Википедија

Fiat G.212

Fiat G.212 je bio italijanski transportni, tromotorni avion napravljen i korišćen nakon Drugog svetskog rata.

Fiat G.212

Avion Fiat G.212
Avion Fiat G.212

Opšti podaci
Namena Putnički avion
Posada 3
Broj putnika 34
Poreklo  Italija
Proizvođač Fiat Aviazione (Fiat Aviacione)
Probni let 19.01.1947.
Uveden u upotrebu 1947.
Povučen iz upotrebe 1958.
Status neaktivan
Prvi operater  Italija AM
Broj primeraka 19 ili 26
Dimenzije
Dužina 23,06 m
Visina 8,14 m
Raspon krila 29,34 m
Površina krila 116,60 m²
Masa
Prazan 11.223 kg
Normalna poletna 17.436 kg
Pogon
Broj motora 3
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 3 h Pratt & Whitney Twin Wasp R-1830-S1C3-G
Snaga KEM-a 3 x 794 kW
Snaga KEM-a u ks 3 x 1.065 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 375 km/h
Ekonomska brzina 300 km/h
Dolet 3.000 km
Plafon leta 7.500 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj

uredi
 
ing.Giuseppe Gabrielli konstruktor aviona Fijat G.212
 
Crtež aviona Fiat G.212 u tri projekcije
 
Motor Pratt & Whitney R1830 aviona Fiat G.212
 
Putnička kabina aviona Fiat G.212
 
Muzejski ekspont: avion Fiat G.212
 
Avion Fiat G.212 na Ciriškom aerodromu 1949.

Udovoljavajući potrebama avio kompanijama fijat se prihvatio njihovog zahteva da napravi veći putnički avion od dotadašnjih. Projekt je vodio inženjer Gabrieli (Giuseppe Gabrielli). Sasvim je prirodno bilo, da se novi projekt osloni na prethodna iskustva tako da se to svelo na dalji (posleratni) nastavak razvoja aviona G.12 primenjujući nova tehnička i tehnološka rešenja.

Prvi prototip G.212, vojno-transportni G.212CA, poleteo je 19. januara 1947. godine u konfiguraciji sličnoj prethodnom G.12, odnosno niskokrilni potpuno metalni konzolni monoplan sa repnim točkom koji se uvlači; G.212 je bio duži i imao je veće krilo i širi trup. Pokretala su ga tri radijalna motora Alfa Romeo 128 od 642 kW (860 KS).

Usledile su dve verzije za civilnu upotrebu, avion G.212CP, kapaciteta 34 putnika, i teretni G.212TP, obe opremljene snažnijim motorima Pratt & Whitney Twin Wasp R-1830-S1C3-G[1].

Tehnički opis

uredi

Trup: aviona je bio pravougaonog poprečnog preseka sa zaobljenim gornjim ivicama. Noseća konstrukcija aviona je bila monokok, set ramova napravljenih od duraluminijuma međusobno su povezani uzdužnim ukrućenjima a aluminijumska obloga je bila zakivcima pričvršćena za uzdužna ukrućenja i poprečne ramove[2]. Nosači motora su bili napravljeni od čeličnih zavarenih cevi. Trup je izveden kao centroplan (trup izjedna sa srednjim delom krila i gondolama za smeštaj krilnih motora). Avion je bio opremljen kiseoničkom opremom, stacionarnim protivpožarnim sistemom sa CO2 i radiostanicom. Piloti su sedeli jedan pored drugog a radista im je bio iza leđa u zatvorenom kokpitu na kljunu aviona ispred njih se nalazio trupni motor. Udvojene komande za upravljanje avionom su bile kombinacija polužnih sistema i čeličnih užadi sa užetnjačama. U vojnim verzijama za evakuaciju pilota u slučaju opasnosti služi otvor na krovu kabine. Iza pilotske kabine se nalazila putnička kabina sa tri kolone sedišta. Jedna kolona sedišta je bila sa leve strane onda prolaz između sedišta a sa desne strane su bile dve kolone sedišta pored prozora. U repu aviona se nalazio toalet i prostor za prtljag. Sa leve strane trupa su se nalazila vrata za ulazak posade i putnika u avion a na desnoj strani su se nalazila dvoja vrata za napuštanje aviona u slučaju opasnosti. Sa obe strane trupa aviona bili su veliki pravougaoni prozori. Putnička kabina je imala zvučnu i toplotnu izolaciju zidova i tavanice kao i sistem za grejanje i provetravanje kabine.

