Википедија

Ustav Rusije

виши нормативни правни акт Русије
Ne poistovećivati sa Ustavom Sovjetskog Saveza.

Ustav Ruske Federacije (rus. Конституция Российской Федерации) — viši normativni pravni akt Ruske Federacije. Primljena je na Narodnom glasanju 12.decembra 1993. godine, stupila je na snagu 25. decembra 1993. godine.[1] Ustav ima najvišu pravnu snagu i utvrđuje osnove ustavnog poretka Rusije, državno uređenje, prava i slobode čoveka i građanina, formiranje predstavničkih, izvršnih, sudskih organa vlasti i sistem lokalne samouprave, kao i ustavne amandmane i reviziju Ustava[2][3].

Predsedničko izdanje Ruskog Ustava.

Prema podacima sociološkog istraživanja koje je Sverosijski centar za proučavanje javnog mišljenja sproveo u decembru 2017. godine, 61 % ispitanih Rusa smatralo je Ustav Ruske Federacije dokumentom koji u potpunosti ili više odgovara potrebama zemlje i njenog naroda[4].

Nacrt konačnog teksta stavljen je na ustavni referendum koji je održan 12. decembra 1993. Od svih registrovanih birača u državi, na referendumu je učestvovalo 58.187.755 ljudi (54,8%). Njih 32.937.630 (54,5%) glasalo je za usvajanje Ustava.[5] Zamenio je prethodni Ustav RSFSR iz 1978, nakon što je završena Ruska ustavna kriza iste godine.

U vezi sa prihvatanjem amandmana na sverosijskom glasanju 1. jula 2020. godine, odobrenih, prema zvaničnim podacima, većinom Rusa, u osnovni zakon su unesene značajne promene[6][7]. Amandmani su stupili na snagu 4. jula 2020[8]. Birači su na njemu izglasali promene postojećeg Ustava koji bi, između ostalog, omogućio ruskom političaru i aktuelnom predsedniku Vladimiru Putinu da bude na vlasti do 2036. godine.[9]

Istorija Ustava uredi

U 1990-1991.godini SSSR se raspao. Sve Republike, uključujući RSFSR, prihvatile su deklaracije o svom državnom suverenitetu. Sъezd narodnih poslanika RSFSR-a je usvojio Deklaraciju o državnom suverenitetu RSFSR-a 12.juna 1990. godine. U njoj je prvi put postavljen zadatak izrade novog Ustava RSFSR-a na osnovu proglašenih principa, uključujući princip razdvajanja grana vlasti.

Razvoj projekta (1990) uredi

16.juna 1990. godine formirana je Konstituciona komisija I Sъbranja narodnih poslanika RSFSR-a, koja je započela ovaj rad u mramornoj sobi 14. korpusa Kremlja[10]. Predsednikom komisije je imenovan predsednik Vrhovnog soveta RSFSR Boris Elcin, zamenik prvi zamenik predsednika Vrhovnog soveta RSFSR Ruslan Hasbulatov, sekretar narodni deputat RSFSR Oleg Rumjancev. U početku je u sostav komisije ušlo 102 deputata, ali je do novembra 1992.godine njen broj smanjen na 98 ljudi, posebno zbog toga što su tri člana ustavne komisije izabrana u sostav Ustavnog suda RF[11].

Međutim, složena raspored političkih snaga u skladu narodnih poslanika dovela je do značajnog odlaganja prihvatanja novog Ustava. Uglavnom je proces bio na putu unošenja brojnih promena u važeću konstituciju RSFSR-a, koja je u vezi sa tim stekla kontradiktorni karakter, neke njene norme su bile u suprotnosti sa drugim. Ova nedoslednost izazvala je žestoku konfrontaciju i protivljenje zakonodavnoj i izvršnoj grani vlasti.

U izradi Ustava učestvovali su stručnjaci koje je finansirala agencija SAD za međunarodni razvoj.[12] Prema mišljenju Jurija Baturina:"od stranih stručnjaka (oni nisu radili na tekstu, ali su ocenjivali pojedinačne fragmente) mogu tačno nazvati Manuela Garsija Alvaresa, profesora ustavnog prava Univerziteta u Leonu (Ispanija)"[13].

