Urugvaj (reka)
Urugvaj (šp. Río Uruguay, port. Rio Uruguai) je reka na jugoistoku Južne Amerike, koja zajedno sa rekom Parana gradi široki estuar Rio de la Plata.
| Urugvaj Río Uruguay (španski) Rio Uruguai (portugalski) | |
|---|---|
 Vodopadi Mokona između Argentine i Brazila | |
 Tok reke | |
| Opšte informacije | |
| Dužina | 1.838 km (1.142 mi)[1] km |
| Basen | 353,451 km2 (136,468 sq mi)[2], 365,000 km2 (140,927 sq mi)[3] km2 |
| Pr. protok | (Period 1971-2010)
7,058 m3/s (249,3 cu ft/s)[4] 5,500 m3/s (194,2 cu ft/s)[3] 217 km3/a (6.900 m3/s)[5] 7,220 m3/s (0,2278 km3/a)[6] m3⁄s |
| Plovnost | do Pajsandua |
| Vodotok | |
| Izvor | spajanjem reka Kanoas i Pelotas |
| V. izvora | 1.800 m (5.900 ft) m |
| Ušće | Atlantski okean |
| Koor. ušća | 34° 12′ S 58° 18′ W / 34.200° J; 58.300° Z[7] |
| V. ušća | 0 m (0 ft) m |
| Geografske karakteristike | |
| Država/e |  Brazil Urugvaj Argentina |
| Naselja | Urugvajana |
| Pritoke | Rio Negro |
| Reka na Vikimedijinoj ostavi | |
Izvire u planinama Sera Žeral u državi Santa Katarina u Brazilu. Duga je 1790 km. Površina sliva je 370.000 km². Čini granicu između Argentine i Brazila, pa Argentine i Urugvaja.
Na jeziku gvarani, Urugvaj znači „reka šarenih ptica“. Na svojoj ekspediciji (1519-1522), Magelan je naišao na ovu reku i nazvao je San Kristobal. Istočna Republika Urugvaj je dobila ime po ovoj reci, i činjenici da se nalazi na njenoj istočnoj (levoj) obali. Najvažnija privredna korist od reke je brana i hidroelektrana Salto Grande.
Kurs uredi
Reka je dugačka oko 1.838 km (1.142 mi) i počinje u Sera do Mar u Brazilu,[8][9][10][11][12] gde se spajaju reka Kanoas i Pelotas, na oko 200 m (660 ft) iznad srednjeg nivoa mora. U ovoj fazi reka prolazi kroz neravan, izlomljen teren, formirajući brzake i padove. Njen tok kroz Rio Grande do Sul nije plovan.
Neobična karakteristika reke Urugvaj je potopljeni kanjon. Ovaj kanjon je nastao tokom ledenog doba, kada je klima bila sušnija, a reka uža. Njegova dubina je do 100 m (330 ft) ispod dna rečnog kanala i široka je 1/8 do 1/3 kao reka.[11][13] Kanjon je vidljiv samo na dva mesta, od kojih je jedno vodopad Mokona (koji se naziva i vodopad Jukuma). Međutim, vodopadi nisu vidljivi 150 dana u godini i postaju više kao brzaci kada nisu vidljivi. Za razliku od većine vodopada, vodopadi Mokona su paralelni sa rekom, a ne okomiti. Vodopadi su visoki od 10 m (33 ft) do 12 m (39 ft) i široki između 1.800 m (5.900 ft) i 3.000 m (9.800 ft). Oni su udaljeni 1.215 km (755 mi) od ušća reke.[11][13] Državni park Turvo od 17.491 ha (43.220 acres), formiran 1947. godine, štiti brazilsku stranu vodopada.[14]
Zajedno sa rekom Parana, Urugvaj formira ušće Rio de la Plate.[1][15] Plovno je iz okoline Salto Čika. Njegova glavna pritoka je Rio Negro, koji nastaje na jugu Brazila i prolazi kroz Urugvaj 500 km do ušća u reku Urugvaj, koja se nalazi 100 km severno od ušća Urugvaja u Rio de la Platu, u Punti Gorda, departman Kolonija, Urugvaj.
Reku prelazi ispod pet međunarodnih mostova koji se zovu (od severa ka jugu): Integracioni most i Međunarodni most Paso de los Libres-Urugvajana, između Argentine i Brazila; i most Salto Grande, most General Artigas i most Libertador General San Martin između Argentine i Urugvaja.
