Fiat RS.14
Fiat RS.14 je bio italijanski hidroavion, strategijski izviđač dalekog dometa. Proizvodila ga je firma CMASA (CMASA). Bio je avion sa plovcima, monoplan, srednje krilac sa dva motora, potpuno metalne konstrukcije.
 Avion Fiat RS.14 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | . |
| Uveden u upotrebu | 1941. |
| Povučen iz upotrebe | 1948. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik |  Italija RA |
| Broj primeraka | 186 |
| Dužina | 14,10 |
| Razmah krila | 19,54 |
| Visina | 5,63 |
| Površina krila | 50,00 |
| Prazan | 5.470 |
| Normalna poletna | 8.470 |
| Klipno-elisni motor | 2 x Fiat А.74 RC.38 |
| Snaga | 2 x 618 kW |
| Maks. brzina na Hopt | 390 km/h |
| Dolet | 2.500 km |
| Plafon leta | 6.300 m |
| Brzina penjanja | 333 m/min |
Projektovanje i razvoj uredi
.JPG)
Hidroavion Fijat RS.14 projektovan je u Fiatu pa je prema tome dobio i naziv, mada se može naći i prema nazinu Fiat-CMASA RS.14 jer se proizvodio u fijatovoj filijali CMASA iz Marine di Piza. Ovaj avion je dizajniran prema specifikacijama Kraljevskog italijanskog vazduhoplovstva za brze operacije pomorskog izviđanja. Projektanti su bili inženjeri Manlio Stiaveli ( Manlio Stiavelli) i Lucio Lazarino (Lucio Lazzarino), već dokazani projektanti hidroaviona.
Fiat RS.14 (ime je dobio prema prvim slovima namene aviona i prezimena projektanta Ricognitore Stiavelli) je bio u obliku potpuno metalnog hidroaviona sa plovcima koga su pokretala dva radijalna motora Fiat A.74 RC 38 od 840 KS. Naoružan sa tri mitraljeza smeštena na dva otvora na bočnim stranama trupa i kupole na gornjoj strani trupa. Pored toga mogao je da nosi i veliki teret bombi namenjenih protivpodmorničkom ratovanju.
Izrada projekta se odužila, tako da je prvi avion stigao u operativne jedinice, tek maja meseca 1941. godine kad je rat već prilično odmakao. Međutim, ovo kasno pojavljivanje nije ga sprečilo da učestvuje u gotovo svim glavnim pomorskim vazdušnim događajima koji su se odvijali na Mediteranu.
Tehnički opis uredi
Trup: aviona je bio pravougaonog poprečnog preseka sa zaobljenim gornjim i donjim ivicama. Noseća konstrukcija aviona je bila monokok, set ramova napravljenih od duraluminijuma međusobno su povezani uzdužnim ukrućenjima a aluminijumska obloga je bila zakivcima pričvršćena za uzdužna ukrućenja i poprečne ramove[1]. Nosači motora su bili napravljeni od čeličnih zavarenih cevi. Trup je izveden kao centroplan (trup izjedna sa srednjim delom krila i gondolama za smeštaj krilnih motora), u njemu se nalaze dva centralna rezervoara ukupne zapremine 1.000 litara. Avion je bio opremljen kiseoničkom opremom, stacionarnim protivpožarnim sistemom sa CO2 i radiostanicom. Piloti su sedeli jedan pored drugog a radista im je bio iza leđa. Za ulazak u avion se koriste vrata koja se nalaze na krovu aviona ili bočni otvori na kojima su mitraljezi. Ispod trupa aviona se nalazio bomboluk sa dvokrilnim vratima koja su se otvrala hidrauličnim putem iz pilotske kabine. U taj bomboluk je moglo da stane ukupno 400 kila bombi.
Pogonska grupa: U avion Fiat Rs.14 su na krilima ugrađivani motori (dva motora) Fiat A.74 RC.38 14-cilindrični vazduhom hlađenim, radijalni motor sa turbopunjačem, snage 870 КS (650 kW), pri uzletanju 960 КS (720 kW). Motor je bio obložen NACA prstenom za poboljšano hlađenje motora. Motor je imao ugrađen reduktor i trokraku metalnu Fiat- Hamiliton (Hamilton Standard 3D.41-1) elisu prečnika 3,2 m sa promenljivim korakom koji se menja u letu hidrauličnim putem[2].
