Википедија

Univerzitet u Beogradu

Univerzitet u Beogradu je državni univerzitet u Beogradu. Najstarija je i najveća ustanova visokog obrazovanja u Srbiji, a sa skoro 100.000 studenata jedan je od najvećih univerziteta u Evropi.

Univerzitet u Beogradu
Grb
lat. Universitas Belgradiensis
Bivše imeVelika škola
(1808—1905)
Tipdržavni
Osnivanje1808. god.; pre 216 godina (1808)
OsnivačDositej Obradović
RektorVladan Đokić
Akademsko osoblje4.834 (2018/19)[1]
Administrativno
osoblje		3.724 (2016/17)[2]
Broj studenata97.696 (2018/19)[3][1]
Preddiplomci76.414 (2018/19)[1]
Postdiplomci14.591 (2018/19)[1]
Doktorandi6.691 (2018/19)[1]
LokacijaBeograd, Srbija
44° 49′ 07″ N 20° 27′ 27″ E / 44.81861° S; 20.45750° I / 44.81861; 20.45750
Veb-sajtwww.bg.ac.rs

Razvoj Univerziteta seže od 1808. godine, kada je Dositej Obradović osnovao Veliku školu, koja je radila do 1813. U Kragujevcu je 1838. osnovan Licej, a Zakonom o ustrojstvu Velike škole od 24. septembra 1863, Licej je transformisan u Veliku školu. Početkom 1905. izglasan je Zakon o Univerzitetu koji je zajemčio autonomiju Univerziteta. Univerzitet u Beogradu predstavljao je središte naučnog, obrazovnog i kulturnog života i centar otpora svakom totalitarizmu.

Univerzitet u Beogradu u svom sastavu ima 31 fakultet organizovanih u 4 grupacije fakulteta: društveno-humanističkih nauka, medicinskih nauka, prirodno-matematičkih nauka i tehničko-tehnoloških nauka. Pored toga, sadrži i 11 istraživačkih instituta, univerzitetsku biblioteku i 9 univerzitetskih centara.

Istorija uredi

19. vek uredi

 
Dositej Obradović, osnivač Univerziteta

Osnovan je 1808. godine kao Velika škola od strane Dositeja Obradovića, ključne ličnosti u doba prosvetiteljstva. Bila je najviša obrazovna ustanova u Srbiji između 1808. i 1905. godine, prvobitno kao Velika škola (1808—1813), potom Beogradski Licej (1838—1863) i zatim ponovo Velika škola (1863—1905). U početku se nalazio u Konaku kneginje Ljubice, nakon čega se preselio u Kapetan-Mišino zdanje, gde se danas nalazi sedište.[4]

Druga Velika škola nastala je kao naslednica Liceja i bila je kombinacija klasične gimnazije i fakulteta, a kao takva se razvila u Univerzitet u Beogradu. Predstavljao je središte naučnog, obrazovnog i kulturnog života i centar otpora svakom totalitarizmu. Kontrolu nad ovom ustanovom imao je ministar prosvete i njome su upravljali rektor (izabrao ga je monarh) i Naučni savet.

 
Velika škola krajem 19. veka

U početku je sastojao od tri fakulteta: Filozofskog, Pravnog i Tehničkog. Velika škola je 27. februara 1905. formalno postala Univerzitet u Beogradu kada je donet Zakon o Univerzitetu. Ovim Zakonom su, pored tri postojeća fakulteta, uvedeni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni.

Početkom 19. veka studije prava su trajale tri godine, a nastavni plan i program obuhvatao je uporedno i državno (ustavno) pravo, međunarodno pravo, krivično pravo i sudski postupak, kao i opšte predmete. Tako je nastalo savremeno pravno obrazovanje u Srbiji 1808. godine. Pre upisa pravnog smera bilo je obavezno diplomiranje na odseku za filozofiju gde su studije trajale dve godine, gde su studije prava trajale ukupno pet godina. Od 1853. godine pravno obrazovanje postaje nezavisno od studija filozofije, a od 1863. godine pravno obrazovanje u Srbiji traje četiri godine.

Predavanja su držali profesori koji su diplomirali u današnjoj Austriji, Nemačkoj i Francuskoj (Jovan Sterija Popović, Josif Pančić, Đura Daničić i drugi).