21.septembra 1993. godine, predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin izdao je ukaz "O poэtapnoj konstitucionoj reformi u Ruskoj Federaciji", prema kojem su Sъezd narodnih poslanika i Vrhovni savet Rusije trebalo da prekinu svoju aktivnost, a do 12. decembra trebalo je da se izradi novi ustav. Nakon nekoliko sati Ustavni sud Ruske Federacije je izrekao zaključak Ustavnog Suda RF od 21.09.1993 № Z-2 " o usaglašenosti Ustava Ruske Federacije akcija i odluka predsednika Ruske Federacije b.n. Jeljcina, povezanih sa njegovim Ukazom od 21. septembra 1993.godine "O poэtapnoj konstitucionoj reformi u Ruskoj Federaciji", u kojem je b. N. Jeljcina odbacio sa pozicije predsednika RF[14][15], ali otrešenje nije priznato od strane predsednika i njegovog okruženja.

Glavni članci: Ustavna kriza u Rusiji (1992-1993) i Postojanja septembra-oktobra 1993. godine u Moskvi

Najviša tačka ovog sukoba bili su događaji u oktobru 1993.godine, koji su se rešili tokom oružanog sukoba vlasti raspuštanjem Sъbranja narodnih poslanika i Vrhovnog Soveta. Nije postojala samo politička, već i ustavna kriza. U ovim uslovima, prihvatanje novog Ustava trebalo je da bude osnova koja doprinosi uspostavljanju stabilnosti u društvu.

Projekti novog ustava su pripremljeni mnogo. Glavni od njih su bili dva:

  • nacrt ustavne komisije;
  • projekat Ustavnog sastanka sazvanog odlukom predsednika RF Borisa Elcina.

U rezultat toga, projekat Ustavnog sastanka je obuhvatio mnoge odredbe projekta konstitucione komisije i primljen je kao osnova pri konačnoj dorabotci ustava sa privlačenjem subjekata Ruske Federacije, deputata, njihovih različitih frakcija, stručnjaka, radnih grupa. Nakon značajne dorabotke, ovaj projekat Ustava je iznesen od strane predsednika na narodno glasanje.

Prema mišljenju Viktora Šejnisa, jednog od autora Ustava Rusije, glavnog naučnog saradnika Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose RAN, "prezidentski projekat" konstitucije je stvoren pod egidom tri osobe, Sergeja Alekseeva, Anatolija Sobčaka i Sergeja Šahraja, oni su bili lideri procesa[16], ali ukupno je u Ustavnom sastanku učestvovalo više od 800 učesnika, radili su različiti pravnici. Sergej Šahraj izdvaja dva glavna autora Ustava sebe i Sergeja Alekseeva[17][18]. Ustav je takođe pomogao da se razviju učesnici projekta Rule of Law, koji finansira agencija SAD za međunarodni razvoj[19]. Usled zajedničkog rada, izradio je novi jedinstveni projekat Ustava Rusije, koji je kasnije bio iznesen od strane predsednika Rusije na narodno glasanje (faktički na referendum) i postao je važeći Ustav Ruske Federacije po rezultatima glasanja održanog 12.decembra 1993. godine.

Prihvatanje (1993) uredi

Glavni članak: Narodno glasanje o Ustavu Rusije
 
Glasački listić

15.oktobra 1993. godine predsednik Boris Jeljcin je potpisao ukaz o svenarodnom glasanju po projektu Ustava Rusije i odobrio Položbu o svenarodnom glasanju po projektu Ustava Ruske Federacije 12. decembra 1993. godine[20]. Prema odredbi, Ustav se smatrao odobrenim ako je za njegovo prihvatanje glasala većina birača koji su učestvovali u glasanju, pod uslovom da je više od polovine broja registrovanih birača učestvovalo u glasanju. Termin " svenarodno glasanje "(a ne" referendum") korišćen je kako bi se zaobišla odredba važećeg Zakona o referendumu RSFSR-a od 16.oktobra 1990. godine, prema čijem članu 9 referendum može biti imenovan samo Sъezdom narodnih poslanika ili Vrhovnim Savetom RF[21], ali u članu 1 ovog zakona oba ova termina su jednaka.

Glasanje je održano 12.decembra 1993. godine. Za prihvatanje Ustava glasalo je 58,43 %, protiv 41,57 %. Novi ustav je primljen i stupio je u rad od dana objavljivanja u Rossiйskoй gazete 25.decembra 1993. godine.

