Википедија

Foker E.I

Foker E.I (nem. Fokker E.I Eindecker) je nemački lovac-izviđač. Bio je to jednosedi, jednokrilni srednjo krilac. Avion je prvi put poleteo 1915. godine. [1] Ovaj avion je bio rodonačelnik Fokerove serije lovaca jednokrilaca označenih oznakama od E.I do E.IV.

Foker E.I
Max Immelmann u kokpitu aviona Foker E.I
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1515.
Uveden u upotrebu1915.
Statusneaktivan
Prvi korisnik Nemačko carstvo
Broj primeraka56
Dužina6,76
Razmah krila8,95
Visina2,40
Površina krila14,40
Prazan357
Normalna poletna560
Klipno-elisni motor1 x Oberursel U.0
Snaga59 kW
Brzina krstarenja118 km/h
Maks. brzina na Hopt132 km/h
Dolet200 km
Plafon leta3048 m
Brzina penjanja142 m/min

Kao prvi lovački avion sa fiksnim mitraljezom na kljunu aviona sinhronizovanim sa obrtanjem elise, obezbedio je Nemcima prevlast u vazduhu tokom 1915. i delom 1916. godine[2]. Ovaj patent je napravio ravoluciju u lovačkoj avijaciji Zahvaljujući tome avion Foker E.I koji je po svojim letnim karakteristikama bio ispod proseka, postao je najbolji lovac u toku 1915 i 1916. godine.

Projektovanje i razvoj

uredi
 
Anthony Fokker konstruktor aviona Foker E.I
 
Motor Oberursel U.0 aviona Foker E.I
 
Noseća struktura aviona Foker E.I

Kao osnova za projekt aviona Foker E.I poslužio je avion Foker M.5. To je bio nenaoružani jednosed monoplan avion koji je dizajnirao i napravio Anthony Fokker (Entoni Foker) 1913. Služio je kao laki izviđački avion nemačke vojske po izbijanju Prvog svetskog rata. Naoružavanjem ovog aviona mitraljezom Parabelum MG14 kalibra 7,92 mm, pa njegovom sinhronizacijom sa elisom, napravljen je prvi uspešan borbeni avion u nemačkoj službi, i dobio vojnu oznaku Foker E.I .

Tehnički opis

uredi

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija trupa je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Ramovi konstrukcije su ukrućeni žičanim dijagonalama. Ramovi konstrukcije koji se nalaze između motora i kabine pilota su ukrućeni dijagonalama od čeličnih cevi. U tom prostoru su bili smešteni rezervoari za gorivo i ulje kao i magacini za smeštaj mitraljeske municije. Iza motora se nalazila protivpožarna pregrada. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Prednji deo, motor i iza motora do kabine pilota je bio obložen aluminijumskim limom a ostali deo trupa je bio oblepljen impregniranim platnom. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu[3]. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer nije imao smetnje ni od gornjeg krila niti od motora (u avion ugrađen zvezdasti vazduhom hlađen motor)[4].

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen 7-mo cilindričnim vazduhom hlađenim rotacionim motorom, Oberursel U.0 snage 59kW (licencna nemačka proizvodnja francuskog motora Gnome 7 Lambda). Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka. Motor je limenom oblogom zaštićen zbog opasnosti koje može izazvati svojom rotacijom.

Krilo: Prednja i zadnja ivica krila su paralelne, krajevi kosi a uglovi zaobljeni. Krilo je bilo drvene konstrukcije sa dve remenjače od smreče, koje su povezivale drvena rebra od topole, tankog aero profila. Prednja remenjača je žičanim zatezačima sa gornje strane bila fiksirana za čeličnu piramidu a sa donje strane aviona za čeličnu konstrukciju trupa aviona. Zadnja ramenjača, koja je manjeg poprečnog preseka od prednje ramenjače i time omogućila veći savitljivost krila je bila čeličnim sajlama vezana za upravljački mehanizam aviona a upravljanje se ostvarivalo savijanjem dela krila aviona. Napadna i izlazna ivica krila su bila od drveta a celo krilo je bilo presvučeno impregniranim platnom[3].

Repne površine kod ovog aviona se sastoje od kormila pravca i dva kormila visine. Uobičajenih Fiksnih verikalnih i horizontalnih stabilizatora ovaj avion nema. Sva kormila su napravljena kao cevasti čelični ram sa šupljim rebrima i platnenom oblogom. Vertikalno kormilo je postavljeno na kraju repa a kormila visine su pričvršćena za gornju ivicu trupa. Sva kormila su čeličnim sajlama direktno vezana za upravljački sistem aviona[3].

Stajni organ je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 690 mm x 83 mm. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača[3].

Naoružanje

uredi

Avion je bio naoružan jednim sinhronizovanim mitraljezom koji se nalazio ispred pilota na gornjoj strani trupa i puco je kroz obrtno polje elise. Mitraljez se nalazio u haptičkom polju pilota tako da je mogao da interveniše u slučaju zastoja u paljbi što u to vreme nije bio redak slučaj.

