako su dve snage uspele da se dogovore, mir nije bio postignut i Hutui su pokušali da preuzmu kontrolu nad vojskom u čemu su bili poraženi.
Postkolonizacioni period uredi
Kada se završio kolonizacioni period Hutui su preuzeli snagu u Ruandi a Tutsi u Burundiju. U Burundiju Tutsi su 1972. počinili genocid nad Hutuima kojih je tada poginulo oko 100.000 do 300.000. 1993. Prvi demokratski izabrani predsednik Burundia, Melhior Ndadaje je ubijen a Hutui su optužili Tutse za to delo. 6. aprila 1994. ubijen je predsednik Ruande Žuvenal Habijarimana što su Hutui iskoristili da optuže Tutse i da nad njima počine genocid. Za 100 dana ubijeno je na stotine hiljada Tutsa, a veliki broj je napustio zemlju. Neka istraživanja pokazuju da je 77% ruandanskih Tutsa ubijeno.[8][9]
Lokacija uredi
Ruanda i Burundi su planinske zemlje u centralnom-istočnom delu Afrike. Zajedno one čine oko 54.100 km². Tutsi takođe žive u severoistočnom delu Demokratske Republike Kongo. Oni ovde žive u okolini grada Bukavu u Mulenge regionu, gde su poznatiji kao banjamulenge.
Kombinovana populacija Ruande i Burundija 1994. je iznosila oko 13.000.000. Međutim mnogo izbeglica je napustilo Ruandu te godine, ali određeni broj se vratio iz Ugande nakon poraza Hutu vojske 1994.
Jezik uredi
Hutui, Tutsi i Tva govore centralnim bantu jezikom. Taj jezik se zove kiniarvanda u Ruandi i kirundi u Burundiju. Oba su dijalekti istovetnog jezika. Kao i ostali bantu jezici oba koriste imenice sa prefiksom. Na primer reč „banjamulenge“ (ba-nja-mulenge) se može podeliti. Reč „banja“ znači narod a „Mulenge“ je region u kojem žive. U bukvalnom prevodu to bi značilo „Narod iz Mulenge“.
Mnogi ljudi u Ruandi i Burundiju govore francuskim jezikom koji su koristili Belgijanci za vreme kolonizacije. Francuski se koristi u školi i mnogi ga govore kao prvi jezik. Tutsi koji su izbegli u Ugandu obično govore engleski.
Lična imena su izgrađena na osnovu događaja, poezije ili verovanja. Na primer ime Ndagidžimana znači „Bog je moj pokazatelj“, Nkinzumvami znači „Samo nas kralj može spasiti“" a ime Nuvumanjambo znači „Branilac blagorodnih krava“.
Folklor uredi
Tutski folklor uključuje poezije, poslovice, narodne priče, zagonetke i mitove. Mnogi Tutsi koriste imena od njihovih predaka šest generacija unazad. Mnogi Tutsi veruju da oni vode poreklo od mitskog ralja Gihange.
jedna popularna narodna priča govori o Sebgugugu. On je bio siromašan čovek kome je pomagao Bog. Bog mu je davao hranu da bi prehranio njega i njegovu porodicu. međutim svaki put Sebgugugu je tražio sve više i više. Zbog svoje pohlepe Sebgugugu je izgubio sve na kraju.
Veroispovest uredi
Danas većina ljudi u Burundiju i Ruandi su hrišćani pa tako i Tutsi. Međutim neki prihvataju tradicionalna verovanja. To uključuje verovanje u udaljenog stvaraoca Imaana. Ovaj bog ima moć da podari bogastvo i plodnost. Duh mrtvih se zove Abazima i on prema verovanju nosi poruke od Imaana do ljudi. Međutim Abazima može da donese i nesreću ako se ne poštuje. Ljudi daju darove kako bi se zaštitili od njega.
Glavni praznici uredi
Nacionalni praznici uključuju dan nezavisnosi, 1. maj, novu godinu i važnije hrišćanske praznike. Tutsi obeležavaju praznike igrom i svečanim bubnjanjem.
Životni prostor uredi
Tradicionalne kuće Tutsa su kolibe od drveta, trske i slame u obliku košnice. Oko njih su visoke ograde koje su kao odbrana. Moderni Tutsi grade pravougaone kuće sa savremenim građevinskim materijalima. Ove kuće imaju krov od nabacanog lima ili crepova.
Odevanje uredi
U prošlosti Tutsi su nosili ogrtače. Ženska odeća je uključivala bele ogrtače i bele kape. Danas se obično koristi zapadni stil oblačenja. Žene sada obično nose haljine i majce od šarenog materijala koje je popularno u istočnoj Africi.
