Faktoring

Faktoring je moderna finansijska usluga u kojoj preduzeće prodaje svoja potraživanja trećoj strani koja se zove faktor. Predmet faktoringa može biti svako postojeće nedospelo ili buduće, celo ili delimično, kratkoročno novčano potraživanje koje je nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga, zaključenog između pravnih lica i preduzetnika.

Faktoting je zakonski regulisan 2013. kada je donet Zakon o faktoringu. Uslugu faktoringa mogu da pružaju banke u skladu sa Zakonom o bankama i privredna društva koja dobiju licencu Ministarstva finansija u skladu sa Zakonom o faktoringu. Registar faktoring društava vodi Agencija za privredne registre. U Srbiji posluje 14 privrednih društava koja imaju licencu za obavljanje poslova faktoringa. Posebnim zakonom je dozvoljeno Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza da pruža usluge faktoringa.

Vrste faktoringa

U faktoring poslu postoje tri strane: ustupilac, dužnik i faktor. U zavisnosi od toga da li ustupilac i dužnik imaju sedište u istoj zemlji razlikuju se domaći i međunarodni faktoring. Ukoliko ustupilac garantuje za naplativost potraživanja tada se radi o faktoringu sa regresom. Kod faktoringa bez regresa kompletan rizik naplate potraživanja je na faktoru.

Obrnuti ili dobavljački faktoring predstavlja, kao što i sam naziv sugeriše, varijaciju osnovne usluge faktoringa. Obrnuti faktoing je po svojim osobinama identičan faktoringu, s tim što se ovom uslugom finansiraju obaveze koje preduzeća imaju prema dobavljačima, a ne prema kupcima.

Funkcionisanje

1. Ustupilac isporučuje dobra ili usluge svom kupcu i izdaje mu fakturu;
2. izdate fakture, ustupilac, prodaje faktoru;
3. faktor ustupiocu isplaćuje do 100 % iznosa ustupljenih faktura umanjen za faktoring naknadu;
4. dužnik iz fakture o roku dospeća plaća fakturu faktoru;