Struktura uredi

Aktuelni Ustav Rusije se sastoji od preambule i dva dela. U preambuli se proglašava da narod Rusije prihvata ovaj Ustav; utvrđuju se demokratske i humanističke vrednosti; određuje se mesto Rusije u savremenom svetu. Prvi odeljak sadrži 9 poglavlja i sastoji se od 141 člana (u skladu sa zakonom Ruske Federacije o amandmanu na Ustav Ruske Federacije od 14.03.2020 № 1-FUZ "O unapređenju regulisanja pojedinih pitanja organizacije i funkcionisanja javne vlasti", dodato je postojećih 137 članova još 5, kao i jedan koji je izgubio snagu) koji utvrđuju osnove političkog, javnog, pravnog, ekonomskog, socijalnog sistema u Ruskoj Federaciji, osnovna prava i slobode pojedinca, federativni. Drugi odeljak definiše završne i prelazne odredbe i služi kao osnova sukcesije i stabilnosti ustavno-pravnih normi.

 
Ilustrativno minijaturno izdanje izdavačke kuće "Bukos"

Neposredno struktura Ustava izgleda na sledeći način:

  • Preambula
  • Prvi odeljak
    • Glava 1. Osnove ustavnog poretka (članovi 1-16)
    • Poglavlje 2. Prava i slobode čoveka i građanina (članovi 17-64)
    • Poglavlje 3. Federalni uređaj (članovi 65-79.1)
    • Poglavlje 4. Predsednik Ruske Federacije (članovi 80-93)
    • Poglavlje 5. Savezna skupština (članovi 94-109)
    • Glava 6. Vlada Ruske Federacije (članovi 110-117)
    • Glava 7. Pravosuđe i tužilaštvo (članovi 118-129)
    • Poglavlje 8. Lokalna uprava (članovi 130-133)
    • Glava 9. Ustavni amandmani i revizija Ustava (članovi 134-137)
  • Drugi deo. Završne i prelazne odredbe

Ustavni amandmani i revizija Ustava uredi

Glavni članak: Izmene Ustava Rusije

Subjekti ustavne zakonodavne inicijative, odnosno subjekti koji mogu da daju predloge za ustavne amandmane i preispitivanje odredbi Ustava, su:

 
Ustav Rusije, poštanska marka sa kuponom. 1995

Redak unošenja amandmana u Ustav i njegove revizije reglamentisan je poglavljem 9 Ustava, koji predviđa četiri vrste ustavnih amandmana u zavisnosti od značaja pitanja regulisanih jednim ili drugim delom Ustava:

  1. preispitivanje odredbi poglavlja 1( Osnove ustavnog poretka), 2 (prava i slobode čoveka i građanina) i 9 Ustava;
  2. izmene ostalih poglavlja (osim člana 65);
  3. unošenje promena u član 65 u vezi sa promenom imena subjekta Ruske Federacije;
  4. unošenje promena u član 65 u vezi sa promenom sastava Ruske Federacije.

Promene u članu 65 ne utvrđuju nikakve principijelne odredbe, već samo konkretizuju sastav Ruske Federacije u ovom trenutku. Zbog toga se promene u članu 65 Ustava unose u pojednostavljenom redu.

Unošenje promena u član 65 Ustava u vezi sa promenom naziva subjekta Rusije uredi

Deo 2 člana 137 Ustava glasi:

Normativni akt Pre promena Nakon promena
Ukaz predsednika Ruske Federacije od 9. januara 1996. № 20 Ingušska Republika (Ingušskaя Respublika) Republika Ingušetija (Respublika Ingušetiя)
Ukaz predsednika Ruske Federacije od 9. januara 1996. № 20 Republika Severna Osetija (Respublika Severnaя Osetiя

)

Republika Severna Osetija-Alanija (Respublika Severnaя Osetiя — Alaniя)
Ukaz predsednika Ruske Federacije od 10. februara 1996. № 173 Republika Kalmikija Halьmg Tangč (Respublika Kalmыkiя — Halьmg Tangč) Republika Kalmikija (Respublika Kalmыkiя)
Ukaz predsednika Ruske Federacije od 9. juna 2001. № 679 Čuvaška Republika Čavaš Republike (Čuvašskaя Respublika — Čavaš Respubliki) Čuvaška Republika - Čuvašija (Čuvašskaя Respublika - Čuvašiя)
Ukaz predsednika Ruske Federacije od 25. jula 2003. № 841 Hanti-Mansijski autonomni okrug (Hantы-Mansiйskiй avtonomnый okrug) Hanti-Mansijski autonomni okrug Jugra (Hantы-Mansiйskiй avtonomnый okrug — Юgra)
Ukaz predsednika Ruske Federacije od 27. marta 2019. № 130 Kemerovska oblast (Kemerovskaя oblastь) Kemerovska oblast - Kuzbass (Kemerovskaя oblastь — Kuzbass)

