Uniforme srpske vojske u Velikom ratu

Uniforme srpske vojske u Velikom ratu iako je trebalo da budu u skladu sa Propisima o uniformi iz 1908. godine, srpski vojnik nije imao jedinstvenu uniformu tokom Prvog svetskog rata. Sa jedne strane, to je bilo nemoguće zbog nedostatka vojne opreme i odeće koja je bila svakodnevna pojava u srpskoj vojsci, a sa druge zbog velikog broja dobrovoljaca koji su se priključili srpskoj vojsci i ratovali u austrougarskim uniformama. Tako da je jedan deo srpskog vojničkog stroja u rat ušao u narodnoj nošnji sa šajkačom na glavi i opancima na nogama.

Uniforme, oficira, narednika, podnarednika i vojnika srpske vojske (1915) Prvog poziva

Opšta razmatranja

Glavni članak: Uniforme srpske vojske

Srbija je, držeći korak s vojnim velesilama, među prvima „prekrojila” vojničku uniformu, koja je po izgledu srpska sivomaslinasta uniforma M1908 bila dosta bolja od austrougarskih plavih uniformi koje nisu imale nikakvo maskirno svojstvo.

Propis o uniformi srpske vojske, donet 1908. godine, definisao je model uniforme M1908, koji je bio karakterističan za sliku srpskog vojnika kroz sve ratove vođene u drugoj deceniji 20. veka. Ove izmene nastale su iz nekoliko razloga:

• da se uniforma načini praktičnijom kako bi u potpunosti odgovorila zahtevima modernog ratovanja.
• da ima jednostavniji kroj čojane uniforme, jer zbog sve većeg broja ratova za koje je trebalo obezbediti ogromne količine uniformi, trebalo je i mnogo novca, a njeno pojednostavljivanje direktno je uticalo na državne finansije.
• da se promeni boja,što je bila najveća novina, kako bi se sivomaslinastom bojom obezbeđivalo je vojniku boolje stapanje s okolinom i lakše kretanje po bojnom polju.
• isti kroj uniforme za sve, a razlika između vojnika, podoficira i oficira videla se u činu okačenom na uniformi, a ne kao ranije i po samom kroju i boji uniforme.

Uniforma srpske vojske na početku Velikog rata 1914.

Ovim propisom, regulisano je da se u prvom pozivu vojske sve boje čoje koje su do sada važile za pojedine delove uniforme podoficira i vojnika zamene sivomaslinastom bojom. Dok je boja čoje na koporanima i laticama na šinjelima ostala ista. Odnosno jake na koporanu po propisu o izmeni uniforme iz 1896. godine bile su sledeće:

• pešadija crvena,
• artiljerija crna,
• konjica tamnoplava,
• pitomci vojne akademije zatvoreno zelena.
• Iz ovih propisa bila je izuzeta jedino kraljeva garda i pitomci vojne akademije.

Izmenama i dopunama Propisa o odeći celokupne vojske srpske od 30. novembra 1908. godine detaljno je definisan izgled latica za sve rodove oružja (širina 4 cm, dužina 10 cm).

Ovim propisom iz uniforme je izbačen koporan ( bluza bez dugmeta koja se zatvarala kopčama na desnoj strani), a ponovo uvedena bluza, koja se izrađivala u 4 klase, a kod jahaćih trupa bila je 5 cm kraća.

Kapa je bila dublja i mogla se navući preko ušiju, i nije imala podbradni kaišić.

Pantalone su po Ukazu iz 1900. godine bile crne, izuzev kod vojnosudskih oficira, gde su ostale plave, i konjice, gde su bile crvene. Ukazom iz 1908. godine, kad je sivomaslinasta boja zamenila ostale boje čoje, pantalone su postale jednake za sve rodove vojske.

Što se tiče obuće, pešadija je nosila cokule, dosta visoke cipele koje su se zakopčavale sa spoljne strane, a u nedostatku njih vojničku obuću menjali su tradicionalni srpski opanci.