Prvo akademsko predavanje iz elektrotehnike u Srbiji održano je 1894. Profesor Stevan Marković je bio prvi predavač i osnivač Elektrotehničke katedre Inženjerskog odeljenja Velike škole iz kog se izrodio današnji Elektrotehnički fakultet. Samo četiri godine kasnije, profesor Marković je osnovao i prvu srpsku elektrotehničku laboratoriju. Od tada se ova nastavna disciplina izučava na Velikoj školi i Univerzitetu u Beogradu. Prve diplome iz ove oblasti dodeljene su 1922. godine.

20. vek uredi

 
Prvih osam redovnih profesora (sede sleva: Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; stoje sleva: Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović)

Univerzitet u Beogradu je bio svedok masovnog rasta i ekspanzije u godinama pre Drugog svetskog rata, a potom i posle osnivanja druge Jugoslavije. Godine 1914. prva žena je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[5]

Tokom 1960-ih i 1970-ih godina, razvio se u izuzetnu regionalnu i međunarodnu obrazovnu instituciju. Na njemu su se obučavali mnogi studenti iz drugih zemalja. Samo na Univerzitetu u Beogradu za vreme postojanja SFR Jugoslavije studiralo je do 40.000 studenata iz Afrike.[6] Istovremeno je bio značajno proširen, ali i izložen državnom i ideološkom uticaju. Takođe je bio pokretačka snaga za osnivanje univerziteta u Novom Sadu, Nišu, Prištini i Kragujevcu, kao i u današnjoj Podgorici.[5] Njegovi studenti su 1968. organizovali prvi masovni protest u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata.

Početkom 1990-ih kvalitet univerzitetskih programa se pogoršao kao posledica političke nestabilnosti u zemlji i ratova u Jugoslaviji koji su usledili. Nedostajalo je finansijskih sredstava i kvalitet je značajno opao. Tokom vlasti Slobodana Miloševića, morao je da se suoči sa spoljnim političkim pritiskom i nedostatkom akademske i administrativne autonomije.[7]

Sredinom 1990-ih, Univerzitet u Beogradu postao je međunarodno priznat centar političke opozicije u Srbiji. Studenti i profesori organizovali su masovne proteste. Studentske organizacije (posebno Narodni pokret Otpor) značajno su doprinele svrgavanju vlasti.[8]

21. vek uredi

Univerzitet u Beogradu je potpisnik Bolonjske deklaracije. Kao jedan od najvećih univerziteta u Evropi sa upisom od skoro 100.000 studenata, široko sarađuje sa međunarodnim akademskim institucijama i uključen je u bezbroj bilateralnih i multilateralnih akademskih projekata. Našao se među 300 najboljih univerziteta u svetu, prema rang-listi koju je uradila Šangajska lista. U oblasti matematike svrstan je među 150 najboljih univerziteta u svetu.

Kampus uredi

 
Zgrada Rektorata (uvrštena u registar najvažnijih istorijskih građevina Srbije)

Razvijajući se istovremeno sa samim gradom tokom 19. veka, jedan broj univerzitetskih zgrada je važan deo arhitekture i kulturnog nasleđa Beograda. Nekadašnji lokaliteti čine današnje zgrade Muzeja Vuka i Dositeja i Konaka kneginje Ljubice, koje su prepoznate kao najznačajnije istorijske građevine Beograda.[9] Nekadašnji Pravni fakultet u Subotici (1920—1941) takođe je bio u sastavu Univerziteta u Beogradu. Neki od objekata posle Drugog svetskog rata izgrađeni su u brutalističkom stilu. Univerzitet ima svoje zgrade širom grada, sa dva glavna kampusa, jedan pored Knez Mihailove na Studentskom trgu i drugi na Bulevaru kralja Aleksandra. Ima jedanaest domova raštrkanih po gradskim opštinama za 11.340 studenata, uključujući jedan dom na Novom Beogradu. Mnogi od fakulteta imaju zasebne zgrade na različitim mestima u Beogradu. Takođe poseduje nekoliko zgrada zadužbina u centru grada, od kojih je većina izgrađena u 19. i početkom 20. veka.

 
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, jedna od Karnegijevih biblioteka, sa preko 1,5 miliona knjiga

Rektorat Univerziteta, Filološki i Filozofski fakultet nalaze se na Studentskom trgu. Na Studentskom trgu takođe se nalaze i Biološki, Geografski, Matematički, Fakultet za fizičku hemiju Fizički i Hemijski fakultet. Univerzitetska biblioteka, Pravni, Arhitektonski, Građevinski, Elektrotehnički i Mašinski fakultet nalaze se u kampusu na Bulevaru kralja Aleksandra.

