Википедија

У земљи крви и меда

Антисрпска пропаганда

U zemlji krvi i meda (engl. In the Land of Blood and Honey) američki je ratni i dramski film iz 2011. koji je po svom scenariju režirala Andželina Džoli. Takođe, to je i rediteljski debi glumice Andželine Džoli, kao i prvi igrani film glumaca Zane Marjanović i Gorana Kostića. Film opisuje ljubavnu priču koja se dešava tokom rata u BiH, a premijerno je prikazan 23. decembra 2011. godine u SAD.[4] Evropska premijera filma bila je 12. februara 2012. godine na Berlinskom filmskom festivalu, ali van konkurencije.[5][6] U Sarajevu, film je premijerno prikazan 14. februara u Olimpijskoj dvorani Zetra.[7][8]

U zemlji krvi i meda
Filmski poster
Izvorni naslovIn the Land of Blood and Honey
Žanrdrama
ratni
RežijaAndželina Džoli
ScenarioAndželina Džoli[1]
ProducentAndželina Džoli
Grejam King
Tim Hedinkton
Holi Golin
Simon Kran
Tim Mur
Majkl Vijera
Glavne ulogeGoran Kostić
Zana Marjanović
MuzikaGabrijel Jared
ScenografDžon Hjutman
SnimateljDin Semler
MontažaPatrisija Romel
Producentska
kuća		GK Films
DistributerFilmDistrict
Godina2011.
Trajanje127 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
srpski
Budžet13 miliona dolara[2]
Zarada1,1 milion dolara[3]
Veb-sajtwww.inthelandofbloodandhoney.com
IMDb veza

Radnja uredi

  Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Radnja filma je smeštena u Sarajevu i njegovoj okolini pre i tokom rata u BiH. Muslimanka Ajla se sprema za sastanak sa srpskim policajcem Danijelom. Oni plešu u sarajevskom noćnom klubu, kada eksplodira bomba koju su postavili Srbi. Sledeća scena pokazuje muslimanke koje odvode u autobus koji ih vozi u srpski logor, gde su silovane. Jedan od srpskih vojnika koji ih odreda siluje uzima i Ajlu, ali ga zaustavlja Danijel, srpski oficir. Ajla preživljava tako što je zaključana u sobi u kojoj spava samo sa Danijelom. Pošto je Danijel sin generala JNA, on nadgleda logor i samim tim je u prilici da štiti Ajlu. Njihova veza postaje nejasna i u nastavku filma njihov odnos zbog konflikta ulazi u određenu konfuziju. Pri tom, jedna od najvećih prepreka njihove veze postaje Danijelov otac. Na kraju, zbog sumnje da mu je Ajla smestila ubistvo, Danijel joj puca u glavu.[9]

Uloge uredi

Glumac Uloga
Goran Kostić Danijel Vukojević
Zana Marjanović Ajla Ekmečić
Rade Šerbedžija Nebojša Vukojević
Vanesa Glođo Lejla
Nikola Đuričko Darko
Branko Đurić Aleksandar
Feđa Štukan Petar
Alma Terzić Hana
Jelena Jovanova Esma
Ermin Bravo Mehmet
Boris Ler Tarik
Goran Jevtić Mitar
Jasna Beri Mejrema
Miloš Timotijević Đura
Aleksandar Đurica Marko
Mile Rupčić Stariji srpski oficir 1
Levente Torkolu Stariji srpski oficir 2
Ras Rastoder Stariji srpski oficir 3
Faruk Pruti Miralem
Leon Lučev Vojnik
Gabor Piroč Čovek koji baca bombe
Irena Mulamuhić Muslimanska žena upucana u glavu
Ermin Šijamija Vuc
Džana Pinjo Nađa
Petar Vidović Boris
Dolia Gavanski Maida
Tamas Hajdu Nikola
Margareta Šabo Kurva
Arpad Černik Muslimanski zatvorenik
Nusmir Muharemović Snajperista 1
Edis Žilić Snajperista 2
Rida Čador UN vojnik
Efe Sančaktar Dečak u stanu 1
Emre Sančaktar Dečak u stanu 2
Vladimir Grbić Policijski oficir u klubu
Denes Balind Školska garda 1
Janoš Kazor Školska garda 2
Zolt Zagoni Školska garda 3
Mustafa Šantić Svirač harmonike
Dado Jehan Vođa bande u klubu
Jehan Jehan Član bande u klubu 1
Tomislav Benzon Član bande u klubu 2
Samir Fočo Član bande u klubu 3
Mirza Halilović Član bande u klubu 4
Ivana Papiška Član bande u klubu 5
David Klajton Britanski radio spiker