Uniforma po pozivima

Vonici prvog poziva sa celokupnom vojnom opremom

Pripadnik poslednje odbrane — u sopstvenom odelu sa zastarelom puškom jednometkom M.1880 na borbenom obezeđenju pruge.

Prvi poziv

Prvi poziv koji su činili svi muškarci starosne dobi od 21. do 31. godine starosti, dobijao je od države celokupnu vojnu opremu (oružje i municiju), obuću i kompletnu novu sivo-maslinastu uniformu.

Drugi poziv

Drugi poziv, koji su činila lica od 31. do 38. godine starosti, dobijao je od države vojnu opremu (oružje, municiju), i odeću, mahom stariju plavu uniformu, cokule ili opanke.

Treći poziv

Treći poziv koji su činila lica od 38. do 45. godine starosti, dobijao je od države (oružje i municiju), a kao u doba knjaza Miloša, samo šajkaču i šinjel, a na sebi je nosio sopstveno seljačko odelo i opanke.

Poslednja odbrana

Poslednja odbrana obuhvatala je omladinu od 18. do 21. i starije građane od 45. do 50. navršene godine starosti (ili čiče kako su ih u narodu zvali). Oni su nosili sopstvena odela i opanke, a jedino je šajkača bila neizostavno obeležje srpskog vojnika. Najčešće su bili naoružani uveliko zastarelim puškama jednometkama M.1880 sistema Mauzer-Milovanović i M.1870 sistema Berdan. Evo jednog opisa kako su bili odeveni pripadnici poslednjeg poziva — popularne „čiče ”

Čak i usred leta čiča je bio odeven kao što se mi odevamo u vreme mraza. Na svojim plećima nosio je vuneni ogrtač od kavene tkanine. O ogrtač prikačena je kukuljača, koju je nabijao na glavu za vreme kiše, i koja je celom njegovom odelu davala kaluđerski izgled. Ispod ogrtača nosio je kožuh bez rukava od jagnjeće kože, sa debelom vunom okrenutom unutra. Ispod kožuha bila je košulja od platna, tkanog kod kuće. I nosio je čakšire, tesno priljubljene uz kukove i kolena, ali se pozadi širiše kao kesa. Na nogama je imao debele vunene čarape, koje su išle preko čakšira čak do kolena, okićene šarama sjajnih boja. Na nogama su mu bili opanci, pola cipele, pola sandale.

Vojnička, narednička i podnarednička uniforma

Odeća vojnika se sastoji iz šajkače (šapke), šinjela, bluze, čakšira, čizama, cokula (opanaka) i ostalih delova uniforme (torbica, opasač, uprtača, čuturica, fiđeklije).

Uniforma srpskog vojnika M1908 s početka Velikog rata.

Šajkača

Šajkača, koja je uvedena u srpsku vojsku Kneževine Srbije 1870, ostala je sastavni deo uniforme, i Ukazom iz 1908. godine, s tim što nije zadržala izvornu, plavu boju, već je i ona postala sivomaslinasta. Time je učinila svakog srpskog ratnika prepoznatljivim na bojnim polju.

Šajkača je bila od čoje sivomaslinaste boje, sa duplim preklopcem, koji je ušiven za donju ivicu šajkače do suncobrana, a slobodni krajevi spreda su zasečeni i zakopčavali su se kopčama. Preklopci su mogli biti i postavljeni. Na prednjem kraju šajkače prišiven je suncobran presovan od kože slične boji kao šajkača.

Šapka narednika i podnarednika

Narednici i podnarednici svih rodova vojske i struka mogli su imati i šapku, koja je kroja kao i za oficire, od sivomaslinaste čoje, sa bortom i gornjom ispuskom od čoje, od koje su i latice na bluzi, i kokardom bez kraljevog monograma.

Šinjel

Šinjel je bio sa dvorednim kopčanjem, dužine do polovine listova, i isti je bio kao za oficir. Na desnoj naramenici nalazio se pomoćni kaišić koji je služio za nošenje puške. Naramenice i valjci isti su kao i kod bluze. Šinjel je postavljen u rukavima i do struka, postavskim platnom.