Drugi značajniji objekti su zgrada Ekonomskog fakulteta u blizini centra grada, zgrada Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta na Bogosloviji (deo Palilule), zgrada Učiteljskog fakulteta na Savskom vencu, zgrada Fakulteta bezbednosti na Vračaru i zgrada Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju na Dorćolu. Medicinski i Stomatološki fakultet dele zgradu u blizini Karađorđevog parka, pored nekoliko bolnica. Medicinske nastavne ustanove, kao što su Univerzitetski kliničko-bolnički centar ili Institut za mentalno zdravlje nalaze se na drugim mestima u gradu. Poljoprivredni fakultet se nalazi uz Gradski park u Zemunu i vodi Ogledno dobro Radmilovac u Grockoj. Fakultet političkih nauka i Fakultet organizacionih nauka nalaze se u neposrednoj blizini u istoj ulici Voždovca.

Rangiranje uredi

U januaru 2010. zauzeo je 299. mesto na listi koju je sastavila organizacija Vebometrik gde je rangiranje bilo na osnovu uticaja i značaja na internetu.[10] Univerzitet u Beogradu je 2012. godine prvi put dospeo na „šangajsku listu“ kao jedan od 500 najboljih univerziteta, našao se na rang listi među pozicijama 401-500.[11] Naredne 2013. godine se njegov plasman popravio i našao se na pozicijama 301-400. Iste 2013. godine prvi put je rangiran i na jednom od naučnih polja, iz matematike, gde se našao na 101-150 mestu.[12] Plasman na pozicijama 301-400 na Šangajskoj listi zadržao je i tokom 2014. i 2015. godine,[13] dok je 2016. i 2017. godine bio na pozicijama 201-300.[14]

Organizacija i uprava uredi

Glavni članak: Spisak rektora Univerziteta u Beogradu

Savet je organ upravljanja Univerziteta i ima 41 člana, od kojih su 23 predstavnici Univerziteta, 12 članovi koje imenuje Vlada Republike Srbije i 6 članovi koje bira Studentski parlament Univerziteta. Mandat članova Saveta Univerziteta traje četiri godine. Izuzetno, mandat članova Saveta — predstavnika studenata traje dve godine. Savet Univerziteta donosi Statut Univerziteta, bira i razrešava rektora i prorektore, donosi finansijski plan Univerziteta, usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji obračun Univerziteta, daje saglasnost na odluke o upravljanju imovinom Univerziteta, kao i na raspodelu finansijskih sredstava; obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.[15]

Senat je najviši stručni organ Univerziteta i ima 46 članova: rektora, 4 prorektora iz reda redovnih profesora, 31 dekana fakulteta, 4 predsednika veća grupacija, predsednika Veća instituta i 5 direktora naučnih instituta. Pri raspravljanju, odnosno odlučivanju o pitanjima koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, reformu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESPB bodova, u radu Senata učestvuje 8 predstavnika studenata, koje bira Studentski parlament Univerziteta. Mandat članova Senata traje tri godine. Izuzetno, mandat članova Senata – predstavnika studenata traje jednu godinu.[16]

Fakulteti uredi

 
Pravni fakultet broji najviše studenata među fakultetima Univerziteta u Beogradu

Instituti uredi

 
Botanička bašta Jevremovac, nastavna jedinica Biološkog fakulteta

Centri uredi

Studentski život uredi

 
Studentski dom „Kralj Aleksandar I”

Univerzitet u Beogradu nudi smeštaj u 11 studentskih domova i ima najveći sistem studentskog smeštaja u Srbiji, namenjen do 10.154 studenta na različitim mestima širom grada.[2][17]

Domovi uredi

  • „Studentski grad” (4.406)
  • „Karaburma” (1.170)
  • „Patris Lumumba” (1.021)
  • „4. april” (863)
  • „Slobodan Penezić” (756)
  • „Kralj Aleksandar I” (525)
  • „Košutnjak” (413)
  • „Rifat Burdžović” (367)
  • „Vera Blagojević I” i „Vera Blagojević II” (313)
  • „Žarko Marinović” (188)
  • „Mika Mitrović” (162)