Produkcija uredi

Džolijeva je dobila ideju da napiše scenario za ratnu ljubavnu priču, nakon što je posetila Bosnu i Hercegovinu kao ambasador dobre volje UN.[2] Po završetku scenarija, okupila je produkcijski tim i obezbedila finansiranje projekta pod nazivom Bezimena bosanska ljubavna priča. Kada je došlo vreme da produkcijski tim odabere reditelja, Andželina je odlučila da to bude ona.[2] Nakon što su održani kastinzi i audicije, njeno ime je namerno izostavljeno sa projekta. Kada je otkriveno da je Andželina Džoli napisala scenario, dosta medija je bilo prijatno iznenađeno.[10][11]

U julu 2010, sa već skoro završenim filmom, producenti su stupili u kontakt sa srpskim tajkunom i medijskim magnatom, Željkom Mitrovićem, kako bi koristili muzičke studije i studije za snimanje u vlasništvu njegove TV Pink u Šimanovcima.[12] Međutim, on je odbio da posluje sa njima, sa obrazloženjem da iako ima velike simpatije prema Andželini Džoli i da vrlo poštuje njen lik i delo, nažalost, ona je prepuna predrasuda o Srbima. Dodao je i da zna da saradnja s njom otvara vrata velikog filmskog biznisa, ali da ne želi biti deo nečega što po ko zna koji put predstavlja Srbe kao večne loše momke.[13][14][15]

 
Andželina i Bred Pit na setu filma U zemlji krvi i meda

Film je sniman u Budimpešti i Estergomu tokom oktobra i novembra 2010. godine.[16] Uloge su u potpunosti pripale lokalnim glumcima iz različitih delova Jugoslavije, od kojih su mnogi preživeli rat.[17] Džolijeva je izjavila kako je razgovarala sa glumcima o njihovim iskustvima tokom rata i pokušala da ih inkorporira u film.[18] Takođe, film je snimljen u dve verzije - jedna na engleskom, a druga na srpskom jeziku.[19] Džolijeva je kao razlog na pisanje i režiranje filma dala da je to uradila kako bi se ljudi podsetili na preživele u ratu koji se desio u novijoj istoriji.[20] U intervjuu sa Kristijanom Amanpur, Džoli je rekla da oseća odgovornost da se upozna sa ratom veoma detaljno i dodala da je to rat naše generacije. Izjavila je kako je film baziran na priči o najvećem genocidu u Evropi još od Drugog svetskog rata, te da je izabrala domaću ekipu glumaca, jer je mislila da o ovom ratu nije dovoljno ispričano. Dodala je kako zna da je film težak, ali da tokom dva sata gledalac prolazi kroz nešto veoma teško, nešto što su ovi ljudi preživljavali godinama, te da su njihova iskustva teža od bilo kakvog filma.[21][22]

Tokom snimanja filma, mediji su lažno preneli da je tematika filma o muslimanki koja se zaljubljuje u srpskog silovatelja, što je izazvalo proteste bošnjačkog udruženja Žene žrtve rata, te su one zatražile oduzimanje dozvole za snimanje.[23][24]

Optužbe za plagijat uredi

U septembru 2011, Hrvat bosanskog porekla, autor, novinar i reditelj Josip Knežević — poznatiji kao Džejms Bredok — optužio je Andželinu Džoli da je ukrala tekst njegovog romana Slamanje duše, koji je objavljen u decembru 2007. godine.[25] Knežević tvrdi da je prema dostupnom sinopsisu filma, scenario gotovo identičan priči knjige.[26] Takođe, tvrdio je da je pokušao da kontaktira producente filma u fazi proizvodnje, ali su ga ignorisali, te je tada najavio svoju nameru da tuži Džolijevu.[27] Dana 2. decembra 2011, podneo je tužbu protiv Džolijeve, producenta Edina Šarkića, kao i nekoliko kompanija koje su učestvovale u snimanju filma pred američkim Okružnim sudom u Čikagu koji ima jurisdikciju nad Severnim Ilinoisom.[28]

Tokom intervjua za Los Anđeles tajms, Andželina je izjavila da je scenario kombinacija brojnih knjiga i dokumentarnih filmova, a posebno ljudskih priča, te da spornu knjigu nikada nije pročitala. Takođe, kao izvore navela je radove novinara Petera Masa i Toma Gjeltena.[29][30][31]