Hrana uredi
Mleko, puter i meso je visoko cenjena hrana. Međutim, ljudi ubijaju kravu samo za specijalne prilike. Kozje mleko i meso se takođe jede. Međutim oni se jedu tajno jer je to protivno Tutsinim pravilima. Tutsi u ruralnim predelima konzumiraju mlečne proizvode, banane i pivo od sorguma. Alkoholna pića se prave od banana i sorguma. Ljudi ih piju samo za specijalne prilike.
Obrazovanje uredi
Ne više od pola Tutsa u Burundiju i Ruandi znaju da pišu urođeničkim jezikom. Mali broj njih zna da čita i piše francuskim. I Ruanda i Burundi imaju po jedan univerzitet.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ After the Rwandan genocide there was no more ethnic census; an estimated 9 to 15 percent of the population is Tutsi
- ^ „Tutsi”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005. (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
- ^ „Tutsi | people | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-07.
- ^ „Rwanda | Language & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-15.
- ^ a b „Watusi definition and meaning - Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com.
- ^ Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint izd.). London; New York, N.Y.: Picador. str. 52. ISBN 978-0-330-37120-9.
- ^ Brenneman, Richard (1969). Rwanda, a Country Study. United States: US Government. str. 46. LCCN 2007492448. OCLC 22675245. 9910001051459703686.
- ^ Leatherman, Janie. Breaking Cycles of Violence: Conflict Prevention in Intrastate Crises. str. 142.
- ^ Jenkins, Dr. Orville Boyd. „Tutsi, Hutu and Hima – Cultural Background in Rwanda”. orvillejenkins.com.
Literatura uredi
- Leatherman, Janie. Breaking Cycles of Violence: Conflict Prevention in Intrastate Crises. str. 142.
- Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint izd.). London; New York, N.Y.: Picador. str. 52. ISBN 978-0-330-37120-9.
- Cavalli-Sforza, Luigi Luca (1994). The History and Geography of Human Genes. Princeton University Press. str. 171 and 183. ISBN 0691087504.
- Brace, C. L.; Tracer, David P.; Yaroch, Lucia Allen; Robb, John; Brandt, Kari; Nelson, A. Russell (1993). „Clines and clusters versus 'Race:' a test in ancient Egypt and the case of a death on the Nile”. Yearbook of Physical Anthropology. 36 (S17): 1—31. doi:10.1002/ajpa.1330360603
. - „The Rwandan Myth”. 11. 7. 2014. Arhivirano iz originala 29. 8. 2019. g. Pristupljeno 29. 8. 2019.
- Blench, Roger (1999), „Are the African Pygmies an Ethnographic Fiction?”, Ur.: Biesbrouck; Elders; Rossel, Challenging Elusiveness: Central African Hunter-Gatherers in a Multidisciplinary Perspective (PDF), Universiteit Leiden, str. 41—60, ISBN 9057890186, Arhivirano iz originala (PDF) 26. 1. 2012. g., Pristupljeno 26. 10. 2011
- Excoffier, Laurent; Pellegrini, B.; Sanchez-Mazas, A.; Simon, C.; Langaney, A. (1987). „Genetics and History of Sub-Saharan Africa”. Yearbook of Physical Anthropology. 30 (S8): 151—194. doi:10.1002/ajpa.1330300510 .
- Fage, John (2013-10-23). A History of Africa. Routledge. str. 120. ISBN 978-1317797272. Arhivirano iz originala 2015-02-02. g. Pristupljeno 8. 1. 2015.
- Mamdani, Mahmood (2001). When Victims Become Killers: Colonialism, Nativism, and the Genocide in Rwanda. Princeton University Press. ISBN 9781400851720. Arhivirano iz originala 2015-09-06. g. Pristupljeno 2015-08-25.:45–46
- Luis, J. R.; Rowold, D.J.; Regueiro, M.; Caeiro, B.; Cinnioğlu, C.; Roseman, C.; Underhill, P.A.; Cavalli-Sforza, L.L.; Herrera, R.J. (2004). „The Levant versus the Horn of Africa: Evidence for Bidirectional Corridors of Human Migrations” (PDF). American Journal of Human Genetics. 74 (3): 532—544. PMC 1182266 . PMID 14973781. doi:10.1086/382286. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-02-16. g. (Errata Arhivirano 2012-02-16 na sajtu Wayback Machine)
- Luis, J. R.; et al. (2004). „The Levant versus the Horn of Africa: Evidence for Bidirectional Corridors of Human Migrations” (PDF). American Journal of Human Genetics. 74 (3): 532—544. PMC 1182266 . PMID 14973781. doi:10.1086/382286. Arhivirano iz originala (PDF) 2012-02-16. g.
