Ugličko jezero
Ugličko jezero (rus. Угличское водохранилище) veštačko je jezero u evropskom delu Rusije, nastalo pregrađivanjem korita reke Volge u njenom gornjem delu toka.
| Ugličko jezero | |
|---|---|
 Brodska predvodnica na jezeru | |
| Lokacija | Jaroslavska oblast Tverska oblast |
| Koordinate | 57° 15′ 00″ S; 37° 50′ 00″ I / 57.25° S; 37.833333° I |
| Tip | veštačko jezero |
| Pritoke | Volga, Medvedica, Nerlj, Kašinka, Žabnja |
| Otoke | Volga |
| Zemlje basena |  Rusija |
| Maks. dužina | 146 km |
| Maks. širina | 5 km |
| Površina | 249 km2 |
| Pros. dubina | 5 m |
| Maks. dubina | 22 m |
| Zapremina | 1,24 km3 |
| Nad. visina | 113 m |
| Naselja | Kaljazin, Kimri |
| DRV | 08010100821410000000064 |
.jpg)  Ugličko jezero | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Nastalo je pregrađivanjem korita reke Volge 1939. za potrebe funkcionisanja Ugličke hidroelektrane. Jezero se nalazi na prostorima Ugličkog rejona Jaroslavske oblasti i Kimerskog, Kaljazinskog i Kašinskog rejona Tverske oblasti.
Maksimalna dužina jezera je do 146 km, širina do 5 kilometara, dok je ukupna površina ujezerene površine 249 km². Kolebanja nivoa vode u jezeru se kreću do maksimalno 7 metara. Maksimalna dubina je 22 metra, u proseku oko 5 metara. Zapremina jezera je 1,24 km³.
Najvažnije reke koje se ulivaju u jezero su Medvedica, Nerlj, Kašinka, Kimrka i Žabnja. Na obalama jezera nalaze se gradovi Kaljazin i Kimri.
Vode iz jezera koriste se za proizvodnju električne energije, navodnjavanje, ribolov i vodeni saobraćaj.
Na sredini Ugličkog jezera nalazi se poznati Potopljeni zvonik, koji predstavlja poslednji ostatak ruske pravoslavne crkve posvećene Svetom Nikoli iz XVII veka.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Угличка хидроелектрана
- Угличское водохранилище // Водоёмы Подмосковья: Справочник Московского общества «Рыболов-спортсмен» / Редактор-составитель И. Чухрай. М.: Советская Россия. 1969. pp. 64. 50.000 экз.
