Učiteljska škola u Pirotu

Učiteljska škola u Pirotu je ustanova koja je radila u Pirotu u periodu od 1920. godine do 1972. godine.

Visoka škola za vaspitače, nekadašnja Učiteljska škola u Pirotu

Učenice učiteljske škole na radnoj akciji Morava

Učenici učiteljske škole na radnoj akciji 1960

Počeci

Građanstvo Pirota je uputilo molbu tadašnjem ministru 1919. godine da se otvori pedagoško odeljenje pri gimnaziji. Ne zna se da li je to dovelo do toga ali je Ministarstvo rešenjem odlučilo da otvori ovo odeljenje u Gimnaziji Pirot.

Odlučeno je da učenje u ovom odeljenju traje četiri godine. Takođe je odlučeno i da se u prvoj godini primaju učenici koji su svršili 4. razred gimnazije, u drugoj godini koji su svršili 1. godinu pedagoškog odeljenja ili 5. razred gimnazije, u trećoj godini se primaju učenici koji su završili 2. godinu pedagoškog usmerenja ili 6. ili 7. razred gimnazije. Nastavni plan pedagoškog odeljenja se sastojao od predmeta: hrišćanska nauka, srpski jezik i književnost, nemački jezik i književnost, ruski jezik i književnost, istorija srpska i opšta, matematika, zempljopis, jestastvenica, fizika, fiziologija sa higijenom, psihologija sa logikom, pedagogija sa istorijom vaspitanja, metodika s istorijom osnovne nastave, školski rad, crtanje, crkveno pevanje, svetovno pevanje, sviranje, poljska privreda s ručnim radom, gimnastika.

Podela predmete na nastavnike donosila se na Kolegijumima Nastavničkog veća Gimnazije. Nastavnici pedagoškog odeljenja su bili i nastavnici Gimnazije te je dolazilo do čestih menjanja nastavnika u toku jedne školske godine. Nije bilo ni dovoljno stručnih nastavnika. Prvi nastavnici koji su bili isključivo zaposleni za pedagoško odeljenje su bili Vladimir Spasić, Slavomir Grnčarević i Cvetko Popović. Mnogo nastavnika je u to vreme davalo ostavke zbog preobimnog posla - morali su da predaju i u Gimnaziji i u pedagoškom odeljenju.

Zgrada Učiteljske škole

Zbog oskudevanja u prostoru, Okružni odbor okruga Pirota je odlučio da pokloni zemljište Starog načelstva Ministarstvu prosvete u svrhe podizanja Učiteljske škole 1922. godine. Ministarstvo je prihvatilo predlog ali se sa samom gradnjom jako kasnilo. Ova zgrada je tek sazidana 1927. godine. Na mesto upravitelja Učiteljske škole je postavljen Vladimir Stojadinović. Nastava u novoj zgradi je počela 23. novembra 1927. godine. Nastavničko osoblje se sastojalo iz: 11 nastavnika i lekar.

Kriza Škole

1933. godine zbog nedostatka internata u Školi, Jugoslovenska kraljevska vlada preko Ministarstva prosvete želi da tiho likvidira ustanovu. Zbog toga je bilo naređeno da se obustavi upis učenika u novu školsku godinu. Ali je Škola ipak nastavila sa radom s tim što se broj učenika smanjivao. Tadašnji v.d. direktora je bio mišljenja da se u školskoj 1934/35 upisuju u prvi razred samo muška deca jer je to od "nacionalnog i političkog interesa".

I pored te želje, te školske godine nije vršen upis učenika u prvi razred. Sledeće školske godine se desilo isto i nijedan učenik nije upisao prvi razred dok je školske 1937/37 broj učenika sveden na 32 u petom razredu. Već 1938. godine se ponovo upisuju u Školu učenici prvog razreda ali sve do 1941. kada se zbog rata prekida rad.

Period 1945—1960

Nastavljen je rad Škole 1944/45. godine sa malim izmenama u predmetima. Umesto nemačkog izučavao se ruski jezik a veronauka je postala fakultativni predmet. Zbog nedostatka učitelja u školama, četvorogodišnje školovanje je smanjeno na tri godine a petogodišnje na četiri. Još neke novine su uvedene: novi predmeti: Ustav FNRJ, sociologija sa političkom ekonomijom, predvojnička obuka, opštetehničko obrazovanje; diplomski rad iz tri dela(pismeni, usmeni i praktično predavanje u osnovnoj školi.

Nekoliko puta je u ovom periodu promenjen kadar nastavnika pre svega zbog lošeg vladanja učenika. 1953/54 Učiteljska škola je dobila dopis od Ministarstva da ne vrši upis novih učenika zbog regulisanja učenika. Sledeće godine se upis odvijao normalno.

Gašenje Učiteljske škole

Šezdesetih godina je nastavnički kadar ove Škole bio umnogome kvalitetniji jer su čak 17 nastavnika imali završene fakultete. Interesovanje učenika za ovu Školu je bio veliki poslednje decenije rada. Pre svega zbog materijalne sigurnosti posle završetka Škole.

Tadašnji direktor Škole Vjekoslav Butigan sa predsednikom SO Pirot i poslanikom Kulturno-prosvetnog veća SRS posećuju Republičku zajednicu obrazovanja i konstantuje se da Škola ima uslove da preraste u pedagošku akademiju za vaspitače. Školu su u narednom periodu obilazili Međuopštinsko veće Niš, Sekretarijat za obrazovanje i kulturu i prosvetni savetnici iz Beograda. Utvrđeno je da Škola ima stepen ispunjenosti da preraste u akademiju.

Tako je Škola prestala sa radom 1970. godine.

Ona postaje pedagoška akademija za vaspitače, kasnije Viša škola za vaspitače a danas je Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Pirot.

Literatura

• Radovan Živković, 80 godina obrazovanja učitelja i vaspitača u Pirotu, Viša škola za obrazovanje vaspitača u Pirotu, 2000
• Milisav Petrović, Vjekoslav Butigan, Poluvekovni pedagoški vremeplov 28. generacije učitelja u Pirotu, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Pirot, 2008
• Butigan (1970). Pet decenija učiteljske škole u Pirotu : 1920-1970. Srbija: Grafika, Pirot. str. 145.