Dana 29. marta 2013. godine glavni sudija Federalnog suda doneo je odluku u korist Džolijeve, uz objašnjenje da „kako su čitanjem knjige i gledanjem filma primećene neke sličnosti, ali da to nije dovoljno da bi se Bredokova tužba smatrala opravdanom.“[32][33]

Prijem uredi

 
Andželina daje intervju za Glas Amerike

Filmski pisci su dali pozitivne komentare nakon pregleda trejlera za film.[34][35] Novinarka Kristijana Amanpur, koji je izveštavala o ratu u Bosni, na premijeri u Njujorku film je okarakterisala kao izuzetan i hrabar,[36] dok ga je Vesli Klark, koji je bio vojni savetnik tokom sukoba, nazvao neverovatnim.[37] Žurka posle premijere održana je na krovu Standard hotela u Njujorku i ko-sponzorisao ga je institut za intelektualne usluge Saveta za inostrane odnose ministarstva spoljne politike SAD, čiji je Andželina član, kao i Women for Women International, organizacija za ženska prava.[36] Pišući kolumnu za Vašington post, Ričard Koen je pohvalio film, videći ga kao optužnicu za kolebljivu američku reakciju na zločine koji su počinjeni nad muslimanima u Bosni, kao i odobrenje američkom vođenju intervencija, kao što su vojne akcije u Libiji.[38]

Nakon što je film prikazan predstavnicima 11 nesrpskih udruženja žrtava rata na posebnom skriningu u Sarajevu, Murat Tahirović, šef udruženja ratnih zarobljenika, izjavio je da je Džolijeva pogodila suštinu rata u BiH i pokazala sve bitne detalje koji su se dešavali u BiH počevši od logora, pa do onog najstravičnijeg zločina silovanja.[39] Predsednica udruženja Srebreničke majke, majki žrtava srebreničkog masakra, Hatidža Mehmedović, koja je ranije govorila protiv Andželininog filma nakon medijske glasine, izjavila je kako je finalni proizvod zaista odličan film, objektivan i iskren, i zahvalila se Džolijevoj za njene intelektualne i finansijske investicije.[40][41]

Sa druge strane, predstavnici srpskih udruženja su optužili Džoli da je srpske žrtve diskriminisala i izjednačila sa zločincima.[42][43]

Na premijeri filma u Moskvi aktivisti udruženja „Ruski obraz“ prekinuli su projekciju razvivši transparent i uzvikivali su „Stop ubijanju Srba“, „Zaustavite laži“, „Srbi - braća“ i „Bosna - srpska zemlja“.[44]

U razgovoru sa novinarkom Dubravkom Lakić Džoli je izjavila da "pokušava da učini nešto za mir u regionu "kao i da "Amerikanci ne razumeju ni gde je ni šta je Balkan, koja je koja strana. U filmu, ako imate obe strane u uniformama, teško ih je razlikovati. Teško je razlikovati ko je ko, jer svi vi s tih prostora ličite jedni na druge."[45]

Kritike uredi

Reakcije na film uredi

Glumac Dragan Bjelogrlić je bio prvi Srbin koji je gledao film na premijeri u Los Anđelesu. Izašao je nakon pola sata projekcije filma, a kasnije je izjavio da je Andželinin film banalan, površan i pretenciozan.[46][47]

Režiser Emir Kusturica je ocenio da je Andželinin film u službi holivudske propagande, te dodao da i rediteljski debi smatra lošim filmom kao i većinu drugih.[48]

Glumac Nebojša Glogovac odbio je glavnu mušku ulogu u filmu uz objašnjenje da u filmu ne postoji dobar Srbin, kao i da je scenario "ravan, prazan, bez pokrića, i nije dobro napravljen".[49]

Američki novinar srpskog porekla Vilijam Dorić, pisac 6 knjiga o istoriji Balkana je istakao za film da je to pokušaj kinematografskog genocida. Izneo je i podatke da je otac Andželine Džoli pohađao Stepinčevu katoličku školu u Njujorku, a tvrdi da je film finansiran novcem iz Saudijske Arabije.[50][51]

Međunarodna inicijativa za praćenje antisrbizma objavila je analizu filma koja „otkriva nesumnjivu antisrpsku pristrasnost, do te mere da u filmu nije prikazana nijedna srpska žrtva i nijedan ratni zločinac a da nije Srbin."[52][53]

