Tjanven-1
Tjanven-1 (akronim TW-1 od engl. Tianwen-1; kin: 天 問; u prevodu potraga za nebeskom istinom) je svemirska sonda koju je Svemirska agencija Kine, pripremila za misiju spuštanje na planetu Mars.[1] Ova međuplanetarna misija namenjena za slanje robotske svemirske letelice na Mars, sastoji se od orbitera, raspoloživih kamera, lendera i rovera, sa ukupno 13 naučnih instrumenata Ova skoro pet tona teška letelica, jedna je od najtežih sondi lansiranih na Mars.
| Tjanven-1 | |
|---|---|
|
| |
| Operator | CNSA |
| Proizvođač | China National Space Administration |
| Datum lansiranja | 23. juli 2020.g. |
Naziv uredi
Tjanven na kineskom znači „pitanja u nebo“ ili „potraga za nebeskom istinom“, a potiče iz dugačke istoimene pesme koju je napisao Ku Juan (oko 340–278. godine p. n. e.), jedan od drevnih pesnik Kine.
Istorija uredi
Kina je poslednjih decenija uložila milijarde dolara u svoj svemirski program i prvi put je poslala čoveka u svemir 2003. godine. Kina je poslala i dva rovera na Mesec – jedan od njih je postao prvi koji je uspešno sleteo na „daleku stranu" Zemljinog satelita.
Iako je glavni cilj kineske vlade i njene Svemirska agencije da napravi svemirsku stanicu u Zemljinoj orbiti do 2022. godine, planeta Mars je uvek bio izazovna meta za sve istraživače svemira.[2]
Većina misija upućenih na Mars koje su SAD, Rusija, Evropa, Japan i Indija slale od 1960. godine završile su neuspehom. U tu trku koja se završila neuspehom uvrstila se i Kina zajedno sa Rusijiom kada je 2011. godine pokušala da osvoji Mars.
Prethodnik misije „Tjanven-1" bila je misija „Tjenugung-1” (engl. Tiangong-1; uproš: 天宫一号; trad: 天宮一號; pin: Tiāngōng yī hào): „svemirski laboratorijski modul” od 9,4 tona lansiran 2011. godine
Prema tome „Tjanven-1" nije prvi, već drugi pokušaj Kine da dođe do Marsa. Misija je uspešno započela sa mesta za lansiranje svemirskih letelica Venčang 23. jula 2020. godine lansiranjem raketnog nosača.[3] Posle 7 meseci tranzita kroz kosmos, letelica je ušla u orbitu oko Marsa 10. februara 2021. Dva meseca bi svemirska sonda trebalo da proučava ciljno mesto iz izviđačke orbite, a zatim bi u maju ili junu 2021. započelo sletanje kapsule. Naakon spuštanja padobranom, letelica bi svojim pogonom glatko sletela na Mars. Tada bi se pokrenuo rover dizajniran za istraživanje površine tokom 90 marsovskih dana. Tokom ovog dela misije orbiter služi kao telekomunikacioni relej tokom primarne misije rovera, a zatim bi se postavio u orbitu pogodniju za posmatranje, zadržavajući svoju ulogu releja.[4]
Opšte informacije uredi
„Tjanven-1" je lansiran u julu 2020. godine i prema planu leta u orbitu Marsa treba da uće u februaru 2021. godine. Plan misije je i sletanje na površinu Marsa, jer pet tona težak „Tjanven-1" ima i rover koji će proučavati tlo planete Mars, nakon što se rover spustiti u maju 2021. u „Utopiju", oblast nekadašnjeg velikog udara.
Prema saopštenju kineska Svemirska agencija, dok se misija priprema za spuštanje na planetu Mars, maja meseca sredinom februara 2021. godine sonda„Tjanven-1" je poslala prvu fotografiju Marsa, načinjenu sa udaljenosti od 1,1 milion kilometara od planete.[1]
Misija će pokušati spustiti svoj rover na Mars u maju 2021. godine, a ako bude uspešna, Kina će biti treća zemlja koja će postići meko sletanje na Mars nakon Rusije i Sjedinjenih Država, a druga koja će primeniti rover. [5]
Zadatak uredi
Iz Kineske akademije za svemirske tehnologije „Je Peiđen” poručuju da njihova misija ima tri cilja:
- da kruži orbitom Marsa,[6]
- sleti na površinu Marsa,
- pokrene autonomno vozilo za prikupljanje uzoraka.