Sliv reke Urugvaj ima površinu od 365.000 km2 (141.000 sq mi).[3] Njegova glavna ekonomska upotreba je proizvodnja hidroelektrične energije, a u donjem delu je brana branom Salto Grande[16][17] i brana Ita uzvodno u Brazilu.[18][19]
Poreklo imena uredi
Ime reke obično potiče od španskih doseljenika koji su tumačili reč na guaranskom jeziku, koju su stanovnici regiona koristili da je označavaju. Postoji nekoliko tumačenja, uključujući „reka uru (autohtona ptica)” i „[reka] urugua” (autohtoni gastropod, Pomella megastoma).[20]
Konflikt fabrike celuloze uredi
Argentina i Urugvaj su doživeli sukob oko izgradnje fabrike celuloze na reci Urugvaj. Dve evropske kompanije, ENCE i Botnija, predložile su izgradnju fabrika za preradu celuloze u Fraj Bentosu, Urugvaj, naspram Gualeguajču, Argentina. Prema sporazumu iz 1975. godine, Argentina i Urugvaj su trebalo da se zajednički dogovore o pitanjima koja se odnose na reku Urugvaj.[21] Argentina je tvrdila da je Urugvaj prekršio sporazum. Pored toga, Argentina je smatrala da finska kompanija Botnija zagađuje ribu i celokupnu okolinu reke, dok je Urugvaj tvrdio da fabrika ne taloži veliku količinu toksina u reci Urugvaj.[22]
Počevši od aprila 2005. godine, stanovnici Gualeguajča, kao i mnogi drugi, protestovali su, tvrdeći da će fabrika zagaditi reku koju dele dve zemlje. Početkom 2006. sukob je eskalirao u diplomatsku krizu, prinudivši jednu od kompanija da pomeri projekat 250 km (160 mi) južno. Počevši od decembra 2005. godine, argentinski demonstranti su povremeno blokirali međunarodne mostove koji povezuju argentinsku provinciju Entre Rios sa Urugvajem, što je izazvalo velike poremećaje u komercijalnom saobraćaju i turizmu.
Argentina je 2006. iznela spor pred Međunarodni sud pravde. ICJ je završio saslušanja između Argentine i Urugvaja u vezi sa sporom 2. oktobra 2009. Sud je 2010. presudio da iako Urugvaj nije obavestio Argentinu o izgradnji fabrika celuloze, postrojenja nisu zagadila reku, te da bi zatvaranje preostalih fabrika celuloze bilo neopravdano. Kasnije 2010. godine, Argentina i Urugvaj su osnovali zajedničku komisiju za koordinaciju aktivnosti na reci.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b „Río de la Plata”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 14. 8. 2010.
- ^ „Transboundary Diagnostic Analysis for the La Plata Basin”.
- ^ a b v Varis, Olli; Tortajada, Cecilia; Biswas, Asit K. (2008). Management of Transboundary Rivers and Lakes. Springer. str. 272. ISBN 978-3-540-74926-4.
- ^ „Balance hídrico en la Cuenca del Plata”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2021. g. Pristupljeno 13. 03. 2023.
- ^ „Transboundary River Basin Overview – La Plata” (PDF).
- ^ Isupova, M. V.; Mikhailov, V. N. (16. 11. 2018). „Long-Term Variations of Water Runoff and Suspended Sediment Yield in the Parana and Uruguay Rivers”. Water Resources. 45 (6): 846—860. S2CID 135342646. doi:10.1134/S0097807818060088. Pristupljeno 1. 1. 2022.
- ^ Uruguay River at GEOnet Names Server
- ^ „Rio Uruguay”. Arhivirano iz originala 07. 11. 2013. g. Pristupljeno 13. 03. 2023.
- ^ „CONICET | Buscador de Institutos y Recursos Humanos”. www.conicet.gov.ar. Pristupljeno 2019-10-06.
- ^ „FACULDADE DE BIOCIÊNCIAS PROGRAMA DE PÓS-GRADUAÇÃO EM BIOCIÊNCIAS – ZOOLOGIA” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 02. 2020. g. Pristupljeno 13. 03. 2023.
- ^ a b v „A particular canyon excavated in the large Uruguay River channel (South America)”.
- ^ „The fish fauna of two tributaries of the passo fundo river, uruguay river basin, rio grande do sul, brazil” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 05. 2014. g. Pristupljeno 13. 03. 2023.
- ^ a b „Moconá Falls (Yucumã Falls)”. Wondermondo. 2012-02-15.
- ^ PES do Turvo (na jeziku: portugalski), ISA: Instituto Socioambiental, Pristupljeno 2016-11-11
- ^ Fossati, Monica; Piedra-Cueva, Ismael. „Salinity Simulations of the Rio de la Plata” (PDF). International Conference on Estuaries and Coasts. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 3. 2012. g. Pristupljeno 11. 8. 2010.
- ^ Hydroelectric power stations in Argentina, Arhivirano iz originala 2012-05-27. g., Pristupljeno 2010-03-27
- ^ Hydroelectric power stations in Uruguay, Arhivirano iz originala 2009-07-18. g., Pristupljeno 2010-03-27
- ^ „Itá Hydroelectric Power Plant, Brazil”. Power-Technology.com. Pristupljeno 12. 9. 2010.
