Uspavanka (narodna lirska pesma)

Uspavanke se ubrajaju u običajne i porodične narodne lirske pesme koje su pevaju detetu pred spavanje kako bi imalo lake i prijatne snove. Najčešće ih pevaju majke, ali i bake, sestre i tetke.

Sadržaj uspavanke usmeren je na iskazivanje ljubavi prema detetu, željama da brzo odraste i da uvek bude zdravo, lepo i srećno.

Majka Jovu u ruži rodila

Majka Jovu u ruži rodila

ružica ga na list dočekala,

bela vila u svilu povila,

a pčelica medom zadojila,

lastavica krilom pokrivala:

nek je rumen ko ruža rumena,

nek je bijel ko bijela vila,

nek je radin ko pčela malena,

nek je hitar kao lastavica.

Uspavanke se pevaju još dok je dete u kolevci i kad nije svesno sadržine pesme, ali i kasnije kada, već od druge i treće godine života oseća delimično i smisao reči, ali više melodiju. Ovo potvrđuje i Milan Šević u svojoj knjizi Dečja književnost srpska: „[...] Majke su i nerazumnoj deci pevale krasne uspavanke, kasnije im govorile, šta im pojedini prsti kazuju, učile ih molitvicama u vezanu slogu i drugim detinjskim stihovima i slikovima, te time već zarana budile u njima estetičko čuvstvo, i, dok još nisu znala čestito ni govoriti, navikavale na ritam i na blagoglasnost”.

Poreklo uspavanke

Može se pretpostaviti da uspavanke vode poreklo iz pradavnih vremena, kada je čovek još proizvodio samo difuzne glasove. Kasnije se razvijala pod uticajem posleničkih pesama, kao i svih onih kod kojih je bio izrazit proizvodno-magijski karakter.

U periodu varvarstva, uspavanka se bogatila sadržinom, a tragovi magije su i dalje bili vidljivi. Majka se bojala uroka, pa je želela da zaštiti svoje dete, naročito za vreme sna:

Spavaj, čedo, rodila te majka

U gorici đe se legu vuci,

čelica te medom zadojila,

b’jela vila zlatu baba bila,

u svilene pelene povila,

muškijem te opasala pasom,

dala tebe kapu vučetinu,

vučju kapu i od orla krilo,

i na kapi svakojaka bilja,

a najviše devojačkog smilja,

kad mi budeš momak za ženidbu,

da te niko ureći ne može.

Spavaj, spavaj, san te prevario,

prije tebe nego tvoju majku,

san u bešu, a nesan pod bešu,

uroci ti pod nogama bili,

mome zlatu ništa ne udili,

naudili u gori hajduku,

uroke ti voda odnijela,

mome čedu zdravlja donijela,

donijela zdravlja i napredak,

da mi bude zdravo i napredno!

U doba klasne diferencijacije društva uspavanka je izražavala odgovarajuće želje. Majka je sada uspavankom priželjkivala da joj dete živi bogatim i raskošnim životom. Za svog sina nije želela samo lepu devojku, već je htela da se orodi sa samim carem, jer je njenom sinu priličila samo carska ćerka.

U nekim uspavankama, pored težnje za bogatim i raskošnim životom, izražavana su i prefinjena osećanja majke odgajane u visokim društvenim redovima u doba nagomilanih materijalnih bogatstava putem robnonovčane razmene:

Nina, Jovo, moje čedo drago!

Nina, nina, u šikli bešiku,

Tvoja beša na moru građena,

A za skupe pare kupovana;

Gradila je tri majstora mlada:

Jedan teše, drugi bojatiše,

Treći meće sjajno ogledalo,

Da s’ ogleda Jovanova majka,

Kada šika u bešici Jova:

Nina, Jovo, ti živio majci!