Википедија

Ufag C.I

Ufag C.I (nem. UFAG C.I) jednomotorni su dvokrilni avioni koje je u toku Prvog svetskog rata proizvodila austrougarska firma Ungarische Flugzugwerke AG, (UFAG) iz Budimpešte pa su prema skraćenom nazivu Ufag ovi avioni dobili ime. Avioni ove serije su bili izviđači, a služili su i kao laki bombarderi jer su mogli da ponesu 75 kg bombi[1][2].

Ufag C.I
Ufag C.I (proizveden u Phonix-u)
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1918.
Uveden u upotrebu1918.
Povučen iz upotrebe1930
Statusneaktivan
Prvi korisnikAustrougarsko vazduhoplovstvo(k.u.k. Luftfahrtruppen)
Broj primeraka190
Dužina7,20
Razmah krila10,69
Visina2,92
Prazan750
Normalna poletna1.050
Klipno-elisni motor1 Hiero
Snaga1 x 170 kW
Maks. brzina na H=0190 km/h
Dolet510 km
Plafon leta4.900 m

Projektovanje i razvoj

uredi
 
Avioni Ufag C.I na stajanci
 
Avion Ufag C.I iz sastava VVKSHS

Za vreme dok je radio za firmu Hanza Brandenburg, inž. Ernst Hajnkel je projektovao i razvio na bazi već uspešnog jednoseda Hanza Brandenburg KD (1916) dvosedi borbeni avion (Hanza Brandenburg C.II) za koga nemačko vojno vazduhoplovstvo nije bilo zainteresovano. Avion je bio naoružani dvokrilac, namenjen prvenstveno izviđačkim zadacima i kurirskim poslovima, dok je pored ovih bio namenjen i za bombarderske zadatke (kao laki bombarder).

Pošto je vlasnik nemačke firme Hanza Brandenburg i austrougarskih firmi UFAG i Feniks bio isti koncern Kamilo Kastiljoni a Nemačka i Austrougarska bile saveznice u Velikom ratu, ovaj projekt aviona je ponuđen austrougarskom vazduhoplovstvu (LFT) koje ga je prihvatilo a firme Feniks i Ufag su kupile licencu i tako je počela proizvodnja. Tako se desilo da se ovaj avion nije proizvodio u matičnoj firmi Hanza Brandenburg a glavna proizvodnja se obavljala u austro ugarskim firmama UFAG i Feniks (jedna serija je proizvedena u budipeštanskom Lojdu) i to za potrebe austrougarskog vazduhoplovstva LFT.

Tehnički opis

uredi

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, drvene rešetkaste konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu. Preglednost iz pilotske kabine nije bila dobra jer su pogled pilotu ometali cilindri motora, izduvna cev i cevi sistema za vodeno hlađenje i hladnjak motora. Izviđač je sedeo na drugoj poziciji.

Pogonska grupa se sastojala od jednog tečnošću hlađenog linijskog motora, Hiro (Hiero H IV) snage 230 KS. Hladnjak za vodu se nalazio iznad gornjeg krila. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka. Nosač motora je bio od drveta pojačan čeličnim cevima i čeličnom konstrukcijom.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa dva para paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Oba krila su bila istih dimenzija i imala su isti pravougaoni oblik. Prednja ivica krila je bila pod pravim uglom u odnosu na osu aviona. Gornje krilo je bilo pomereno u odnosu na donje prema kljunu aviona

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa krutom osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Avion je bio naoružan:

  • 2 x mitraljeza Spandau LMG 08/15 kalibra 7,92 mm (1 mitraljeza napred fiksni kojim gađa pilot kroz obrtno polje elise a drugi na obrtnoj tureli kod izviđača/strelca)
  • 6 h 12,5 kg slobodno padajućih bombi, podvešanih ispod krila.

Operativno korišćenje

uredi

Izviđački avioni Ufag serije C su projektovani da u Austrougarskom vazduhoplovstvu (k.u.k. Luftfahrtruppen) zameni izviđački avion Hanza Brandenburg C.I. Korišćen je na italijanskom frontu i Balkanskom ratištu. Zbog svoje pouzdanosti, lake upravljivosti bio je cenjen kod posade. U naoružanje je uveden početkom 1918. godine i kao izviđači korišćeni su do kraja rata 1918. godine, posle povlačenja iz vojne upotrebe ovi avioni su korišćeni za prenos pošte, kurirsku službu i obuku pilota.

Do kapitulacije Austrougarske fabrika UFAG je isporučila 150 serijskih aviona Ufag C.I koji su imali serijsku oznaku Ba.161 a fabrika Feniks je po licenci napravila još 40 primeraka aviona Ufag C.I koji su imali serijsku oznaku Ba.123.

Posle propasti Austrougarske monarhije avioni Ufag C.I su korišćeni u vazduhoplovstvu Austrije, Mađarske, Rumunije i Kraljevine SHS/Jugoslavije.

Korišćenje aviona Ufag C.I u Kraljevini SHS/Jugoslaviji

uredi

Od ratnog varduhoplovstva Austrougarske monarhije (LFT), Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS je došlo u posed deset aviona tipa Ufag C.I.[3] Od tih 10 aviona Ufag C.I pet su bila UFAG-ove proizvodnje serija Ba 161, a pet Feniksovi Ba 123. Jedan od pomenutih Feniksovih aviona je zaplenjen krajem aprila 1919. godine pošto je prilikom borbenog leta bio primoran da prinudno sleti kod Čakovca[4]. Svi ovi avioni su bili novi (proizvedeni u toku 1918. godine pa su korišćeni do kraja dvadesetih godina dvadesetog veka. Avion Ufag C.I je u jugoslovenskom vazduhoplovstvu bio poznat pod nazivom "Uci". Bio je pouzdan avion i piloti su rado leteli njime.

Zemlje koje su koristile ovaj avion

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Petrović, Ognjan (2000). Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918–1930. 1. Beograd: Let. 
  2. ^ Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  3. ^ Dimitrijević, Miladinović & Micevski 2012.
  4. ^ Petrović 2000. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFPetrović2000 (help)

Literatura

uredi
  • Petrović, Ognjan (2000). Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918–1930. 1. Beograd: Let. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović, P.; Micevski, M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. . Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. pp. 319. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. . AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-03-3. 
  • Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 3-925505-78-4.
  • Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (na ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. . AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Ufag C.I na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уфаг_C.I&oldid=27614594”