Fiat G.80

Fiat G.80
	Avion Fiat G.80-3B (Museo Storico, Vigna di Valle)
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	prototip
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Italija AM
Broj primeraka	5+5 G.82
Dužina	12,90
Razmah krila	11,80
Visina	4,03
Površina krila	25,20
Prazan	3.950
Normalna poletna	5.850
Turbo-mlazni motor	de Havilland Goblin 35
Potisak TMM	15,57 kN
Brzina krstarenja	750 km/h
Maks. brzina na Hopt	835 km/h
Dolet	1.100 km
Plafon leta	12.900 m
Brzina penjanja	857 m/min

Fiat G.80 je italijanski školski avion na mlazni pogon koga je razvio Fiat.

Projektovanje i razvoj uredi

Crtež aviona Fiat G.82 u 3 projekcije

Avion Fiat G.80-3B bočni izgled

Motor de Havilland Goblin aviona Fiat G.80

Avion Fiat G.82

Motor Rolls Royce Nene aviona Fiat G.82

Fiat G.80-1B je bio prvi avion na mlazni pogon razvijen u Italiji. Prototip je poleteo 9. decembra 1951. Posle prve etape letačkih ispitivanja na aerodromu Fijat u Torinu, letelica je prebačena na dalja ispitivanja u vazduhoplovnu bazu Amendola, gde se 9. maja 1952. srušio.

Inženjer Đuzepe Gabrijeli je nastavio razvoj prototipa G.80-2B sa izmenjenim projektom kao G.80-3B, koji je poleteo 19. marta 1953. Sve ove prototipove pokretao je turbomlazni motor de Havilland Goblin 35^[1].

Nakon ovih ispitivanja definitivno je utvrđeno da instalisani motor nema dovoljno snaga za ovaj avion pa se pristupilo izradi prototipa G.82 sa motorom Rolls-Royce Nene 2/21 turbojet, potiska 22 kN, koji je prvi put poleteo 23. maja 1954^[2]. Ovaj avion je ispunio očekivanja i projektanata i stručnjaka iz Ratnog vazduhoplovstva. U paralelnom testiranju G.82 se pokazao bolji od Lokida T-33. Nažalost Fiat nije mogao da dobije trku u komercijalnim uslovima koje je ponudio Lokid^[3].

Tehnički opis uredi

Fiat G.80 je jednomotorni avion, niskokrilac, dvosed, sa stajnim organima tipa tricikl, sa bočnim uvodnicima vazduha i sa klasičnim mehaničkim komandama leta.

Trup aviona je potpuno metalne konstrukcije uglavnom od duraluminijuma sa oplatom od aluminijumskog lima pričvršćene zakivcima sa upuštenom glavom. U trupu su smeštena dva kokpita u tandem rasporedu sa udvojenim komandama. Oba kokpita su pokrivena providnim poklopcem u obliku kaplje. Motor je smešten u repu aviona a u trupu rezervoari sa gorivom^[4].

Pogonska grupa u avion je ugrđen turbomlazni motor de Havilland Goblin 35 sa potiskom od 15,57 kN. Kod prototipa G.82 ugrađen je motor Rolls-Royce Nene 2/21 turbojet, potiska 22 kN.

Krilo je upravno na trup aviona, trapeznog oblika bez ugla diedra i strele. Nosaeća konstrukcija i oplata su od duraluminijuma spajane zakivcima. Kroz krila su provučene sve neophodne instalacije za normalno funkcionisanje aviona na zemlji i u letu^[4].

Repne površine su klasične: jedan vertikalni stabilizator sa kormilom pravca, dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Svi elementi repa su metalne konstrukcije sa oblogom od al-lima.

Stajni trap je tipa tricikl: ispod kljuna aviona se nalazi jedna stajna noga sa točkom koji se u toku leta uvlačio u trup aviona. Ispod krila su se nalazile dve glavne noge stajnog trapa koje su se u toku leta uvlačile prema trupu aviona. Svi točkovi su bili opremljeni kočnicama a stajne noge uljnim amortizerima. Gume na točkovima su bile niskopritisne^[5].

Naoružanje uredi

Avion je naoružan sledećim oružjem: 2 h Colt-Browning M3 fiksna mitraljeza kal. 12,7mm u trupu, 2 h 230kg bombi i 8 x HVAR raketa.

Naoružanje aviona: Fiat G.80
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza	2hColt-Browning M3
Kalibar	12,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe	230
Ukupna masa	460 kg
Broj tačaka za podvešavanje	2
Raketno naoružanje (rakete)
Broj i oznaka raketa	8 x HVAR

Verzije uredi

G.80-1B - prototip (napravljeno 2 kom.)
G.80-3B - pretserijska verzija (napravljeno 3 kom.)
G.81 - proizvodna verzija G.80 (nije napravljena, razvoj je otkazan u korist G.82)
G.82 - prototipovi za NATO takmičenje (napravljeno 2 kom.) i četiri proizvedena
G.84 - verzija sa motorom Allison J35 (nije napravljena)

Operativno korišćenje uredi

Nije došlo do operativne upotrebe ovih aviona. Oni su samo kao prototipovi opitovani u fabričkom i državnom ispitivanju.

Iako je u operativnom smislu ovaj avion bio beznačajan, on je odigrao veoma važnu ulogu u preskakanju tehnološkog jaza između američke i britanske avio industije sa jedne strana i italijanske. Zahvaljujući licencnoj proizvodnji britanskih i američkih aviona i mlaznih motora kao i na osnovu stečenih iskustva u vlastitoj konstrukciji malznih aviona Fiatovi konstruktori na čelu sa inž. Đuzepe Gabrijelijem napravili su avion Fiat G.91 koji je pobedio na NATO konkursu za najbolji laki lovac, i na taj način uhvatili korak sa modernim avio industrijama sveta.

Sačuvani primerci uredi

Fiat G.80-3B vojne registracije Italijanskog ratnog vazduhoplovstva MM53882/RS-22, ranije izložen u Pratica di Mare, sada se čuva u spektakularnom muzeju Museo Storico, Vigna di Valle Italia.

Zemlje koje su koristile avion uredi

Italija

Vidi još uredi

Reference uredi

Literatura uredi

Bridgman, Leonard (1956). Jane's All The World's Aircraft 1956–57. New York: The McGraw Hill Book Company.
Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. pp. 390–91.

Spoljašnje veze uredi

[1] ttp://www.airwar.ru/enc/attack/g80.html

[2] ttps://www.aeronautica.difesa.it/storia/museostorico/Pagine/FiatG80.aspx

[3] ttps://aviationsmilitaires.net/v3/kb/aircraft/show/291/fiat-g80

[alamy-4] ttps://www.alamy.com/stock-photo/fiat-g-80.html

[5] ttp://www.primeportal.net/hangar/giacomo_gramazio/fiat_g-80-3b_mm53882/

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]