Filimon, Apolonije, Arijan i Teotih

Filimon, Apolonije, Arijan i Teotih su grupa hrišćanskih svetitelja koji su živeli i propovedali tokom kasnog Rimskog carstva i ranog perioda progona hrišćana . Ova četiri svetitelja imaju značajno mesto u hrišćanskoj istoriji zbog svog budnog propovedanja Jevanđelja i neustrašivosti pred progonom.

Tokom Dioklecijanovog progona hrišćana koji je besneo širom Rimskog carstva, oko 305. godine, 37 hrišćana je uhvaćeno u egipatskom gradu Tebi i bačeno u tamnicu čekajući suđenje. Jedan od njih, čtec po imenu Apolonije, plašeći se patnje koja ga čeka, ali ne želeći da postane očigledan otpadnik, pozvao je muzičara Filimona, da se obuče u njegovo odelo i umesto njega prinese žrtvu idolima, obećavajući mu četiri zlatnika. Filemon je pristao, ali baš u tom trenutku, kada je obukao Apolonijevu odeću, sišla je na njega blagodat Božija: i sam Filimon je svim srcem poverovao u Isusa Hrista i prilikom prinošenja žrtve, otvoreno je priznao da je hrišćanin. Zbog toga su obojica isuđeni na mučenje: presekli su im žile na nogama i vukli ih po celom gradu. Filimona su obesili o drvo i gađali ga iz lukova, ali mu strele nisu naudile, a jedna od njih, skrenuta, probola je oko vladara. Potaknut saosećanjem, Filimon je Arijanu obećao da će mu se vratiti vid ako posle smrti mučenika nanese zemlju sa njihovog groba na svoju ranu. Tada su oba mučenika posečena.

Arijan je, kako je predviđeno, ubrzo dobio isceljenje na njihovom grobu i poverovao u Hrista zajedno sa svoja četiri telohranitelja. Saznavši da je Arijan kršten, Dioklecijan naredi da ga, vezanog po rukama i nogama, bace u duboku jamu, sa teškim kamenom vezanim za vrat. Zatim je rupu napunio zemljom i postavio svoj presto na vrh da vidi da li Bog hrišćana može da spase svog ispovednika. Vraćajući se u palatu, car se začudi videvši Arijana kako leži u svojim odajama na carskom krevetu, preko kojeg je visio kamen i okovi koji su bili na mučeniku. Oporavivši se od neopisivog užasa, Dioklecijan je naredio stražarima da Arijana i njegova četiri druga zašiju u torbe i udave ih u moru kao vračare. Međutim, Gospod nije dozvolio da dragocene mošti mučenika netragom nestanu i poslao je tamo velikog delfina, koji je na leđima svih pet tela isporučio na obalu kod Aleksandrije. Tamo su ih odvele pobožne Arijanove sluge, pre svoje smrti obratio njihov gospodar i svečano preneo svete mošti Antinoju.

Filemon, Apolonije, Arijan i Teotih su došli iz različitih društvenih sredina i regiona.

Po verziji iz Prologa, u vreme cara Dioklecijana Arijan je bio sudija koji je progonio hrišćane u Misiru. On je uhapsio Apolonija i pripreti mu mukama, tražeći od njega da prinese žrtvu idolima. On je platio Filimona, koji je bui neznabožac, da to učini umesto njega, prerušen u njegovo odelo. No kada je Filimon stao pred idole, najedanput zasija svetlost hrišćanske vere u srcu njegovom i on se prekrsti. Potom izađe i poče vikati: "Hrišćanin sam! sluga Hrista Boga živoga!" Čuvši ovo sudija se nasmeja misleći da se Filimon podsmeva hrišćanima. Potom je Filimon bačen na muke. Ubrzo su i Filimon i Apolonije osuđeni i posečeni od Arijana sudije. No tada se i Arijan obratio i postao hrišćanin, nakon što je izlečio svoje slepo oko čudesnim načinom na grobu Filimonovu. I on je osuđen na smrt od strane cara Dioklecijana, i bio pogubljen zajedno sa još četiri vojnika, koji su takođe postali hrišćani.