- ^ Parque Estadual Fritz Plaumann (na jeziku: portugalski), Fatma, Arhivirano iz originala 12. 02. 2019. g., Pristupljeno 2016-12-14
- ^ El País newspaper: Presentan tesis del nombre Uruguay Arhivirano 14 mart 2012 na sajtu Wayback Machine, Retrieved 21 November 2014.
- ^ Helsingin Sanomat. „Pulp mill dispute between Argentina and Uruguay intensifies”. Pristupljeno 26. 5. 2014.
- ^ „Argentina y Uruguay ya esperan fallo de la CIJ en diferendo sobre pastera”. AFP, Por Anna Pelegrí. Pristupljeno 10. 2. 2009.
Literatura uredi
- Gillespie, Charles Guy (1992). „Geography”. Ur.: Hudson, Rex A.; Meditz, Sandra W. Uruguay: a country study (2nd izd.). Washington, D.C.: Federal Research Division, Library of Congress. ISBN 0-8444-0737-2. OCLC 25409241.
Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву. - „Uruguay”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 27. 5. 2021. Pristupljeno 9. 6. 2021.
- ENCE. „Web del Grupo Empresarial ENCE”. Pristupljeno 12. 5. 2006.
- Auker Becker, Meghan (28. 2. 2010). „Argentines protest Uruguayan paper mills, 2005–2008”. Global Nonviolent Action Database.
- „Archived copy”. www.cedha.org.ar. Arhivirano iz originala 31. 10. 2008. g. Pristupljeno 12. 1. 2022.
- „Archived copy” (PDF). www.cedha.org.ar. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2008. g. Pristupljeno 12. 1. 2022.
- „Archived copy” (PDF). www.cedha.org.ar. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 1. 2007. g. Pristupljeno 12. 1. 2022.
- „Los ambientalistas redoblan la presión y cortan dos de los pasos a Uruguay”. Clarín. 16. 2. 2006. Arhivirano iz originala 12. 12. 2008. g. Pristupljeno 12. 5. 2006.
- Facultad de Química del Uruguay. „Carta abierta a la sociedad uruguaya” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 4. 2006. g. Pristupljeno 12. 5. 2006.
- „Los puntos salientes del acuerdo”. La Nación. 11. 3. 2006. Arhivirano iz originala 31. 05. 2011. g. Pristupljeno 12. 5. 2006.
- El Espectador (17. 3. 2006). „Uruguay no negocia bajo presión, afirmó Vázquez”. Arhivirano iz originala 26. 9. 2007. g. Pristupljeno 27. 10. 2006.
- Helsingin Sanomat (12. 4. 2006). „Pulp mill dispute between Argentina and Uruguay intensifies”. Pristupljeno 13. 10. 2006.
- „Volvieron a cortar la ruta hacia Uruguay”. La Nación. 6. 4. 2006. Arhivirano iz originala 31. 05. 2011. g. Pristupljeno 12. 5. 2006.
- Mulhall, Michael George, and; Mulhall, Edward T. (1869). Handbook of the River Plate: Comprising Buenos Ayres, the Upper Provinces, Banda Oriental, Paraguay. 2.
- Bethell, Leslie (1987). Colonial Brazil. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-34127-2.
- Viana, Hélio (1994). História do Brasil: período colonial, monarquia e república (na jeziku: portugalski) (15 izd.). São Paulo: Melhoramentos. ISBN 978-85-06-01999-3.
- Piola, A. R.; Matano, R. P.; Palma, E. D.; Campos, E. D. (2005). „The influence of the Plata River discharge on the western South Atlantic shelf” (PDF). Geophysical Research Letters. 32 (1): L01603. Bibcode:2005GeoRL..32.1603P. doi:10.1029/2004GL021638
. - Real, Walter. España en el Río de la Plata: Descubrimiento y Poblamientos (1516–1588). Montevideo: Club Español. 2001. ISBN 9974-39-317-5.
- Simionato, Claudia G.; Vera, Carolina S.; Siegismund, Frank (2005). „Surface Wind Variability on Seasonal and Interannual Scales Over Río de la Plata Area”. Journal of Coastal Research. 21 (4): 770—78. S2CID 131049528. doi:10.2112/008-NIS.1.
Spoljašnje veze uredi
- Salto Grande Hydroelectric System Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. avgust 2005)
- Uruguay River at GEOnet Names Server
- Río Uruguay at GEOnet Names Server
- Rio Uruguai at GEOnet Names Server
- "Map of the Uruguay River from Yapeyu to the Farm of Sn. Gregorio" from 1784
- Treaty between Uruguay and Argentina concerning the Rio de la Plata and the Corresponding Maritime Boundary (19 November 1973)
- Paraguay, or the Province of the Rio de la Plata, with the Adjacent Regions Tucamen and Santa Cruz de la Sierra is a map from 1616 depicting the area
- "An Account of a Voyage up the River de la Plata, and Thence over Land to Peru: With Observations on the Inhabitants, as Well as Indians and Spaniards, the Cities, Commerce, Fertility, and Riches of That Part of America" from 1698