Ako kinezi uspeju u tome, ovo će biti prva svetska međuplanetarna ekspedicija koja je uspela sve to da uradi jednom lansiranom sondom.
Naučni ciljevi uredi
Naučni ciljevi misije odnose se na proučavanje geologiju Marsa, trenutne i one iz prošlosti, prisustvo vode, unutrašnje strukturu planete, identifikacija minerala i različitih vrsta stena na površini, kao i karakteristike svemirskog okruženja i atmosfere Marsa.
Februar 2021. gužva oko Marsa uredi
Misija Tjanven-1 bila je druga od tri svemirske misije upućene prema Marsu u julu 2020. godine, a druge dve su misije nacionalne svemirske agencije Ujedinjenih Arapskih Emirata (orbiter Hope) i Sjedinjenih Država (Mars 2020 sa roverom Perseverance i bespilotnim helikopterskim dronom).
Oko Crvene planete se u februaru 2021. godine napravila gužva. Posle desetina miliona pređenih kilometara, do Marsa, prva je stigla misija Ujedinjenih Arapskih Emirata, 24 sata kasnije pridružio se i kineski orbiter, a 18. februara stiže i američka svemirska letelica.[6]
Do dolaska orbitera UAE i Kine, oko Marsa je kružilo šest letelica – tri iz SAD, dve iz Evrope i jedna iz Indije.[6]
Sletanje na Mars uredi
U 23:18 UTC, 14. maja 2021. godine, Tjanven-1 uspešno je sleteo na unapred odabrano područje za sletanje u južnom delu Mars Utopia Planitia. Faza sletanja započela je oslobađanjem zaštitne kapsule u kojoj se nalazio lender / rover. Kapsula je ušla u atmosferu, nakon čega je usledila faza spuštanja padobranom, nakon čega je je korišćen retro-pogon za meko sletanje na Mars.
Dana 19. maja 2021. godine, Kineska nacionalna svemirska uprava (CNSA) prvi put je objavila slike koje prikazuju pripremu konačnog prenosa rovera Džurong sa platforme lendera na tlo Marsa. Na fotografijama se vide solarni paneli Džurong-a koji su već postavljeni dok je Džurong još uvek smešten na lenderu. Dugo odlaganje objavljivanja prvih slika objašnjava se kratkim vremenskim periodima kada su rover Džurong i orbiter u radio kontaktu i mogu efikasno da komuniciraju i prenose podatke.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ a b „Stigli prvi snimci Marsa sa kineske sonde”. www.rts.rs. 6. 2. 2021. Pristupljeno 17. 2. 2021.
- ^ „China National Space Administration”. web.archive.org. 2008-02-28. Arhivirano iz originala 28. 02. 2008. g. Pristupljeno 2021-02-17.
- ^ „China’s Mars-bound probe returns self-portrait from deep space – Spaceflight Now” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-03.
- ^ „Kina poslala robota na Mars”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). Pristupljeno 18. 2. 2021.
- ^ Zhou, B.; Shen, S. X.; Ji, Y. C.; Lu, W.; Zhang, F.; Fang, G. Y.; Su, Y.; Dai, S. (jun 2016). „The subsurface penetrating radar on the rover of China's Mars 2020 mission”. 2016 16th International Conference on Ground Penetrating Radar (GPR): 1—4. doi:10.1109/ICGPR.2016.7572700.
- ^ a b v Pešić, Milenko (11. 2. 2021). „„Invazija” Zemljana na Mars”. Politika Online. Pristupljeno 17. 2. 2021.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Tjanven-1 na Vikimedijinoj ostavi