Naoružanje aviona: Foker E.I
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1 h LMG 08/15 Spandau
Broj metaka 500
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Tabela tehničkih podataka za avione Foker E.I - E.IV

uredi
 
Avion Foker E.I pred poletanje
 
Avion Foker E.I konstrukcija trupa
Tip aviona Foker E.I E.II E.III E.IV
Namena lovac lovac lovac lovac
Godina 1915. 1915. 1915. 1915.-1916.
Posada 1 1 1 1
Broj proizvedenih[4] 56 23 258 49
Dužina 6,75 m 7,20 m 7,20 m 9,75 m
Razmah 8,95 m 9,52 m 9,52 m 7,46 m
Visina 2,40 m 2,40 m 2,40 m 2,70m
Površina krila 14,40 m² 15,40 m² 15,40 m² 16,30 m²
Masa praznog 350 kg 370kg 400 kg 460 kg
Masa poletna 560 kg 580 kg 610 kg 610 kg
Broj motora 1 1 1 1
Motor Oberursel U.0 Oberursel U.I Oberursel U.I Oberursel U.III
Snaga 80 KS (59 kW) 100 KS (73 kW) 100 KS (73 kW) 160 KS (117 kW)
Max. brzina 132 km/h 141 km/h 141 km/h 161 km/h
Plafon 3.048 m 4.115 m 4.115 m 4.500 m
Dolet 200 km 200 km 220 km 240 km
Brzina penjanja 142 m/min 246 m/min 200 m/min 310 m/min
Naoružanje mitralj. 1 h 7,92mm 1 h 7,92mm; 1/2 x 7,92mm 2/3 x 7,92mm

Verzije

uredi
  • M.5 - Prvobitni nenaoružani model.
  • M.5K - Model sa skraćenim razmahom krila.
  • M.5L - Model sa povećanim razmahom krila.
  • M.5K/MG - Pred serijski naoružani model (5 kom.)
  • E.I - Proizvodni model (56 kom.)

Operativno korišćenje

uredi
 
Naoružani avion Foker E.I
 
Replika avion Foker E.I u Airforce Museum Berlin-Gatow

Na početku Prvog svetskog rata avioni su se uglavnom koristili za izviđanje i korekturu artiljerijske vatre. Ti avioni su uglavnom bili dvosedi sa pilotom i izviđačem i bili su nenaoružani. U slučajevima kada se susretnu dva neprijateljska izviđačka aviona, dolazilo bi do razmene vatre iz ličnog naoružanja posade (pištolja ili karabina), bilo je to uglavnom plašenje protivnika. Sledeći korak je bilo naoružavanje aviona mitraljezom koji se nalazio u kabini izviđača (Blerio XI, Deperdisen). Upotreba mitraljeza je bila prilično ograničena zbog relativno uskog polja dejstva. Upotreba mitraljeza je bila opasna za oba aviona u sukobu. Avioni koji su kao pogon koristili potisne elise smeštene iza gondola posade, koriščenje mitraljeza je bila nešto povoljnije na uštrb ostalih performansi aviona (Farman MF.11, Voazen, Vikers F.B.5, RAF F.E.2).

Uvođnjem i korišćenjem ovog aviona u nemačkoj vojsci se iskristalisao stav da je neophodno formirati poseban vid u okviru vazduhoplovstva, lovačku avijaciju. Zadatak lovaca je bio da štite svoje izviđače i bombardere u izvođenju svojih zadataka, kao i da onemogući neprijateljske avione u toj nameri, tj. da obezbedi dominaciju u vazdušnom prostoru. U toku 1915. i delom 1916. godine avioni familije Foker E., su odlično obavljali ovaj zadatak[2] a saveznički piloti su ovaj period popularno nazvali "Fokerov bič". Inače ovi avioni su učestvovali na svim frontovima i Prvom svetskom ratu: Zapadnom i Istočnom frontu i Italijanskom i Balkanskom ratištu[5].

Procenjuje se da su avioni iz serije Foker E oborili oko 1.000 savezničkih aviona[6].

Sačuvani primerci aviona

uredi

Lični avion Maksa Imelmana oznake E.13/15 je rashodovan mart 1916. i poslat u Berlin radi izlaganja u Zojghaus muzeju, ali je uništen u prvim RAF-ovim bombardovanjima 1940. tokom Drugog svetskog rata. Ovo što se može videti po svetu su replike ovog aviona.

Zemlje koje su koristile avion

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Fokker E.I Eindecker” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  2. ^ a b Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  3. ^ a b v g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  4. ^ a b Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  5. ^ Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  6. ^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=393

Literatura

uredi
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Janić, Čedomir (2003.),Vek avijacije - [ilustrovana hronologija], Beočin: Efekt 1, ISBN 86-84905-00-8
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

Spoljašnje veze

uredi
 
Foker E.I na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фокер_E.I&oldid=27036725”