Unošenje promena u član 65 Ustava u vezi sa promenom sastava Rusije uredi

U skladu sa delom 1 člana 137 Ustava:

Priključenje teritorija Ukrajine tokom rusko-ukrajinskog sukoba 2014.i 2022. godine nije dobilo međunarodno priznanje i dovelo je do formiranja 6 subjekata u skladu RF. Podaci o promenama su u tabeli označeni bež bojom.

Savezni ustavni zakon Datum promene Isključeno iz člana 65 Uključeno u član 65
od 25. marta 2004. № 1 1. decembar 2005. Permijska oblast, Komi-Permijski autonomni okrug Permijski kraj
od 14. oktobra 2005. № 6 1. januar 2007 Tajmыrski (Dolgano-Nenecki) autonomni okrug, Evenkijski autonomni okrug[22] —
od 12. jula 2006 № 2 1. jula 2007 Kamčatska oblast, Korjački autonomni okrug Kamčatski kraj
od 30. decembra 2006. № 6 1. januar 2008 Ust-Ordski burjatski autonomni okrug[23] —
od 21. jula 2007. № 5 1. mart 2008. Čitinska oblast, Aginski Burяtski autonomni okrug Zabaйkaljski kraj
od 21. marta 2014. № 6 21. mart 2014 — Republika Krim, grad saveznog značaja Sevastopolj
od 4. oktobra 2022. № 5 4. oktobar 2022 — Donjecka Narodna Republika
od 4. oktobra 2022. № 6 4. oktobar 2022 — Luganska Narodna Republika
od 4. oktobra 2022. № 7 4. oktobar 2022 — Zaporožska oblast
od 4. oktobra 2022. № 8 4. oktobar 2022 — Hersonska oblast

Izmene poglavlja 3-8 Ustava uredi

Član 136 Ustava glasi:

Ova pitanja su takođe uređena u Federalnom zakonu od 6.februara 1998. godine "O načinu prihvatanja i stupanja na snagu amandmana na Ustav Ruske Federacije".

Amandmani na poglavlja 3-8 moraju biti odobreni sa dve trećine glasova poslanika Državne Dume i tri četvrtine glasova članova Saveta Federacije. Nakon toga, predlog o unosu ustavnih amandmana se šalje zakonodavnim (predstavničkim) organima subjekata Ruske Federacije. U roku od godinu dana, ovaj predlog mora biti odobren od strane zakonodavnih (predstavničkih) organa u najmanje dve trećine subjekata Ruske Federacije. Nakon utvrđivanja rezultata razmatranja, Savet Federacije u roku od sedam dana šalje zakon Ruske Federacije o amandmanu na Ustav Ruske Federacije predsedniku, koji ga potpisuje i objavljuje u roku od četrnaest dana.

Preispitivanje odredbi poglavlja 1, 2 i 9 Ustava uredi

U članu 135 Ustava Ruske Federacije navedeno je da mora biti primljen federalni ustavni zakon o ustavnoj skupštini, ali takav zakon nije primljen.

Revizija Ustava razlikuje se od ustavnih amandmana po tome što je u prvom slučaju rezultat usvajanje novog ustava, a u drugom se menjaju postojeći Ustav. Pri tome, popravke mogu biti unesene samo u poglavlja 3-8 Ustava. Da bi se izmenile odredbe poglavlja 1, 2 i 9, mora se započeti procedura preispitivanja Ustava u skladu sa članom 135 člana 9 Ustava.

Procedura preispitivanja Ustava Ruske Federacije počinje sa unosom predloga o preispitivanju Ustava u Državnu dumu od strane subjekta ustavne zakonodavne inicijative. Ako ovaj predlog bude prihvaćen od strane Državne dume (potrebno je najmanje tri petine glasova), on se u roku od pet dana šalje Savetu Federacije (koji takođe mora odobriti tri petine glasova). Nakon toga, treba sazvati Ustavnu skupštinu poseban osnivački organ, čiji red formiranja i aktivnosti treba da bude propisan u specijalnom Federalnom ustavnom zakonu. Ustavna skupština donosi jednu od sledećih odluka:

  • potvrđuje nepromenljivost Ustava;
  • izrađuje nacrt novog ustava koji:
    • prihvata ga sama Ustavna skupština sa dve trećine glasova ili
    • iznosi se na narodno glasanje, gde projekat mora biti odobren od strane više od jedne druge od broja birača koji su učestvovali u glasanju, pod uslovom da je u njemu učestvovalo najmanje polovina birača.