Pogonska grupa: Prototip ovog aviona je bio opremljen sa tri radijalna motora Alfa Romeo 128 RC.18 snage 860 KS (633 kW). Serijski proizvedeni avioni bez obzira na verziju bili su opremljeni sa tri 14-cilindrična sa duplom zvezdom i vazduhom hlađena, radijalna motora sa turbopunjačem, Pratt & Whitney Twin Wasp R-1830-S1C3-G snage 1.065 KS (794 kW). Na vratilu motora su bile trokrake Hamilton metalne elise prečnika 3,35 m sa automatskim regulatorom koraka. Motori su bili postavljeni na čelične nosače i obloženi aluminijumskim limom. Na prednjem delu kapotaže motora nalazio se otvor za ulazak hladnog vazduha za hlađenje motora.

Krila: Polu krila aviona su bila metalne konstrukcije (od duraluminijuma), debelog profila, imalo je dve ramenjače i rebara takođe od durala i oblogu od aluminijumskog lima[2]. Krila su imala oblik trapeza sa zaobljenim krajem, a nastavljala su se na centroplan iza gondola sa motorima. Prednja ivica krila bila je skoro normalna na trup aviona. Krilca su bila napravljena od metala prekrivena al-limom. Zakrilca su bila potpuno metalna, upravljana hidraulikom. Na krilima su se nalazila proširenja (gondole) na kojima su bili pričvršćeni krilni motori. U gondolama, iza motora sa donje strane je bio prostor za smeštaj točkova i hidrauličnog sistema za uvlačenje točkova. Na delovima krila između motora i trupa aviona je bilo dosta prostora za smeštaj rezervoara za gorivo. Kroz krila su provučene sve mehaničke, hidraulične i električne instalacije neophodne za upravljanje i kontrolu aviona.

Repne površine: Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormila dubine su metalne konstrukcije obložene takođe aluminijumskim limom.

Stajni trap je bio klasičan sa dve glavne noge koje su se nalazile ispod gondola krilnih motora. Na nogama su bile niskopritisne gume sa kojima se kompletno uvlačile u toku leta u zadnji deo gondola motora. Stajni trap se uvlačio u gondole motora pomoću hidrauličnog uređaja[2]. U slučaju kvara, mogao se uvući ili izbaciti mehaničkim putem. pomoću sajle i poluge. Treći mali točak se nalazio u repu aviona imao je ogibljenje i u toku leta se uvlačio u trup aviona.

Verzije

uredi
  • G.212CA - Prvi prototip aviona G.212.
  • G.212AB - Avion za obuku u navigaciji; leteća učionica za italijansko vazduhoplovstvo.
  • G.212CP - serijska proizvodnja modela civilnih aviona.
  • G.212TP - model za transport tereta za civilnu i vojnu upotrebu.

Operativno korišćenje

uredi

G.212CP je ušao u službu kompanije Avio Lines Italiane (ALI), koja je naručila šest aviona 1947. godine, koji su saobraćali na rutama unutar Evrope.

Nove G.212 kupila je i egipatska avio-kompanija SAIDE, koja je 1948. godine dobila tri aviona, i francuska avio-kompanija Cie Air Transport. Četiri aviona italijanske ALI prodata su Ali Flotte Riunite, od kojih je jedan preprodat kuvajtskoj avio-kompaniji Arabian Desert Airlines.

Pored prototipa G.212CA, italijansko vazduhoplovstvo je nabavilo šest G.212CP, od kojih su dva pretvorena u letačke učionice za potrebe obuke kao što je G.212AB (Aula Volante).

Sačuvani primerci

uredi

Jedini sačuvani primerak, od ovih aviona, trenutno se čuva u Muzeju vojnog vazduhoplovstva (Museo Storico) u Vinja di Vale, blizu Rima[3].

Zemlje koje su koristile avion

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/aliner/g212.html
  2. ^ a b v https://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Fiat%20G.%2012%20C%20-%20H.Balazs/man.Fiat%20G.12%20C.htm
  3. ^ http://www.cmpr.it/Fiat%20G.212/Fiat%20g.12.htm

Literatura

uredi
  • Massimo Civoli, S.A.S., I Servizi Aerei Speciali della Regia Aeronautica 1940-1943, Gribaudo, 2000
  • Giorgio Apostolo, Nei cieli di guerra, La Regia Aeronautica a colori 1940-45, Giorgio Apostolo Editore, 1998
  • Enzo Angelucci, The World Encyclopedia of Military Aircraft, London, 1987.

Spoljašnje veze

uredi
 
Fiat G.212 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиат_G.212&oldid=27035399”