Poglavar Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Cerić rekao je da je film najbolje što se desilo BiH posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Cerić je dodao da je film izuzetno značajan za Bosnu i Hercegovinu, celi region i za Bošnjake, kao i da je film dokaz agresije i genocida nad bošnjačkim narodom.[54]

Bosanskohercegovački režiser Ademir Kenović izjavio je kako je Andželinin film je neizmerno veliki događaj za Bosnu i Hercegovinu, kao i za celi prostor i okruženje. Dodao je da je Džolijeva prenela na veliki ekran samo isečak svega ružnog što se desilo, te da je film mentalna serija elektro-šokova koji su se uistinu događali.[55]

Prosečna ocena na IMDb је 4,5 од 10 на основу 27.586 гласова (17. мај 2020).[56]

Награде uredi

Удружење америчких продуцената доделило је филму награду Стенли Крејмер намењену филмовима који се баве друштвеним питањима. Директори Хавк Коч и Марк Гордон изјавили су да је У земљи крви и меда изванредан филм који приказује сложену љубавну причу током страхота рата у Босни и Херцеговини, којим су посебно биле погођене жене.[57][58]

Види још uredi

Референце uredi

  1. ^ „«In The Land of Blood and Honey» d’Angelina Jolie: voyez la bande-annonce - Showbizz.net”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2011. г. Приступљено 20. 12. 2011. 
  2. ^ а б в „Jolie in charge, as director and mom – USATODAY.com”. Приступљено 20. 12. 2011. 
  3. ^ In the Land of Blood and Honey;BoxOfficeMojo
  4. ^ „Movie fans get glimpse of Jolie's Blood and Honey | Reuters”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 22. 12. 2011. 
  5. ^ „Berlin Film Festival: Angelina Jolie's In the Land of Blood and Honey, review - Telegraph”. Приступљено 16. 2. 2012. 
  6. ^ „Angelina Jolie in Berlin für Friedensengagement geehrt | STERN.DE”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012. 
  7. ^ „Blic Online | Andželina Žoli zaplakala na premijeri u Sarajevu”. Приступљено 16. 2. 2012. 
  8. ^ „Danas gala premijera filma "U zemlji krvi i meda" Angeline Jolie - Sarajevo-x.com”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012. 
  9. ^ „Анџелинин филм пун лажи”. 
  10. ^ „Angelina Jolie On 'In The Land Of Blood And Honey,' Authenticity In Serbia - The Huffington Post”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  11. ^ „Casting Authenticity – Angelina Jolie’s “In the Land of Blood and Honey” | Toonari Post - A News Mash Up!”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  12. ^ „Angelina Jolie to shoot film on Bosnian war”. Архивирано из оригинала 10. 07. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  13. ^ „Dnevnik.hr - Željko Mitrović odbio Angelinu Jolie: Ne želi biti dio njezinog projekta”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  14. ^ „Željko Mitrović odbio da učestvuje u novom projektu Anđeline Džoli”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  15. ^ „Жељко Митровић одбио Анџелину Џоли - РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  16. ^ „In the Land of Blood and Honey (2011) - Filming locations”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  17. ^ „In the Land of Blood and Honey (2011) Movie”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  18. ^ „NZ Angelina Jolie relied on cast for advice from NZCity”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  19. ^ „In the Land of Blood and Honey Trailer: For Angelina Jolie, Love Is a Battlefield -- Vulture”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  20. ^ „'In The Land Of Blood And Honey' Trailer: Angelina Jolie and the Bosnian War - International Business Times”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  21. ^ „Alo | Ljudi | Balkan u Njujorku!”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  22. ^ „Jolie hailed for war film debut - Yahoo!7”. Приступљено 26. 12. 2011. [мртва веза]
  23. ^ „U zemlji krvi i meda neće biti u kinima RS-a? - BH Raja | BHRaja.ca | TorontoRaja 2.01a | BosniansdoitBetter.com | infocentar - online čaršija”. Приступљено 26. 12. 2011. [мртва веза]