Vojnici su mogli da podignu šinjel i zakopčaju ga sa stražnje strane kako bi oslobodili noge i lakše se kretali pri ubrzanom maršu.

Na šinjelima narednika i podnarednika jaka, peševi, preklopci na džepovima, prividni džepovi, spona, gornja ivica narukavlja i gornji peš na razrezu – opšiveni su ispuskom širine 2 mm od čoje boje latica. Sem toga, naramenice na bluzi i šinjelu narednika opervažene su ispuskom kojom i šinjel, debljine 2 mm. Na šinjelima kaplara i redova nema nikakvih ispuski.

Bluza

Vojnička bluza, koja je bila jednostavnog kroja, po boji kragne, koja je bila podignuta, razlikovala se od rodovi – crvena je obeležavala pešadiju, plava konjicu, crna artiljeriju, mrka sanitetsku službu, bordo inženjeriju. Kragne artiljerije i inženjerije bile su od kadife, a ostale od obojene čoje.

Bluza, se kopča sa sedam skrivenih dugmadi, na sebi je imala našivena četiri džepa, od kojih su gornja dva imala trokraki preklop. Kroj te vojničke bluze potiče iz 1860, a zbog svoje jednostavnosti i praktičnosti zadržao se, uz manje izmene, sve do 1941. godine.

Pantalone

Pantalone, koje su bile u istoj boji i od iste čoje kao i bluza, bile su široke u bokovima, a sužene pri dnu.

Obuća

Kod većeg dela srpske vojske na naogama su se nosile cokule, čizme (konjica) ili opanci, u kombinaciji s uvijačima koji su štitili vojnike tokom hladnih dana. Cokule su izrađene od viksledera i po utvrđenoj mustri. Opanci i kaiševi izrađeni su od štavljene kože, a nose se kad se naredi.

Čizme su nosili samo pojedini roodovi vojske: poljska, haubička i konjička artiljerija (kod gradske i brdske artiljerije samo oni koji vrše službu na konju), konjica, pontoniri i vozari. Čizme su dosezale do ispod kolena na 80 mm. Imale su meke sare, a gornja ivica je bila ravna. Čizme su bile od viksledera.

Ostali delovi uniforme

Sastavni deo uniforme bila je i torbica, najčešće od platna, u kojoj su vojnici nosili različite potrepštine, ali i čuveni vojnički hleb tain.

Oficirska uniforma

Ofiicirska uniforma

Kapa

Oficiri su nosili kape sa širmom po Uredbi iz 1908. godine. Na kapi su imali kokardu sa slovom vladarevog imena. Oficirska šajkača, izrađena od čoje, bila je tvrda sa suncobranom i emajliranom trobojnom oznakom za kapu, s kraljevim monogramom (kokarda). Donji obod i gornja ispuska bili su u boji kojom se obeležavala pripadnost rodu vojske. Vojvode su imale i podbradnik, a pri vrhu šajkače zlatni širit

Šinjel

Šinjel je bio sa dvorednim kopčanjem, dužine do polovine listova, sa deltoidne oznake na kragni šinjela. Na šinjelu starešine su nosile i epoletuške koje su označavale vojni čin.

Oficirska bluza

Oficirska bluza imala je isti kroj kao i kod vojnika prvog poziva, ali celu jaknu u boji roda oružja. Na bluzi su starešine nosile epoletuške koje su označavale vojni čin, i gajtan u boji roda na rukavu, po čemu se razlikovala od vojničke.

Vojvode su na epoletama imali vojvodske pletenice.

Pantalone

Pantalone, koje su bile u istoj boji i od iste čoje kao i bluza, bile su široke u bokovima, a sužene pri dnu, i nisu se bitno razlikovale od vojničkih

Ostala oprema

Od dodatne opreme oficiri su imali i rukavice, koje su se po boji razlikovale od roda do roda.