Amandmani 2020 uredi

Glavni članak: Izmene Ustava Rusije (2020)

Krajem januara 2020.godine, predsednik Rusije Vladimir Putin je u Državnu dumu uneo predlog zakona o popravci u Ustav RF[24]; nakon niza raznovrsnih promena, primljen je u martu 2020. godine kao 1-FKZ[25]. Promene osnovnog zakona posvećene su novim zahtevima koji se podnose predsedniku, članovima vlade i državnim službenicima različitih nivoa, utvrđuju socijalne garancije države pred građanima, menjaju krug ovlašćenja parlamenta, zabranjuju otuđenje federalnih teritorija, utvrđuju status ruskog jezika, utvrđuju prioritet nacionalnog zakonodavstva nad međunarodnim u slučaju njegovog protivljenja Ustavu Rusije. Osim toga, popravke omogućavaju aktuelnom predsedniku da se ponovo kandiduje za ovu funkciju 2024.godine (ranije ne raspravljano tzv[26].)

Ustavne promene su iznesene na opštorusko glasanje, koje je održano 1.jula 2020. godine, po čijim je zvaničnim rezultatima odobreno 77,92% učesnika glasanja. 3.jula predsednik je potpisao ukaz o zvaničnom objavljivanju teksta Ustava Ruske Federacije sa unesenim amandmanima. Nova revizija Ustava stupila je na snagu 4.jula 2020.

Ustav i ograničavanje prava i sloboda čoveka i građanina uredi

Uprkos tome što su ljudska i građanska prava u skladu sa Ustavom Rusije najviša vrednost, Ustav Rusije dopušta njihovo ograničenje. Na osnovu člana 55 Ustava Rusije, takva ograničenja moraju zadovoljiti sledeće zahteve:

  • ograničenje prava ne bi trebalo da dostigne takve razmere u kojima bi se moglo govoriti o ukidanju ili čak umanjivanju pojedinačnih ljudskih i građanskih prava, što podrazumeva zakonodavno uspostavljanje u oblasti odgovarajućih prava i sloboda mere slobode manje od one potrebne u smislu osnovnog sadržaja ovih prava i sloboda;
  • nikakva ograničenja ljudskih i građanskih prava i sloboda ne mogu se vršiti na osnovu podzakonskih akata;
  • iscrpan spisak osnova za ograničavanje prava i sloboda čoveka i građanina je "zaštita osnova ustavnog poretka, morala, zdravlja, prava i zakonskih interesa drugih lica, obezbeđivanje odbrane zemlje i bezbednosti države".;
  • ograničenje prava i sloboda ne bi trebalo da prelazi minimalnu potrebnu meru koja omogućava realizaciju ciljeva navedenih u prethodnoj tački;
  • moraju se istovremeno izvršiti svi navedeni u pp. 1-4 zahtevi, kao i ostali zahtevi Ustava Rusije.

U suprotnom, ograničavanje ljudskih prava i sloboda smatra se protivustavnim.

Gore navedeni zahtevi spadaju u takozvane "generalne klauzule", u skladu sa kojima je dozvoljeno ograničavanje ljudskih prava i sloboda u Ruskoj Federaciji. Ipak, pojedinačni članovi drugog poglavlja Ustava Rusije sadrže posebne osnove ograničenja tih ili onih prava. Na primer, pravo vlasništva na zemlju u skladu sa čl.2 čl. 36 Ustava Rusije se vrši slobodno, ako to ne nanosi štetu okolini. Stoga je zahtev za zaštitu životne sredine posebna ustavna osnova za ograničavanje vlasništva.

Neki od osnova ograničenja prava građana, posebno "zaštita <...> morala, zdravlja, prava i zakonskih interesa drugih lica, obezbeđivanje odbrane zemlje i bezbednosti države", su veoma rastegljivi sa normativne tačke gledišta. Obraćajući pažnju na kriterijume opravdanosti primene ograničenja, Ustavni Sud Rusije je ukazao: "javni interesi navedeni u članu 55 (deo 3) Ustava Ruske Federacije mogu opravdati pravna ograničenja prava i sloboda samo ako su takva ograničenja adekvatna društveno neophodnom rezultatu"[27].