„Studentski grad” na Novom Beogradu je studentski kompleks organizovan u četiri bloka. Ima pozorište, bioskop, sportske objekte, dve biblioteke, čitaonice i otvorenu scenu za letnje koncerte.[18]

Ostali domovi su manjeg kapaciteta i raštrkani su po čitavom gradu. Dom „Kralj Aleksandar I” (poznat i kao „Lola”), u kampusu na Bulevaru kralja Aleksandra, najstariji je studentski dom na Balkanu, koji je 1927. godine osnovao kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević. Ima 190 soba i pruža smeštaj uspešnim studentima Univerziteta na osnovu njihovog proseka.[19] Neki od domova su dobili imena po političkim liderima. Na primer, rezidencijalna sala Patrisa Lumumbe na Univerzitetu u Beogradu izgrađena 1961. godine i danas nosi njegovo ime, prvog legalno izabranog predsednika Vlade DR Kongo nakon što je pomogao u osvajanju njene nezavisnosti od Belgije.[20]

Značajni alumnisti uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d „Visoko obrazovanje 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (na jeziku: srpski). Statistical Office of Serbia. Pristupljeno 24. 12. 2019. 
  2. ^ a b Lična karta. bg.ac.rs (na jeziku: srpski). University of Belgrade. Arhivirano iz originala 10. 02. 2023. g. Pristupljeno 28. 12. 2017. 
  3. ^ „Upisani studenti, 2018/2019. školska godina” (PDF). stat.gov.rs (na jeziku: srpski). Statistical Office of the Republic of Serbia. 25. 6. 2019. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  4. ^ „History of the University”. University of Belgrade. Arhivirano iz originala 01. 09. 2022. g. Pristupljeno 2010-05-11. 
  5. ^ a b Kandić Ljubica, Istorija Pravnog fakulteta 1905-1941, Zavod za udžbenike Beograd (Belgrade, 2002), ISBN 86-17-09760-4
  6. ^ Teja Merhar (2019). „International Collaborations in Culture between Yugoslavia and the Countries of the Non-Aligned Movement”. Ур.: Tamara Soban. Southern Constellations: The Poetics of the Non-Aligned (PDF). Museum of Modern Art (Ljubljana). стр. 43—70. ISBN 978-961-206-138-8. 
  7. ^ Gross Jan, Banac Ivo et al., Fired in Belgrade, The New York Review of Books (1990). Retrieved 2010-05-10.
  8. ^ Šušak Bojana, An Alternative to War, In The Road to War in Serbia: Trauma and Catharsis, ed. Neboiša Popov (Budapest 2000), pp. 479–508, p. 500.
  9. ^ Register, Sites of Outstanding Value Архивирано 2010-05-14 на сајту Wayback Machine, Cultural Heritage Preservation Institute of Serbia. Retrieved 2010-05-11.
  10. ^ „BU među prvih 300 u svetu (17. januar 2010)”. Arhivirano iz originala 22. 01. 2010. g. Pristupljeno 09. 02. 2010. 
  11. ^ UB konačno na šangajskoj listi (B92, 16. avgust 2012)
  12. ^ Univerzitet u Beogradu među 350 najboljih u svetu („Politika“, 15. avgust 2013)
  13. ^ Univerzitet u Beogradu ponovo među 400 najboljih na svetu („Politika“, 15. avgust 2015)
  14. ^ Beograd i dalje među prvih 300, Zagreb ispao („Politika”, 15. avgust 2017)
  15. ^ The University Senate Arhivirano 2010-04-17 na sajtu Wayback Machine, University of Belgrade website. Retrieved 2010-05-11.
  16. ^ The University Council Arhivirano 2010-04-17 na sajtu Wayback Machine, University of Belgrade website. Retrieved 2010-05-11.
  17. ^ Beogradu, Univerzitet u. „Appartments [sic] and Dormitories”. bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 27. 07. 2020. g. Pristupljeno 16. 3. 2018. 
  18. ^ Belgrade Student Center: The Student City Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. mart 2014), Infostud portal. Retrieved 2010-05-11.
  19. ^ The Oldest Dormitory in the Balkans Arhivirano 2010-11-08 na sajtu Wayback Machine, Studentskisvet.com
  20. ^ „.: Studentski Centar Beograd”. Arhivirano iz originala 2009-04-13. g. Pristupljeno 2012-05-27. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Београду&oldid=27724611”