Uneskova Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa
Uneskova Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa je ugovor koji je usvojila Generalna konferencija Uneska 17. oktobra 2003. Stupila je na snagu 2006. godine, nakon trideset instrumenata ratifikacije od strane država članica Uneska.[1][2] Rumunija je bila trideseta država koja je ratifikovala sporazum 20. januara 2006.[1] Od oktobra 2022. godine, 180 država je ratifikovalo, odobrilo ili prihvatilo konvenciju.[3]
Sadržaj
urediUneskova Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa sadrži opšte odredbe, odredbe o organima Konvencije, očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa na nacionalnom nivou, očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa na međunarodnom nivou, odredbe o međunarodnoj saradnji i pomoći, fondu nematerijalnog kulturnog nasleđa, izveštaju, prelaznom klauzulu i završnoj odredbi. Za razliku od drugih Uneskovih konvencija, ova počinje navođenjem njenih svrha da čuva nematerijalno kulturno nasleđe, da obezbedi poštovanje nematerijalnog kulturnog nasleđa dotičnih zajednica, grupa i pojedinaca, podiže svest na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou o značaju nematerijalnog kulturnog nasleđa i obezbeđivanju njegovog uzajamnog uvažavanja i da obezbedi međunarodnu saradnju i pomoć.[2]
Funkcija
urediKonvencija funkcioniše na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Na nacionalnom nivou države članice treba da preduzmu neophodne mere da obezbede očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na njenoj teritoriji. Mere obuhvataju identifikaciju nematerijalnog kulturnog nasleđa koje postoji na njenoj teritoriji, donošenje odgovarajućih politika, unapređenje obrazovanja i ostalo.[2] U preduzimanju ovih mera svaka država potpisnica mora nastojati da obezbedi što je moguće šire učešće zajednica, grupa i pojedinaca koji stvaraju, održavaju i prenose takvo nasleđe i da ih aktivno uključe u upravljanje.[2] Na međunarodnom nivou konvencija promoviše saradnju koja uključuje razmenu informacija i iskustava, zajedničke inicijative i uspostavljanje mehanizma pomoći drugim državama članicama.[2]
Komitet Konvencije objavljuje i ažurira Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva i Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa kojoj je potrebna hitna zaštita.[2] Konvencijom se osniva Fond nematerijalnog kulturnog nasleđa o čijoj upotrebi odlučuje komisija. Uglavnom se sastoji od doprinosa država članica i sredstava Generalne konferencije Uneska.[2]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b Logan, William S. (2007). „Closing Pandora's Box: Human Rights Conundrums in Cultural Heritage”. Ur.: Silverman, Helaine; Ruggles, D. Fairchild. Cultural heritage and human rights. New York, NY: Springer. ISBN 9780387713137. OCLC 187048155.
- ^ a b v g d đ e „UNESCO - Intangible Heritage Home”. ich.unesco.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-24.
- ^ States Parties to the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage.