Ustavni Sud Rusije je takođe prihvatio niz principa koje je Evropski sud za ljudska prava uveo u praksu kao neophodne za ograničavanje prava uslova. Na primer, u jednoj od odluka KS Rusije utvrđeno je da "ograničenja prava svojine, kao i slobode preduzetničke i druge ekonomske aktivnosti, mogu biti uvedene Federalnim zakonom, ako su neophodne za zaštitu drugih ustavno značajnih vrednosti, uključujući prava i legitimne interese drugih lica, ispunjavaju zahteve pravde, razumnosti i proporcionalnosti( proporcionalnosti), imaju zajednički i apstraktni karakter, nemaju obrnutu snagu i ne utiču na samo biće ovog ustavnog prava"[28].

Razlike Ustava od zakona uredi

Ustav Rusije:

  • utvrđuje državni poredak, osnovna prava i slobode, određuje oblik države i sistem viših organa državne vlasti;
  • ima najvišu pravnu snagu;
  • ima direktnu akciju (odredbe Ustava moraju se sprovoditi bez obzira da li su u suprotnosti sa drugim aktima);
  • odlikuje se stabilnošću, uslovljenom posebnim, komplikovanim redosledom prihvatanja i promene;
  • to je osnova za tekući zakon.

Izdala uredi

Oficialno izdanje Ustava Ruske Federacije vrši Moskovsko izdavaštvo Юridička literatura. Ostvareno je šest zvaničnih izdanja Osnovnog zakona: 1993, 1997, 2005, 2009, 2011.godine, kao i 2014[29]. godine i objavljivanje teksta Ustava u Ruskoj novini[30]. Postoje desetine preizdavanja Ustava Ruske Federacije, uključujući u umetničkom izvođenju ,na primer, Artkonstitucija, Ustav u karikaturama, rukopisni (kaligrafski) Ustav ,Illustrirani Ustav Rusije i Ustav u specijalnoj varijanti za slepe ljude[31].

Prevodi uredi

Do 2014. godine na sajtu kremlin.ru razmeštao se zvanični prevod Ustava Rusije na engleski jezik[32], osim toga postoje mnogi alternativni prevodi, na primer, prevod sistema Garant koji se razlikuje od državne verzije.

Izdavaštvo administracije predsednika Юridička literatura je više puta izdavalo zbirku tekstova konstitucije, koja uključuje njene prevode na engleski, francuski, nemački i španski jezik (ISBN 978-5-7260-1082-3 izdanje 2008.godine na 5 jezika).

"U skladu sa Ukazom predsednika Ruske Federacije, Ovi prevodi, jedini u Ruskoj Federaciji, priznaju se kao autentični tekstu originala aktuelnog Ustava", piše na sajtu izdavaštva[33].

Numizmatika uredi

10.decembra 2018. godine izdata je pamćena moneta od bakra-nikelova splava nominalom 25 rubalja 25-Godišnjica prihvatanja konstitucije Ruske Federacije. Na reversu kovanica nalazi se relьefna slika otkrivene knjige sa crtežom gerba Ruske Federacije na levoj strani i natpisom "KONSTITUCIЯ ROSSIЙSKOЙ FEDERACII" na desnoj strani. Pamjetna moneta je izdata tiražom od 1 000 000 i predstavlja zakonsko sredstvo gotovinskog plaćanja na teritoriji RF[34].