  24. ^ „Angelina Jolie Cuts Bosnia Shooting After Rapist Love Story Rumors”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  25. ^ „Tema: U zemlji krvi i meda - Sarajevo-x.com”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  26. ^ „B92 - Kultura - Vesti - Bosanac tuži Andželinu Žoli”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  27. ^ „'Jolie mi je uzela priču, od tragedije pravi Truman Show' - Sarajevo-x.com”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2011. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  28. ^ „Angelina Jolie sued, accused of plagiarizing movie - Chicago Sun-Times”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  29. ^ „Angelina Jolie dismisses lawsuit against In the Land of Blood and Honey | Film | guardian.co.uk”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  30. ^ „Angelina Jolie odbacila optužbe da je U zemlji krvi i meda plagijat - Sarajevo-x.com”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  31. ^ „'In the Land of Blood and Honey' review: Angelina Jolie impresses - Los Angeles Times”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  32. ^ „B92 - Život - Vesti - Anđelina pobedila hrvatskog novinara”. 30. 03. 2013. Приступљено 30. 3. 2013. 
  33. ^ „'In The Land Of Blood And Honey' Wasn't Stolen By Angelina Jolie, Judge Says”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2013. г. Приступљено 30. 3. 2013. 
  34. ^ „Angelina Jolie's In The Land Of Blood And Honey Gets An Impressive Trailer - CinemaBlend.com”. Приступљено 27. 12. 2011. 
  35. ^ „Angelina Jolie's In the Land of Blood and Honey's Powerful Trailer Debuts - Movie Fanatic”. Приступљено 27. 12. 2011. 
  36. ^ а б „Worcester Telegram & Gazette - telegram.com - Jolie mixes glamour with foreign policy”. Приступљено 27. 12. 2011. 
  37. ^ „Hammond: From ‘Tinker Tailor’ To Angelina Jolie & Brad Pitt, Oscar Talk Is Everywhere – Deadline.com”. Приступљено 27. 12. 2011. 
  38. ^ „Angelina Jolie’s movie, reminding us this is no time to turn inward - The Washington Post”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  39. ^ „"U zemlji krvi i meda" prošao najteži test - test žrtve”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  40. ^ „Jolie surprises critics – The Express Tribune”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  41. ^ „AFP: Angelina Jolie hailed for Balkan war film debut”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2012. 
  42. ^ "Srpske žrtve: Anđelina Džoli nas je uvredila"[мртва веза]. Press Online., Приступљено 26. 3. 2012.
  43. ^ „Анџелина Џоли вређа српске жртве: У земљи крви и меда". YouTube., Приступљено 17. 3. 2012.
  44. ^ Debakl Anđelininog filma u Moskvi Б92, Приступљено 1. 4. 2012.
  45. ^ Политика. „Политика: Анџелина Џоли: Моја љутња се односи на међународну заједницу”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2020-05-17. 
  46. ^ „Vesti online / Scena / Film / "Anđelinin film je banalan, površan i pretenciozan"”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  47. ^ „Bjela: Anđelinin film je banalan, površan i pretenciozan - 24sata.rs”. Приступљено 4. 2. 2012. [мртва веза]
  48. ^ „Blic Online | Kusturica: Andželinin film je u službi holivudske propagande”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  49. ^ Сретеновић, Мирјана. „Како сам прихватио Дражу, а одбио Анџелину”. Politika Online. Приступљено 2020-05-18. 
  50. ^ „Dorić: Anđelinin otac u školi Alojzija Stepinca | Kultura | Novosti.rs”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  51. ^ „EXCLUSIVE: William Dorich Talks About IN THE LAND OF BLOOD AND HONEY, Shares New Details About Angelina Jolie’s Involvement In The So-Called War Love Story, And More!”. Архивирано из оригинала 30. 01. 2012. г. Приступљено 4. 2. 2012. 
  52. ^ „„Деби Анџелине Џоли ипак антисрпски"”. antisrbizam.com. Приступљено 21. 2. 2012. 
  53. ^ "Prebrojane sve žrtve"[мртва веза]. Press., Приступљено 23. 2. 2012.
  54. ^ „Blic Online | Mustafa Cerić: Andželinin film je dokaz genocida”. Приступљено 17. 2. 2012. 
  55. ^ „Ademir Kenović: Film kao lek | Autonomija”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  56. ^ In the Land of Blood and Honey, Приступљено 2020-05-17 
  57. ^ „Angelina Jolie honored at Producers Guild Awards - latimes.com”. Приступљено 13. 2. 2012. 
  58. ^ „Blic Online | Film Andželine Džoli dobio nagradu američkih producenata”. Приступљено 13. 2. 2012. 

Спољашње везе uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=У_земљи_крви_и_меда&oldid=27778193”