Википедија

Ухолаже

Uholaže, uvalaže,, uvaladže, kerešice, buba kice, rakljače, buba-ušare, buba kece, konjštrpi, uloši, uvari ili ušare (Dermaptera) su red krilatih insekata iz bazalne grupe Polyneoptera koji obuhvata oko 2000 vrsta[1][2] grupisanih u 12 porodica. Najuočljivije karakteristike su kratka kožasta prednja krila, kao i nastavci (cerci) u obliku klešta na zadnjem kraju tela. Ova klešta imaju ulogu u hvatanju plena, odbrani od predatora, u savijanju zadnjih krila i u parenju. Uholaže nastanjuju skoro sve kopnene ekosisteme izuzev antarktičkih i arktičkih, sa centrom diverziteta u tropskim i suptropskim predelima.

Uholaže
Vremenski raspon: 208–0 Ma
Jura — danas
obična uholaža, Forficula auricularia
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Arthropoda
Podtip:
Hexapoda
Klasa:
Insecta
Red:
Dermaptera

De Geer, 1773
podredovi

Archidermaptera
Eodermaptera
Neodermaptera

Distribucija uredi

 
Uholaže iz Zapadnog Gatija

Uholaže su izobilno zastupljene širom Amerika i Evroazije. Obična uholaža je uvedena u Severnu Ameriku 1907. godine iz Evrope. Ona je zastupljenija u južnim i jugozapadnim delovima Sjedinjenih Država.[3]‍:739 Jedina autohtona vrsta uholaža pronađena na severu Sjedinjenih Država je kičmeno-repna uholaža (Doru aculeatum),[4]‍:144 prisutna sve do severa Kanade, gde se krije u lisnim pazusima mladih biljki u južnom močvarama Ontarija. Druge familije koje se mogu naći u Severnoj Americi, su Forficulidae (Doru i Forficula), Spongiphoridae, Anisolabididae, i Labiduridae.[5]

Mali broj uholaža preživljava zimu na otvorenom u hladnim klimama. One se mogu naći u uskim pukotinama u šumama, poljima i vrtovima.[3]‍:739[6] Od oko 1.800 vrsta, oko 25 je prisutno u Severnoj Americi, 45 u Evropi (uključujući 7 u Velikoj Britaniji), i 60 u Australiji.[7]

Morfološke i ekološke karakteristike uredi

Manje uočljive od gore pomenutih a naučno veoma važne morfološke karakteristike uholaža obuhvataju: tarzuse građene iz tri segmenta, jedinstven sistem za savijanje zadnjih krila, prognatnu glavu, nerazvijenu legalicu, kao i odsustvo ocela. Uholaže poseduju usni aparat za grickanje. Anatomski, žlezde corpora alata su fuzionisane u jednu, centralno postavljenu žlezdu.

Razviće uholaža je hemimetabolno, bez stupnja lutke, a sa 4-6 instar stadijuma larvenog stupnja. Ženke čuvaju jaja i mlade (larve do drugog instar stadijuma), često čisteći larve od potencijalnih patogenih gljiva. Drugi instar napušta majku i otpočinje samostalan način života. Uopšteno govoreći, uholaže su gregarni insekti, pa se često organizuju u porodice i nakon ovog odlaska larvi. Odrasle jedinke mogu imati redukovana ili razvijena krila; a krilate vrste mogu voditi i život bez letenja. Adulti su diplodne jedinke, muški pol je heterogametan.

Staništa koja ova grupa insekata preferira su stelja, kora drveća, pukotine stena i riparijska staništa. Pojedine vrste nastanjuju pećine na Havajima i u Južnoj Africi. Većina vrsta je aktivna noću i ima omnivoran način ishrane. Mali broj vrsta se hrani isključivo hranom biljnog (herbivori) ili životinjskog porekla (karnivori). Pripadnici familija Arixeniidae i Hemimeridae su ektoparaziti pojedinih slepih miševa, odnosno glodara.