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Ustav Ruske Federacije stupio je na snagu na dan njenog zvaničnog objavljivanja u novinama Rossiйskaя gazeta od 25.12.1993 № 237
  2. ^ Kozlova E. I., Kutafin O. E. Konstitucionnoe pravo Rossii: Učebnik. — M.: Prospekt, 2006. — S. 608 ISBN 5-482-00716-2
  3. ^ Komarov S. A., Malьko A. V. Teoriя gosudarstva i prava: Učebno-metodičeskie posobie, kratkiй učebnik dlя vuzov. — M.: Infra-M, 2001. — S. 448 ISBN 5-86225-968-6
  4. ^ VCIOM (2017-12-12). „Konstituciя: izmenitь ili ostavitь?”. Arhivirano iz originala 2018-03-14. g. Pristupljeno 2018-03-13. 
  5. ^ Constitution of Russia: nature, evolution, modernity 1.4.2 National character.
  6. ^ „Polnый tekst popravok v Konstituciю: čto menяetsя?”. Gosudarstvennaя Duma (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2020-04-10. g. Pristupljeno 2020-07-03. 
  7. ^ „Glava CIK RF Эlla Pamfilova: «Izmeneniя v Konstituciю Rossiйskoй Federacii sčitaюtsя odobrennыmi»”. www.cikrf.ru. Arhivirano iz originala 2020-07-04. g. 
  8. ^ „Konstituciя Rossiйskoй Federacii (prinяta vsenarodnыm golosovaniem 12 dekabrя 1993 goda; s izmeneniяmi, odobrennыmi v hode obщerossiйskogo golosovaniя 1 iюlя 2020 goda)”. publication.pravo.gov.ru. Pristupljeno 2020-07-04. 
  9. ^ „Putin, Rusija i politika: Glasači podržali ustavne reforme”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2. 7. 2020. Pristupljeno 8. 7. 2020. 
  10. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 02.06.1993 g. № 840 O porяdke rabotы Konstitucionnogo soveщaniя”. Arhivirano iz originala 2020-02-16. g. Pristupljeno 2021-02-21. 
  11. ^ „O rabote Konstitucionnoй komissii Sъezda narodnыh deputatov Rossiйskoй Federacii (1990—1993 godы)”. Arhivirano iz originala 2012-03-01. g. Pristupljeno 2012-01-06. 
  12. ^ „v razdele o deяtelьnosti USAID v Rossii”. Arhivirano iz originala 2020-11-11. g. Pristupljeno 2018-08-25. 
  13. ^ „Kto i začem sokratil prezidentskiй srok? | Statьi | Izvestiя”. Arhivirano iz originala 2021-06-02. g. Pristupljeno 2021-07-08. 
  14. ^ Zaklюčenie Konstitucionnogo Suda RF ot 21.09.1993 N Z-2 «O sootvetstvii Konstitucii Rossiйskoй Federacii deйstviй i rešeniй Prezidenta Rossiйskoй Federacii B. N. Elьcina, svяzannыh s ego Ukazom ot 21 sentяbrя 1993 goda „O poэtapnoй konstitucionnoй reforme v Rossiйskoй Federacii“ i Obraщeniem k graždanam Rossii 21 sentяbrя 1993 goda»||KonsulьtantPlюs
  15. ^ „Zaklюčenie Konstitucionnogo Suda RF ot 21.09.1993 N Z-2 «O sootvetstvii Konstitucii Rossiйskoй Federacii deйstviй i rešeniй Prezidenta Rossiйskoй Federacii B. N. Elьcina, svяzannыh s ego Ukazom ot 21 sentяbrя 1993 goda „O poэtapnoй konstitucionnoй reforme v Rossiйskoй Federacii“ i Obraщeniem k graždanam Rossii 21 sentяbrя 1993 goda»”. Arhivirano iz originala 2016-08-08. g. Pristupljeno 2017-01-18. 
  16. ^ Viktor Šeйnis, odin iz avtorov Konstitucii Rossii, glavnый naučnый sotrudnik Instituta mirovoй эkonomiki i meždunarodnыh otnošeniй RAN, v gostяh na radiostancii «Эho Moskvы» v peredače «Ne tak» ot 06.12.2008, tema „«Konstituciя Rossiйskoй Federacii — 15 let spustя»”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. februar 2009): «Učastvovali uvažaemыe lюdi pod эgidoй trёh čelovek. Sergeй Sergeevič Alekseev, sverdlovskiй юrist, predsedatelь komiteta Konstitucionnogo nadzora soюznogo parlamenta, čelovek v vыsšeй stepeni dostoйnый. Nu, on, pravda, pisal, naskolьko я sebe predstavlяю, pervый razdel Konstitucii, „Osnovы konstitucionnogo stroя“, i vtoruю glavu, „Prava i svobodы“. Kstati, эto horošie glavы. S moeй točki zreniя, ih ne daй Bog tronutь. Vo-vtorыh, Anatoliй Aleksandrovič Sobčak, i v-tretьih, Sergeй Mihaйlovič Šahraй. Vot tri čeloveka…»
