Foker F.18
Foker F.18/ Fokker F.18 je holandski tromotorni, višesedi, visokokrilac avion, mešovite klasične konstrukcije koji se koristio kao putnički, transportni avion između dva i u toku i nakon Drugog svetskog rata.
| Foker F.18 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnčki transportni | |
| Posada | 2 - 4 | |
| Broj putnika | 12 | |
| Poreklo |  Holandija
| |
| Proizvođač | Fokker | |
| Probni let | 30. jun 1932. | |
| Uveden u upotrebu | 1933. | |
| Povučen iz upotrebe | 1946. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | KLM | |
| Broj primeraka | 5 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 18,50 m | |
| Visina | 4,70 m | |
| Raspon krila | 24,50 m | |
| Površina krila | 84,0 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 4.630 kg | |
| Normalna poletna | 7.850 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | Pratt & Whitney | |
| Broj motora | 3 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 3 h Pratt & Whitney Wasp C 9-cyl | |
| Snaga KEM-a | 313 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 420 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 250 km/h | |
| Ekonomska brzina | 200 km/h | |
| Dolet | 1.820 km | |
| Plafon leta | 5.750 m | |
| Brzina penjanja | 200 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
.jpg)
Projektovanje i razvoj uredi
Projektovanje aviona Foker F.18 je započeto početkom tridesetih godina dvadesetog veka na zahtev holandske vazduhoplovne kompanije KLM, koja je želela da tim avionom otvori liniju Holandija - Istočna Indija (sada Indonezija). Avion je konstruisan prema tradicionalnoj Fokerovoj šemi (kao avioni F.8; F.9; F.12 i F.39)[1] bio je to konvencionalni visokokrilni konzolni monoplan sa fiksnim stajnim trapom i zadnjim točkom ispod repa aviona. Imao je tri motora jedan na kljunu aviona a dva ispod krila. U stvari to je bila povećana verzija aviona Foker F.12. Avion je prvi put poleteo 30. juna 1932. godine. Napravljeno je ukupno 5 aviona ovog tipa i svi su rađeni za KLM.
Tehnički opis uredi
Trup aviona Foker F.18 je bio pravougaonog poprečnog preseka, sa zaobljenom krovnom stranicom. Trup je bio podeljen na tri dela: kabinski deo, putnička kabina i repni deo. Bio je prostran tako da se u njega bez problema mogla smestiti kompletna posada i putnici sa prtljagom. Noseća struktura trupa aviona je bila napravljena kao rešetkasta zavarena konstrukcija napravljena od tankozidih čeličnih cevi visoke čvrstoće a obloga trupa je bila delimično od duraluminijumskog lima, drvene lepenke i impregniranog platna (kljun aviona je bio obložen limom, srednji deo trupa putnička kabina je bio obložen drvenom lepenkom a ostatak dela trupa i rep su bili obloženi impregniranim platnom). Kljun aviona je u odnosu na prethodne Fokerove avione bio produžen pa je u taj deo bio smešten prostor za poštu što je pored povećanja korisnog prostora, povoljno uticalo na ravnomeran raspored tereta u avionu. Ulaz u avion sa stepeništem se nalazio na levoj bočnoj strani trupa aviona, na kraju putničke kabine. Kokpit pilota je bio smešteni u zatvorenoj kabini, koja se nalazila u kljunu trupa aviona, do koga se stizalo prolazima kroz putničku kabinu. Putnička kabina je imala 12 sedišta ili manje ukoliko su bila montirana sedišta koja su se preko noći razvlačila u ležaje. Na kraju putničke kabine (u repu) nalazio se toalet i prostor za prtljag. Kabina je bila opremljena stalažom za odlaganje ručnog prtljaga[2].
Pogonska grupa: Dva motora su mu ugrađena u visećim gondolama ispod krila aviona a treći se nalazi u nosu (kljunu) trupa aviona. Avion je bio opremljen devetocilindričnim vazduhom hlađenim radijalnim motorima Pratt & Whitney Wasp S snage 420 KS. Posle isteka resursa ovim motorima oni su zamenjeni nešto jačim motorima Pratt & Whitney Wasp T1D1 snage 433 KS. Na motorima su bile postavljene dvokrake metalne elise fiksnog koraka. Radijalni motori su bili obloženi limenim prstenom u cilju poboljšanja hlađenja motora. Iza svakog motora se nalazio rezervoar sa 60 litara ulja.
