Fiat G.49

Fiat G.49 je italijanski jednomotorini, jednokrilni avion za obuku (školski avion).

Fiat G.49
Avion Fiat G.49-1
Opšti podaci
Namena	Školski avion
Posada	2
Poreklo	Italija
Proizvođač	Fiat Aviazione (Fiat Aviacione)
Probni let	09.1952.
Uveden u upotrebu	prototip
Status	neaktivan
Prvi operater	Italija AM
Broj primeraka	3
Dimenzije
Dužina	9,50 m
Visina	2,65 m
Raspon krila	13,00 m
Površina krila	24,38 m²
Masa
Prazan	1.990 kg
Normalna poletna	2.620 kg
Pogon
Broj motora	1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor	1 h Pratt & Whitney R-1340-S3H1 Wasp
Snaga KEM-a	1 x 455 kW
Snaga KEM-a u ks	1 x 610 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt.	380 km/h
Dolet	1.100 km
Plafon leta	7.550 m
Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj

ing.Giuseppe Gabrielli konstruktor aviona Fijat G.46

Avion Fiat G.49-2

Motor Pratt & Whitney Wasp aviona Fiat G.49-2

Avion G.49 je projektovao inž.Gabrijeli (Giuseppe Gabrielli) kao zamena za američki T-6 T-6 napredni trenažer iz doba Drugog svetskog rata i prvi put je poleteo u septembru 1952. G.49 je bio potpuno metalni niskokrilni konzolni monoplan sa uvlačećim stajnim trapom i repnim točkom. Imao je zatvoreni kokpit sa podignutom nadstrešnicom za učenika i instruktora u tandemu. Napravljene su tri varijante sa različitim motorima.

Tehnički opis

Trup: aviona je bio okruglog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija aviona je bila monokok, set ramova napravljenih od duraluminijuma međusobno su povezani uzdužnim ukrućenjima a aluminijumska obloga je bila zakivcima pričvršćena za uzdužna ukrućenja i poprečne ramove. Nosač motora je bio napravljen od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Pilot i instruktor su sedeli u zatvorenom kokpitu ispod kliznog prozirnog poklopca. Komande za upravljanje avionom su udvojene i bile su kombinacija polužnih sistema i čeličnih užadi sa užetnjačama.

Pogonska grupa: Ovaj avion je bio opremljen sa radijalnim motorom koji se nalazio na kljunu trupa aviona. Na vratilu motora je bila dvokraka metalna elisa sa fiksnim korakom. Motor je bio postavljen na čelične nosače i obloženi aluminijumskim limom. Svi motori koji su ugrađivani u ovaj avion su bili jednostruka zvezda vazduhom hlađeni sa NACA prstenom. Na modele ovog aviona su ugrađivani sledeći motori: Alvis Leonides 502/4 Mk 24 od 410 kW (550 KS); Pratt & Whitney R-1340-S3H1 Wasp od 450 kW (600 KS) i I.Ae. 19R El Indio od 466 kW (625 KS).

Krila su bila trapezastog oblika sa dve ramenjače napravljena od legura lakih metala sa oblogom od aluminijumskog lima pričvršćenog za noseću konstrukciju pomoću zakivaka. U krilnim šupljinama između ramenjača nalazili su se rezervoari za gorivo. Ona su bila opremljena krilcima za upravljane, čija je konstrukcija bila metalna a obloga od aluminijumskoh lima. Zakrilca su bila potpuno metalna sa hidrauličnim sistemom upravljanja.

Repne površine: Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene takođe aluminijumskim limom.

Stajni trap: Avion je imao klasičan stajni trap dve glavne noge sa točkovima napred i jedan treći točak pod repom aviona. Glavne noge stajnog trapa su bile pričvršćene za krila a uvlačile su se prema trupu. Uvlačenje stajnog trapa je bilo hidrauličnim putem. Točkovi su bili sa niskopritisnim gumama i hidrauličnim disk kočnicama. Treći točak koji je pod repom aviona u toku leta se uvlačio u trup aviona.

Verzije

• G.49-1 - Verzija sa motorom Alvis Leonides 502/4 Mk 24 od 410 kW (550 KS).
• G.49-2 - Verzija sa motorom Pratt & Whitney R-1340-S3H1 Wasp od 450 kW (600 KS).
• G.49-3 - Verzija sa motorom I.Ae. 19R El Indio od 466 kW (625 KS).

Operativno korišćenje

Proizvedena su samo tri aviona G.49 i to prototipa. Italijansko vazduhoplovstvo je uzelo prototip sa Pratt & Whitney motorom i uputila ga u Odeljenje za eksperimentalne letove gde se testiraju svi prototipovi aviona. Bez obzira na rezultate testa, vazduhoplovstvo je kupilo američke avione T-6 jer su iz ratnih viškova nuđeni za bagatelnu cenu, tako da ovaj avion nije mogao da izdrži tu konkurenciju.

Ovaj avion je posle testiranja dugo stajao u hangaru, zatim vraćen u Torino i na kraju završio u muzeju Vinja di Vale.

Sačuvani primerci

Jedini sačuvani primerak, od ovih aviona G.49-2, čuva se u Muzeju vojnog vazduhoplovstva (Museo Storico) u Vinja di Vale, blizu Rima.

Zemlje koje su koristile avion

• Italija

Vidi još

• Fiat G.46
• Utva 213
• Ikarus 212
• Ikarus MM-2
• 522 (avion)

• Jakovljev UT-2
• Jak-11
• Jak-18
• Zlin Z 126

Literatura

• Leonard Bridgman , Jane's All the World Aircraft 1955-1956 , London, Jane's All the World Aircraft Publishing Co. Ltd.,1955
• The Illustrated Airplane Encyclopedia (Labor Part 1982-1985), 1985, Orbis Edition, Seite 1798

Spoljašnje veze

• https://abpic.co.uk/pictures/location/Rome%20-%20Vigna%20di%20Valle/90/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2022)
• https://www.airliners.net/photo/Italy-Air-Force/Fiat-G-49-2/668673
• http://www.airwar.ru/enc/other/g49.html