Udruženja i ustanove

Udruženje (universitas personarum) je skup lica - članova, udruženih radi ostvarenja zajedničkog cilja. Npr. deoničko društvo, zadruga, politička stranka, verska zajednica, savezna država.

Ustanova (universitas bonorum) je skup dobara namenjenih ostvarivanju nekog cilja na korist drugih - destinatera. Npr. zadužbina, gradski muzej, nacionalna biblioteka, državna bolnica.

Razlike između udruženja i ustanove

Udruženje i ustanova razlikuju se po svojoj strukturi, kao i po vrsti učesnika. Udruženje čine članovi. Oni su se udružili radi ostvarenja nekog svog zajedničkog cilja. Udruženje deluje u interesu članova. Zato članovi gospodare organizacijom, svojom voljom mogu organizaciji promeniti cilj, delatnost i uređenje, i ukinuti je. Pravna razdvojenost udruženja od članova može biti slaba tj. lična veza izraženija.

Ustanova nema članove u svom sastavu. Učesnici ustanove ostvaruju cilj koji je odredio neko drugi - osnivač. Ustanova deluje u interesu korisnika, a ne osnivača i učesnika. Zato ni osnivači ni učesnici ne mogu svojom voljom organizaciji promeniti delatnost i uređenje, niti je ukinuti. Pravna razdvojenost ustanove od osnivača i učesnika je intenzivnija, tj. lična veza slaba ili je ni nema.

Udruženja

Jednočlana i višečlana udruženja

Po broju članova udruženja su jednočlana (inokosna, unipersonalna) ili višečlana (kolegijalna, multipersonalna). Ne odlučuje broj učesnika, nego broj članova. Učesnik je svako ko je u sastavu organizacije (organ, član, zaposleni ), a član je samo onaj učesnik koji ima odgovarajući status: ko u odnosu sa organizacijom ima prava i obaveze određene vrste- pravo na udeo u dobiti, na učešće u upravljanju, u vođenju poslova, obavezu uloga, članarine, učešća u snošenju gubitka, odgovornost i dr.

Udruženje je višečlano ako više učesnika ima status člana. U načelu je dovoljno da udruženje ima bar dva člana, osim ako njegova priroda ili propis zahtevaju veći broj, kao npr. za zadrugu tri, za političku stranku sto. Maksimalan broj članova propisuje se samo izuzetno, bilo neposredno kao npr. da društvo sa ograničenom odgovornošću može imati najviše trideset članova, bilo posredno kao npr. ograničenim brojem deonica.

Jednočlano udruženje ima samo jednog člana: jednom jedinom učesniku pripadaju sva članska prava i obaveze. Npr. deoničko društvo sa jednim deoničarem, društvo sa ograničenom odgovornošću sa jednim članom. Udruženje može biti jednočlano od početka ako jedno lice npr. upiše sve deonice, uplati sve udele društva sa ograničenom odgovornošću, a može to postati naknadno, pretvaranjem višečlanog u jednočlano- tako npr. što se u jednom licu steknu sve deonice ili svi udeli. Dok je samo određenim vrstama višečlanih udruženja dopušteno da prerastu u jednočlana, a da se time ne ugase, svako jednočlano uvek može postati višečlano (pristupanjem jednog ili više novih članova ).

Lična i korporativna udruženja

Po intenzitetu lične veze između člana i udruženja i između članova međusobno, udruženja su lična (personalna, intuitu personae ) ili korporativna (korporacije, nelična).

Lično udruženje karakteriše jaka lična veza između članova i udruženja i između članova međusobno, što se ispoljava naročito u sledećem. Član udruženja postaje svojom voljom. Članovi saglasnim izjavama volje uređuju i menjaju organizaciju i međusobne odnose.

Korporativno udruženje odlikuje slaba lična veza udruženja i člana i članova međusobno. Članom udruženja nekada se postaje i bez obzira na volju. Organizacija i međusobni odnosi članova uređuju se i menjaju aktom koji ne podrazumeva saglasnost svih. Članovi su izmenjivi, a članstvo prenosivo i nasledivo. Ne traži se pristanak svih za promenu člana. Lične okolnosti ne uzrokuju prestanak udruženja.

Ustanove

Ustanova je organizacija čiji cilj, uređenje i način funkcionisanja određuje osnivač, a u život sprovode učesnici. Kako ni osnivač ni učesnici ne gospodare ustavom, ne odgovaraju svojom imovinom za njene obaveze. Uticaj osnivača na cilj, uređenje i funkcionisanje iscrpljuje se aktom o osnivanju, a potom on, eventualno, samo nadzire kako učesnici ostvaruju cilj ustanove. Ni osnivač ni učesnici ne mogu po svom nahođenju ukinuti ustanovu,jer ona ni ne postoji u njihovom interesu, već u korist trećih. Ali ni korisnici ne mogu da je ukinu, jer niti su je osnivali, niti su njeni učesnici. Figurativno rečeno, jednom osnovana, ustanova pripada samoj sebi. Građevinskopravnim normama iscrpno su regulisane zadužbine, a retko ostale ustanove.

Zadužbine

Zadužbina je organizacija čiju je imovinu osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima dobročino ostvaruje neki društvenokoristan cilj. Ciljevi su po pravilu ili mecenatski: pomaganje i unapređivanje obrazovanja, kulturnog, umetničkog, naučnog stvaralaštva. Način ostvarivanja tih ciljeva isključivo je nenaplatan. Zadužbina je uvek dobrotvorna ustanova činidbe vrši korisnicima dobročino, bez naknade, protivkoristi i ekvivalentnosti. Korisnici su lica koja uživaju činidbe zadužbine - čija dela ona izdaje, čije školovanje stipendira, čije objekte održava, koje nagrađuje za najbolji roman. Po krugu korisnika, zadužbine su privatne ili javne.

Privatne zadužbine deluju u korist zatvorenog kruga lica, koja pripadaju nekoj instituciji - nekoj porodici, preduzeću, fakultetu. Kod javnih zadužbina krug mogućih korisnika je otvoren, nije sveden na pripadnike neke institucije. Npr. kada je svrha zadužbine ekonomska moć učesnika određenog rata, snošenje troškova lečenja žrtava neke nuklearne havarije, stipendiranje studijskih boravaka naučnika. U našem pravu zadužbina se javlja u tri vida: kao zadužbina u užem smislu, fondacija i fondovi. Razlikuju se prvenstveno po osnivaču, osnivačkom aktu, osnivačkim sredstvima i upravljaču.

Zadužbinu u užem smislu osnivaju samo fizička lica, jedno ili više, testamentom, ugovorom ili zajedničkim aktom o osnivanju, od sredstava u privatnoj svojini, a njome upravlja osnivač ili fizičko lice kome on to poveri.

Fondaciju osnivaju samo pravna lica, jedno ili više, svojim opštim aktom, od sredstava u društvenoj svojini, dok fizička lica mogu samo naknadno da pristupe već osnovanoj fondaciji kao suosnivaci, a njome upravlja njen kolegijalni organ.

Fond osnivaju ili samo fizička ili samo pravna lica, aktima i sredstvima kao za fondaciju, ili fizička i pravna lica zajedno, ugovorom ili zajedničikim aktom, od obe vrste sredstava, a njime upravlja ili osnivač ili kolegijalni organ organizacije kojoj poveri fond na upravljanje.

Literatura

• ˝Uvod u građansko pravo˝ Dr. Vladimir V. Vodinelić