Finale Svetskog prvenstva 1930. je bila fudbalska utakmica između Urugvaja i Argentine da bi se odredio pobednik Svetskog prvenstva u fudbalu 1930. godine. Finale je smatrano „revanš” mečom utakmice za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1928. koju je Urugvaj dobio.
Finale je odigrano na stadionu Sentenario u Montevideu u Urugvaju, 30. jula, u sredu. Ovo je bilo jedno od samo dva finala Svetskog prvenstva koja su se igrala drugim danom osim nedelje, a drugo je finale Svetskog prvenstva 1966. koje se igralo u subotu. Pre utakmice su se javile nesuglasice u pogledu toga čija će se lopta koristiti za meč. FIFA je intervenisala kompromisom, da Argentina obezbedi loptu za prvo poluvreme, a Urugvaj za drugo.[1]
Kapije stadiona su otvorene u osam ujutru, šest sati pre početka utakmice, a u podne je teren bio pun,[2] zvanično primivši 93.000 ljudi.[3] Urugvaj je uspešno „odbranio” svoju zlatnu medalju na Olimpijskim igrama sa rezultatom 4–2, vrativši se nakon zaostatka od 2–1 na poluvremenu.
Urugvajski selektor Alberto Supiči je tada imao 31 godinu i još uvek drži rekord kao najmlađi trener šampiona Svetskog prvenstva u fudbalu. Žil Rime, predsednik FIFA, uručio je Urugvaju trofej Svetskog prvenstva, koji je kasnije nazvan po njemu. Sledeći dan je u Urugvaju proglašen državnim praznikom.[3] U Buenos Ajresu rulja je gađala urugvajski konzulat kamenjem.[4]
Poslednji preživeli igrač iz ovog finala bio je argentinski napadač Francisko Varaljo, koji je preminuo 30. avgusta 2010. u 100. godini.[5] Poslednji preživeli urugvajski igrač bio je Ernesto Maskeroni, koji je preminuo 3. jula 1984. u 76. godini.
Put do finala
uredi
Posle 12 minuta Pablo Dorado je doveo domaćina u vođstvo, da bi 8 minuta kasnije izjednačio argentinski krilni napadač Karlos Peuselje, koji je snažnim udarcem savladao golmana Enrikea Balestrera. U 37. minutu, najbolji strelac turnira Giljermo Stabile doveo je Argentinu u vođstvo od 2−1. Urugvaj je poravnao rezultat u 12. minutu drugog poluvremena pogotkom Pedra See, i ponovo poveo golom Santosa Iriartea u 68. minutu. Na minut do kraja, Hektor Kastro je doveo Urugvaj u vođstvo sa 4−2, čime je obezbedio titulu na prvom Svetskom prvenstvu.[6]
Peru
Francuska
Rumunija
Meksiko
Čile
Jugoslavija
Sjedinjene Države