  17. ^ Sergeй Šahraй na russia.ru za 2008 god „«Otkrovenno o konstitucii i popravkah. Beseda s Peresedovыm. Sergeй Šahraй, odin iz avtorov Konstitucii RF rasskazыvaet ob istorii eё sozdaniя»”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. mart 2017)
  18. ^ „«Problemы realizacii Konstitucii Rossii 1993 goda»”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. februar 2009) RIA «Novosti» ot 11.12.2008 «Press-konferenciя rukovoditelя apparata Sčetnoй palatы Rossii, odnogo iz glavnыh avtorov deйstvuющeй konstitucii Sergeя ŠAHRAЯ na temu: „Problemы realizacii Konstitucii Rossii 1993 goda“, priuročennaя k 15-letiю s momenta prinяtiя novogo Osnovnogo zakona v 1993 godu.»
  19. ^ „USAID in Russia” (na jeziku: engleski). www.usaid.gov. Arhivirano iz originala 2020-11-11. g. Pristupljeno 2018-08-25. 
  20. ^ „Ukazom prezidenta Rossii ot [[15 oktяbrя]] [[1993 god]]a № 1633 «O provedenii vsenarodnogo golosovaniя po proektu Konstitucii Rossiйskoй Federacii»”. Arhivirano iz originala 2013-11-06. g. Pristupljeno 2012-01-06. 
  21. ^ Zakon RSFSR ot 16.10.1990 N 241-1 «O referendume RSFSR»
  22. ^ Ušli su u sostav Krasnoяrskog krajeva.
  23. ^ Ušao je u sostav Irkutske oblasti.
  24. ^ „№ 885214-7 O soveršenstvovanii regulirovaniя otdelьnыh voprosov organizacii i funkcionirovaniя publičnoй vlasti”. Arhivirano iz originala 2020-01-24. g. Pristupljeno 2020-06-03. 
  25. ^ „16 marta 2020 g. Zakon Rossiйskoй Federacii o popravke k Konstitucii Rossiйskoй Federacii ot 14 marta 2020 g. N 1-FKZ”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jun 2020) «O soveršenstvovanii regulirovaniя otdelьnыh voprosov organizacii i funkcionirovaniя publičnoй vlasti» / Rossiйskaя gazeta — Federalьnый vыpusk № 55(8109)
  26. ^ „Klišas: "Obnulenie" prezidentskih srokov ne obsuždaetsя”. Rossiйskaя gazeta (na jeziku: ruski). 11. 02. 2020. Arhivirano iz originala 2020-06-03. g. Pristupljeno 2020-06-03. 
  27. ^ „O konstitucionno-pravovыh aspektah soveršenstvovaniя pravotvorčeskoй i pravoprimenitelьnoй deяtelьnosti v sfere obespečeniя i zaщitы prav i svobod graždan (na osnove rešeniй Konstitucionnogo Suda Rossiйskoй Federacii 2009—2011 godov)” (PDF).  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), str 4
  28. ^ „Po delu o proverke konstitucionnosti položeniй statьi 82 Ugolovno-processualьnogo kodeksa Rossiйskoй Federacii v svяzi s žaloboй graždanina V. V. Kostыleva”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2013) : postanovlenie Konstituc. Suda Ros. Federacii ot 16 iюlя 2008 g. № 9-P // Rossiйskaя gazeta. — 2008. — № 4720. — S. 30.
  29. ^ „Konstituciя Rossii na saйte izdatelьstva «Юridičeskaя literatura»”. Arhivirano iz originala 08. 06. 2017. g. Pristupljeno 17. 06. 2017. 
  30. ^ „Konstituciя Rossiйskoй Federacii ot 25 dekabrя 1993 goda, s izmeneniяmi ot 30 dekabrя 2008 goda”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. januar 2009) «Rossiйskaя gazeta».
  31. ^ „«Putin podpisal rasporяženie o prazdnovanii 20-letiя Konstitucii Rossii»”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2013) «Rossiйskaя gazeta» ot 19.08.2013
  32. ^ „«The Constitution of the Russian Federation»”.  Arhivirano 2013-05-10 na sajtu Wayback Machine Perevod na angliйskiй яzыk s oficialьnogo saйta www.kremlin.ru
  33. ^ „Ob izdatelьstve | Izdatelьstvo «Юridičeskaя literatura»”. Arhivirano iz originala 29. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 04. 2014. 
  34. ^ „Vыpuskaetsя pamяtnaя moneta | Bank Rossii”. cbr.ru. Arhivirano iz originala 2018-12-20. g. Pristupljeno 2018-12-20. 

Spoljašnje veze uredi

 
Ustav Rusije na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Устав_Русије&oldid=27773650”