Naziv grupe uredi

Naučno ime red Dermaptera duguje kožastom izgledu prednjih krila, dok se narodno ime (uholaže) povezuje u srpskom, i mnogim drugim jezicima, sa verovanjem da odrasle jedinke ulaze u uši ljudi i tamo se kreću (laze). Iako se smatra sujeverjem i narodnim verovanjem, ova situacija je mogla biti česta u vreme kada su se postelje pravile od slame, koja bi bila stanište za uholaže[8].

Evolucija i sistematika reda uredi

Najstariji fosilni nalaz uholaža predstavljaju tegmine (prednja krila) iz kasnotrijaskih i ranojurskih sedimenata. Bazalni, sada izumrli, taksoni iz reda uholaža nisu posedovali karakteristike savremenih vrsta: tarzusi su imali pet segmenata, legalice su bile dobro razvijene, a prednja krila su imala izraženu nervaturu.[9][10] Red uholaža u okviru pravokrilne grupe insekata verovatno je nasrodniji redu Grylloblatodea, zajedno sa kojim je srodan nadredu Dictyoptera[1].

Izumrli predstavnici iz perioda Jure i Krede se većinom svrstavaju u podred Archidermaptera. U podred Eodermaptera svrstavaju se preostali predstavnici iz mezozoika, a u Neodermaptera savremene grupe uholaža. Poslednja dva podreda često se obuhvataju nazivom Pandermaptera. Alternativna shema prepoznaje četiri podreda: Archidermaptera, Arixeniina, Forficulina i Hemimerina[11].

podred Archidermaptera
familija Dermapteridae
familija Protodiplatyidae
familija Turanoviidae
podred Eodermaptera
familija Semenoviolidae
familija Turanodermatidae
podred Neodermaptera (Arixeniina+Forficulina+Hemimerina)
infrared Protodermaptera
natfamilija Pygidicranoidea
natfamilija Karschielloidea
infrared Epidermaptera
familija Apachyidae
familija Arixeniidae
familija Carcinophoridae
familija Chelisochidae
familija Diplatyidae
familija Forficulidae
familija Hemimeridae
familija Labiduridae
familija Labiidae
familija Spongiphoridae

Rodovi uredi

Vrste uredi

Ekologija uredi

Uholaže su uglavnom čistači, ali neke su svejedi ili grabežljivci.[3]‍:739–740 Trbuh uholaže je fleksibilan i mišićav. Sposoban je za manevrisanje, kao i za otvaranje i zatvaranje klešta. Klešta se koriste u različite svrhe. Kod nekih vrsta primećeno je da se klešta koriste za držanje plena i u kopulaciji. Klešta su više zakrivljena kod mužjaka nego kod ženki.[12]

Vrste podreda Arixeniina i Hemimerina se generalno smatraju epizoičnim, ili žive izvan drugih životinja, uglavnom sisara. U nadrodu Arixeniina, porodice Arixeniidae, vrste iz roda Arixenia se obično nalaze duboko u kožnim naborima i gularnim kesama malezijskih golih buldoških slepih miševa (Cheiromeles torquatus), očigledno se hrane telom slepih miševa ili izlučevinama žlezda. S druge strane, veruje se da se vrste iz roda Xeniaria (još uvek iz podreda Arixeniina) hrane gvanom i verovatno gvanofilnim člankonošcima u skloništu slepih miševa, gde su i pronađene. Hemimerina uključuje Araeomerus koji se nalazi u gnezdu dugorepih pacova (Beamys), i Hemimerus koji se nalaze na džinovskim pacovima Cricetomys.[13][14][15]

Uholaže su uglavnom noćne i obično se skrivaju u malim, tamnim i često vlažnim prostorima tokom dana. Obično se mogu videti na zidovima i plafonima domaćinstva. Interakcija sa uholažama u ovom trenutku dovodi do slobodnog odbrambenog pada na zemlju nakon čega sledi žurba do najbližeg rascepa ili pukotine.[12] Tokom leta mogu se naći oko vlažnih prostora kao što je u blizini lavaboa i u kupatilima. Uholaže se skupljaju u senovitim pukotinama ili otvorima ili bilo gde gde mogu da ostanu skrivene tokom dana. Stolovi za piknik, kante za kompost i otpad, terase, nameštaj za travnjake, okviri prozora ili bilo šta sa malim prostorom (čak i cvetovi artičoke) mogu potencijalno da ih sakriju.[16]