- Trombetta, B; et al. (2015). „Phylogeographic refinement and large scale genotyping of human Y chromosome haplogroup E provide new insights into the dispersal of early pastoralists in the African continent”. Genome Biology and Evolution. 7 (7): 1940—1950. PMC 4524485 . PMID 26108492. doi:10.1093/gbe/evv118.
- Henn, B; et al. (2008). „Y-chromosomal evidence of a pastoralist migration through Tanzania to southern Africa”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 105 (31): 10693—8. Bibcode:2008PNAS..10510693H. PMC 2504844 . PMID 18678889. doi:10.1073/pnas.0801184105 .
- Joseph C. Miller (ed.), New Encyclopedia of Africa, Volume 2, Dakar-Hydrology, Charles Scribner's Son.
- Campbell, Michael C.; Tishkoff, Sarah A. (septembar 2008). „African Genetic Diversity: Implications for Human Demographic History, Modern Human Origins, and Complex Disease Mapping”. Annual Review of Genomics and Human Genetics. 9: 403—433. PMC 2953791 . PMID 18593304. doi:10.1146/annurev.genom.9.081307.164258.
- Amnesty International Report 1994. London: Amnesty International Publications. 1994. ISBN 978-0-86210-230-2.
- Bentrovato, Denise (2019). „Burundi”. The Palgrave Handbook of Conflict and History Education in the Post-Cold War Era. Cham: Palgrave Macmillan. ISBN 9783030057213.
- Bundervoet, Tom (maj 2009). „Livestock, Land and Political Power: The 1993 Killings in Burundi”. Journal of Peace Research. 46 (3): 357—376. S2CID 58245595. doi:10.1177/0022343309102657.
- Daley, Patricia O. (2008). Gender & Genocide in Burundi : The Search for Spaces of Peace in the Great Lakes Region. African Issues. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35171-5.
- International Commission of Inquiry for Burundi: Final Report (S/1996/682), New York: United Nations International Commission of Inquiry for Burundi, 1996
- Lemarchand, René (1996). Burundi: Ethnic Conflict and Genocide, Cambridge University Press, ISBN 0-521-56623-1
- Klinghoffer, A. (1998). The International Dimension of Genocide in Rwanda. Springer. ISBN 9780230375062.
- Lemarchand, René (2009). The Dynamics of Violence in Central Africa. University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812241204.
- Manirakiza, Désiré (2011). „Les intellectuels burundais face au piège de l'ethnisme”. Revue Africaine de Sociologie (na jeziku: French). 15 (1): 20—47. JSTOR 24487939.
- Reyntjens, Filip (decembar 1993). „The Proof of the Pudding is in the Eating: The June 1993 Elections in Burundi”. The Journal of Modern African Studies. 31 (4): 563—583. JSTOR 161291. S2CID 154612240. doi:10.1017/S0022278X00012246.
- Schweiger, Romana (jul 2006). „Late Justice For Burundi”. The International and Comparative Law Quarterly. 55 (3): 653—670. JSTOR 4092644. doi:10.1093/iclq/lei109.
- Sebudandi, Gaëtan; Richard, Pierre-Olivier (1996). Le drame burundais: hantise du pouvoir ou tentation suicidaire (na jeziku: French). Karthala Editions. ISBN 9782865376476.
- Turner, Simon (2012). Politics of Innocence: Hutu Identity, Conflict and Camp Life. Berghahn Books. ISBN 9780857456090.
- Uvin, Peter (2013). Life after Violence: A People's Story of Burundi. Zed Books. ISBN 9781848137240.
- Watt, Nigel (2008). Burundi: Biography of a Small African Country. Hurst & Company. ISBN 9781850659174.
- United Nations Committee on the elimination of racial discrimination, Fifty-first session, Summary record of the 1239th meeting. Held at the Palais des Nations, Geneva, 20 August 1997, Seventh to tenth periodic reports of Burundi (continued) (CERD/C/295/Add.1)
- Concluding Observations of the Committee on the Elimination of Racial Discrimination : Burundi. 18 September 1997.
- René Lemarchand. "The Burundi Genocide". Century of Genocide. Ed. Samuel Totten et al. New York: Routledge, 2004. 321–337.
- "Burundi Genocide", News about Burundi crimes since 1962, by Agnews (2000)