Krila aviona Fiat RS.14 su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Konstrukcija je metalna a obloga od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju. Oblik krila je jednakokraki trapez koji se završavao polukružno, a osa krila je upravna na osu trupa aviona. U unutrašnjosti krila između trupa i motora su se nalazili rezervoari za gorivo a u zadnjem gornjem delu gondola motora su bili smešteni rezervoari za ulje. Konstrukcija elerona je bila od durala a obloga od aluminijumskog lima. Kroz krila su provučene sve mehaničke, hidraulične i električne instalacije neophodne za upravljanje i kontrolu aviona[1].
Repne površine: Rep aviona je bio klasičnog tipa, sastojao se od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormila dubine su metalne konstrukcije obložene takođe aluminijumskim limom[1].
Stajni trap ovog aviona su bila dva plovka napravljena od lakih legura, koji su omogućavali ovom avionu da poleće i sleće na vodenu površinu. Kada je bilo neophodno da se iz bilo kojih razloga, avion izvuče na suvo, to se obavljalo uz pomoć specijalnih kolica i rampi sa čekrcima, ili dizalicama. U plovke su bili smešteni dodatni rezervoari za gorivo. Plovci su postavljeni direktno ispod gandola motora[1].
Naoružanje uredi
Avion je bio naoružan sa dva mitrljeza Breda kalibra 7,7mm koji su se nalazila u trupu aviona i gađala su kroz otvore na trupu sa leve i desne strane trupa. Jedan mitraljez Breda kalibra 12,7mm se nalazio na krovnoj kupoli aviona. Pored streljačkog naoružanja avion je mogao da ponese bombe različitih težina do ukupne težine od 400 kg[2].
| Naoružanje aviona: Fiat RS.14 | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Mitraljez | |||
| Broj i oznaka mitraljeza | 1hBreda SAFAT / 2hBreda SAFAT | ||
| Broj metaka | 350 / 500 po mitraljezu | ||
| Kalibar | 12,7 / 7,7 mm | ||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Ukupna masa | 400 kg | ||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
Verzije uredi
- RS.14 - Proizvodni model hidroavion sa motorima Fiat A.74 RC.38 626 kW (840 KS), (188 proiz. uključujući 2 prototipa).
- AS.14 - Verzija kopnenog aviona sa stajnim trapom koji se uvlači, (1 kom).
Operativno korišćenje uredi
Kašnjenje u projektu se odrazilo i na serijsku proizvodnju tako da su avioni RS.14 pristizalu u operativne jedinice krajem 1941. i 1942. godine. Uglavnom su to bile jedinice stacionirane u južnoj Italiji, Sardiniji i Siciliji. Tako da su mogli da patroliraju u Jadranskom, Jonskom i Sredozemnom moru[3].
Zadaci koji su im bili dodeljeni, bili su ograničeni na pomorsko izviđanje velikog dometa, pratnju konvoja i borbene zadatke protiv podmornica, dok se avion pokazao nepodesnim za misije traganja i spasavanja. Za operacije spasavanja obično su se koristili avioni Kant Z 501 i Kant Z 506.
U vreme kapitulacije Italije septembra 1943. godine, od 152 proizvedena primerka, ostalo je samo desetak koji su služili do kraja sukoba. Neki RS.14 ostali su u službi u vojnom vazduhoplovstvu Republike Italije još nekoliko godina, u neposrednom posleratnom periodu. Rashodovani su početkom pesesetih godina dvadesetog veka.
Zemlje koje su koristile avion uredi
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1.
- Janić, Čedomir (2003.),Vek avijacije - [ilustrovana hronologija], Beočin: Efekt 1, ISBN 86-84905-00-8
- Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions.
- Marcon, Tullio, (1998). Fiat RS.14, La Bancarella Aeronautica, Torino.
Spoljašnje veze uredi
- https://vdoc.pub/documents/fiat-rs-14-bis-503d1ern0870
- https://airpages.ru/eng/ot/rs14.shtml
- https://www.valka.cz/Fiat-RS-14-t25654
- https://www.destinationsjourney.com/historical-military-photographs/fiat-rs-14-floatplane/
- http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Fiat-CMASA%20RS.14/man.Fiat%20RS%2014.htm
- http://www.adf-serials.com.au/fiatrs14.htm
- https://vdoc.pub/download/fiat-rs-14-bis-503d1ern0870
- https://www.sas1946.com/main/index.php?topic=64211.0
- http://www.airwar.ru/enc/bww2/rs14.html
- http://histaviation.com/fiat_rs_14.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. oktobar 2022)
- https://www.aeronautica.difesa.it/mezzi/mstorici/Pagine/FIAT-RS-14.aspx
- http://avioblog.it/il-fiat-r-s-14-denominato-anche-fiat-cmasa-r-s-14/
- http://fandavion.free.fr/FiatRS14.htm