Krila su bila debelog profila tako da su u njih bez problema mogli da stanu rezervoari za gorivo. Glavni rezervoari za gorivo ukupne zapremine od 2010 litara su se nalazili u delu krila iznad trupa aviona. Kroz krilo su prolazili svi potrebni uređaji i instalacije. Oblik krila je bio jednakokraki trapez, sa zaobljenim krajevima. Osna linija krila je bila upravna na osu trupa aviona. Konstrukcija krila je bila od drveta sa dve rešetkaste drvene ramenjače, a obloge delom od drvene lepenke a delom od impregniranog platna. Pokretni delovi krila (elenori)su takođe imali konstrukciju od drveta dok im je obloga bila od impregniranog platna.
Repne površine: Repni delovi trupa iza putničke kabine, vertikalni i horizontalni stabilizatori i kormila pravca i visine su imali konstrukciju od čeličnih cevi a oblogu od impregniranog platna. Horizontalni stabilizatori su upornicama sa donje strane bili oslonjeni na trup aviona a sa gornje strane su bile pričvršćene za vertikalni stabilizator.
Stajni trap je bio klasičan fiksan sa gumenim točkovima. Sastojao se od trouglaste viljuške pričvršćene za trup aviona i vertikalni nosač u kome je bio ugrađen uljani amortizer a oslanjao se na konstrukciju gondole krilnih motora. Razmak između točkova je bio dosta veliki a i koncentracija masa se nalazila unutar razmaka pa je stabilnost pri sletanju i poletanju ovog aviona bila zadovoljavajuća. Točkovi su bili opremljeni ratkapnama u cilju smanjenja aerodinamičkog otpora. Na kraju repa aviona nalazila se gumeni točak kao treća oslona tačka aviona.
Zemlje koje su koristile avion Foker F.18 uredi
Operativno korišćenje uredi
Od trenutka prijema aviona od Fokera, pa do oktobra 1936. godine, KLM je ove avione koristio za održavanje avio linije Amsterdam - Batavija (Džakarta) kada su ih zamenili avioni Daglas DC 2. Dva aviona Foker F.18 su prodati čehoslovačkom ČSA koji je njima održavao liniju Prag-Beč-Berlin do 1938. godine. Jedan od tih aviona je prodat komercijalnoj kompaniji iz Palestine koji je nažalost 1939. godine doživeo nesreću i ostao da leži na aerodromu do 1948. godine kad je rashodovan. Drugog su pri okupaciji Čehoslovačke zarobili Nemci, koji su ga preregistrovali i koristili neko vreme dok mu se trag nije zametnuo.
KLM jedan svoj avion prodao preko francuske firme španskim republikancima. Oni su ga koristili kao transportni avion i bombarder dok nije stradao u jednom bombardovanju. Preostala dva aviona su uoči rata dislocirana u holandske kolonije na Karibima i Indoneziji tamo su naoružani i služili u protivpodmorničkom ratovanju dok ih nisu zamenili moderniji američki avioni.
Sačuvani primerci aviona uredi
Sačuvan je deo ovog aviona (Kljun aviona: kabina sa motorom) i nalazi se u Curaçao Museum.
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. p. 407.
- World Aircraft Information Files. London: Bright Star Publishing. pp. File 894 Sheet 38.
Spoljašnje veze uredi
- http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/400-avia-foker-f-39 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2022)
- http://www.dutch-aviation.nl/pictures/Fokker/Civil/Fokker%20F18%20en%20F12,%20%20tekening.JPG
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Civil/index5-2%20Fokker%20Civil%20Aircrafts.html
- https://www.fokker-history.com/en-gb/f-xviii
- http://www.aviastar.org/air/holland/fokker_f-18.php
- http://www.airwar.ru/enc/cw1/fokf18.html
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft31869.htm
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Civil/index5-2%20F18.html
- https://www.airhistory.net/photo/344891/PJ-AIO
- https://archief.amsterdam/beeldbank/detail/5d62698d-56bc-1787-b9d5-815a011af0d6
- http://froggyrs.blogspot.com/2011/11/ekskurzija-u-amsterdam-i-poseta.html