Reference uredi

  1. ^ a b Rankin S.M., Palmer J.O. 2003. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 978-0-12-586990-4.
  2. ^ Zhang, Z.-Q. (2011). „Phylum Arthropoda von Siebold, 1848 In: Zhang, Z.-Q. (Ed.) Animal biodiversity: An outline of higher-level classification and survey of taxonomic richness” (PDF). Zootaxa. 3148: 99—103. 
  3. ^ a b v Burton, Maurice (januar 2001). International Wildlife Encyclopedia (3 izd.). Marshall Cavendish Inc. ISBN 978-0-7614-7266-7. 
  4. ^ Robinson, William H. (2005). Handbook of urban insects and arachnids. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 480. ISBN 978-0-521-81253-5. 
  5. ^ Marshall, Stephan A. (jun 2006). „4”. Insects: Their Natural History and Diversity: With a Photographic Guide to Insects of Eastern North America. Buffalo, NY; Richmond Hill, Ontario: Firefly Books. str. 63-64. ISBN 978-1-55297-900-6. 
  6. ^ Cranshaw, W.S. (januar 2007). „European Earwigs”. 5.533. Colorado State University. Arhivirano iz originala 27. 07. 2009. g. Pristupljeno 25. 6. 2009. 
  7. ^ Gillott, Cedric (2005). Entomology (3 izd.). Dordrecht: Springer. str. 175-179. ISBN 978-1-4020-3184-7. 
  8. ^ Robinson W.H. 2005. Handbook of Urban Insects and Arachnids. Cambridge University Press: Cambridge, UK. ISBN 978-0-521-81253-5.
  9. ^ Jarvis, Karl J.; Haas, Fabian; Whiting, Michael F. (2005). „Phylogeny of earwigs (Insecta: Dermaptera) based on molecular and morphological evidence: Reconsidering the classification of Dermaptera”. Systematic Entomology. 30 (3): 442—453. S2CID 85718043. doi:10.1111/j.1365-3113.2004.00276.x. 
  10. ^ Kocarek, Petr; John, Vaclav; Hulva, Pavel (2013). „When the Body Hides the Ancestry: Phylogeny of Morphologically Modified Epizoic Earwigs Based on Molecular Evidence”. PLOS ONE. 8 (6): e66900. Bibcode:2013PLoSO...866900K. PMC 3691250  . PMID 23826171. doi:10.1371/journal.pone.0066900  . 
  11. ^ Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 978-0-521-82149-0.
  12. ^ a b Drees, B.M.; Jackman, John (1999). „Earwig”. Field Guide to Texas Insects. Houston: Gulf Publishing Company. str. 1. Arhivirano iz originala 12. 6. 2010. g. Pristupljeno 15. 11. 2009. 
  13. ^ Carpenter, George Herbert (1899). „4”. Insects: their structure & life. London: J. M. & Co. str. 170—172. Arhivirano iz originala 9. 6. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2020. 
  14. ^ T. Costa, James (maj 2006). „3”. The other insect societies. Foreword by Bert Hölldobler and commentary by Edward O. Wilson (1 izd.). Harvard University: Harvard University Press. str. 53—54. ISBN 978-0674021631. Arhivirano iz originala 9. 6. 2021. g. Pristupljeno 31. 10. 2020. 
  15. ^ Nakata, Satsuko; TC Maa (1974). „A review of the parasitic earwigs” (PDF). Pacific Insects. 16: 307—374. Arhivirano (PDF) iz originala 21. 8. 2010. g. Pristupljeno 28. 11. 2009. 
  16. ^ Grupp, Susan M.; Philip L. Nixon. „The Bug Review-Earwigs”. Extension Entomologist, Department of Natural Resources and Environmental Sciences, University of Illinois at Urbana-Champaign. str. 1. Arhivirano iz originala 7. 12. 2009. g. Pristupljeno 15. 11. 2009. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Uholaže na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Uholaže.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ухолаже&oldid=27555102”