Cipele oficira su uglavnom bile prekrivene kamašnama, produžetkom koji je pokrivao deo noge — od cipele do kolena.

Problemi i stanje odeće

Problemi u snabdevanju odećom

Srbija je iz Balkanskih ratova izašla kao pobednica, državna teritorija i broj stanovnika su znatno uvećani ali tokom rata je deo ratnih zaliha bio istrošen, pre svega municija. Povećanjem broja stanovnika je porastao i broj vojno sposobnih, tako da je Srbija sa novim krajevima mogla da prikupi i do milion vojnika koje trebalo obući opremiti i naoružati.

Kako bi se obezbedila izrada uniformi osnovane su Oficirske zadruge, na čiji razvoj je uticao i razvoj tekstilne industrije, posebno fabrike čoje podignute na Karaburmi, koja je od nastanka poslovala s vojskom. Međutim i pored postojanje Zadruge, Srbija, osiromašena prethodnim ratovima, nije mogla da obezbedi dovoljan broj uniformi za sve vojnike, tako da je jedan deo srpskog vojničkog stroja u rat ušao u narodnoj nošnji sa šajkačom na glavi. I pored toga što je proizvodnja uniformi M1908 nastavljena u domaćim fabrikama sve do oktobra 1915. kada je počela Trojna invazija na Srbiju, sve vreme se osećala njena nestašica.

Oprema srpskih vojnika nakon reorganizacije na Krfu 1916.

Prilikom mobilizacije 1914. većina vojske je dobila standardne uniforme M1908 ali za trećepozivce ih nije bilo u dovoljnom broju pa su mnogi ostali u civilnoj odeći. Takođe nije bilo dovoljno obuće za celu vojsku pa su naručeni opanci kao alternativa.

Stanje odeće i opreme na početku Velikog rata

Stanje odeće i druge opreme na početku Velikog rata bilo je nezadovoljavajuće:

• Prvi poziv narodne vojske bio je snabdeven istrošenim odelima, preostalim iz balkanskih ratova 1912/13. godine, koja su posle demobilizacije bila vraćena u magacine.
• Drugi poziv nije imao kompletnu odeću, već je neko imao bluzu, neko šinjel, neko pantalone, a pojedinci samo šajkaču.
• Treći i poslednji poziv bio je u svom narodnom odelu, bez vojničkog odela i obuće.

Pored nedostataka u odeći i obući, velika oskudica vladala je i u logorskoj opremi, hrani, pontonirskom materijalu, telegrafsko-telefonskoj opremi, sanitetskom materijalu, kolima, konjima i mnogim drugim sredstvima i opremi. Oružje i oprema zaplenjeni od Turaka i Bugara nisu mogli popuniti nedostatke.

Uniforma po dolasku na Krf

Plava francuska uniforma sa „adrijan” šlemom na kome su srpski vojnici nosili srpski grb

Nakon pretpljenih patnji u albanskoj golgoti, iznurena srpska vojska došla je na Krf januara 1916. godine, noseći na sebi preostale, poprilično oštećene delove, nečega što se zvalo uniforma, a jedan deo je i dalje bio useljčkim odelima, samo sa šajkačom na glevi. Nakon oporavka i okrepljenja, srpska vojska je na sebe obukla savezničku uniformu i u njoj dočekala kraj rata. Bile su to francuske „blu horizont” i britanske „kaki” uniforme.

Plavu francusku uniformu dopunjavao je „adrijan” šlemom na kome su naši vojnici nosili srpski grb. Čakšire te uniforme bile su slične srpskim, dok je košulja imala uspravnu kragnu, neskriveno kopčanje i našivene džepove.

Standardne britanske uniforme, M1902 Servicedress" kaki boje, imale su oborenu kragnu na bluzi, s dva para našivenih džepova, gornjim i donjim.

Međutim većina oficira zadržalo je stare M1908 uniforme. Šajkača je takođe ostala standardna.

Uniforma na solunskom frontu

Šlem M15 Adrian koji je napred imao utisnutu srpsku kokardu, bio je novina u opremanju srpske vojske

Uoči prelaska preko Albanije srpska vojska bila je smanjena gotovo na polovinu onih snaga koje je imala pred neprijateljsku ofanzivu oktobra 1915. godine. Posle oporavka i reorganizacije na Krfu, srpska vojska formirala je šest pešadijskih divizija i jednu konjičku. Pešadijske su bile grupisane u dve armije

Pukovi dveju srpskih armija bili su jednoobrazno obučeni unutar jedinica, ali su se razlikovali: I pešadijski puk knjaza Miloša nosio je plavu francusku uniformu, III puk englesku, VII puk kralja Petra francusku „kaki”, timočki artiljerijski puk plavu francusku itd. Uglavnom, dominirao je francuski „kaki” koji je u neku ruku postao i oličenje „solunaca”.

Kako se srpska avijatika na Solunskom frontu u potpunosti oslanjala na francusku organizaciju i tehniku, tako su usvojeni i odgovarajući znaci osoblja. Na uniforme svog matičnog roda, srpski avijatičari stavljali su francuske letačke oznake, a dodela i način nošenja ovakvih obeležja regulisani su odgovarajućim francuskim propisima i pratećom administracijom. Znak na ovratniku bluze, krilce ili krilati znak, ili polukrilo, bio je zvanični francuski znak za pilote vazduhoplova. Nosio se po jedan na svakoj strani ovratnika, okrenut naizmenično. U upotrebi je bio i neslužbeni znak „orla”, takozvani bijoux fix koji se nosio iznad grudnog džepa.

Srpske trupe koje su se oporavljavale u severnoj Africi na solunski front stigle su u francuskim uniformama. Novina u srpskoj vojsci je bio i šlem M15 Adrian koji je napred imao utisnutu srpsku kokardu.

Britanske uniforme su kasnije zamenjene iz logističkih razloga pa tako od 1917. pa sve do kraja rata i povratka u Otadžbinu, većina srpskih vojnika su nosili standardne francuske uniforme ,,Bleu horizon". Te uniforme su bile plave boje pa nisu baš bilje omiljene ali je takođe bilo i kolonijalne varijante u drap boji koja je bila dosta bolja.

Srpski vojnici na Solunskom frontu su takođe nosili obuću britanske i francuske proizvodnje.

Literatura

• Maskareli, D. 2019 Moda u modernoj Srbiji: moda u Srbiji u XIX i početkom XX veka iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, katalog izložbe, Beograd: Muzej primenjene umetnosti (Maskareli, D. 2019, Moda u modernoj Srbiji: moda u Srbiji u XIX i početkom XX veka iz zbirke Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, katalog izložbe, Beograd: Muzej primenjene umetnosti)
• Tynan, J. 2019 Utility Chic: Where Fashion and Uniform Meet, in: Uniform : Clothing and Discipline in the Modern World, (ed.) J. Tynan, L. Godson, London: Bloomsbury Visual Arts [ebook], 221-236.
• Peoples, S. 2014 Embodying the military : Uniforms, Critical Studies in Men's Fashion, Vol. 1. No.1, London: Intellect, pp. 7-21.
• Mitrović, K. 2012 Luxury Dress: Costume and the Politics of Representation in 19th century Serbia Između : kultura odevanja između Istoka i Zapada : zbornik 64. godišnje konferencije, 25–30. septembar 2011. (ur.) M. Menković, Beograd: Etnografski muzej / In Between : culture of dress between the East and the West : proceedings of the 64th Annual Conference, September 25- 30, (ed.) M. Menković, Belgrade: Ethnographic Museum, 38–48.
• DUNN Bill. 2009. Uniforms. London: Laurence King Publishing.

Spoljašnje veze

• Uniforma srpske vojske, Mirjana Krstović, magazin Odbrana, specijalni prilog br. 113, 15. decembar 2014.