Folksšturm
Folksšturm (nem. Volkssturm doslovno narodni juriš) je bila nemačka narodna milicija tokom završnih meseci Drugog svetskog rata. Osnovan je po naređenju Adolfa Hitlera 18. oktobra 1944, i regrutovao je muškarce između 16 i 60 godina koji već nisu regrutovani u neku vojnu jedinicu.
Poreklo i organizacija uredi
Novi folksšturm je bio inspirisan starim pruskim Landsšturmom od 1813. do 1815,[1] koji se borio u oslobodilačkim ratovima protiv Napoleona, uglavnom kao gerilska snaga. Planovi da se oformi Landsšturm u istočnoj Nemačkoj, kao poslednja mera da se podigne borbena snaga, su potekli od generala Hajnca Guderijana 1944. godine. Kako je Vermahtu nedostajalo ljudstva kako bi zaustavio sovjetsko napredovanje, muškarci koji su radili na poslovima koji nisu proglašeni neophodnim ili koji su ranije proglašeni nesposobnim za vojnu službu su mobilisani. Folksšturm je na papiru postojao otprilike od 1925, ali je u praksi nastao tek nakon što je Hitler naredio Martinu Bormanu da regrutuje šest miliona ljudi za ovu organizaciju. Planirana snaga od šest miliona nikada nije dostignuta.
Kako bi ove jedinice bile efektivne, Hitler i Borman nisu računali samo na brojčanost već i na fanaticizam. Tokom ranih faza planiranja folksšturma postalo je jasno da ako ovim jedinicama bude nedostajalo morala, nedostajaće im i borbena efektivnost. Kako bi se postigao nameravani fanaticizam, jedinice Folksšturma su stavljene pod direktnu komandu lokalnih odbora Nacističke partije, dakle lokalnih gaulajtera i krajslajtera. Novi folksšturm je trebalo da bude organizacija na nivou cele države, a za naoružanje i obuku je bio odgovoran Hajnrih Himler. Folksšturm je bio pod kontrolom Nacističke partije, ali su njegove jedinice stavljane pod komandu Vermahta kada su učestvovale u borbama.
Kako je Nacistička partija upravljala organizacijom, svaki gaulajter, lokalni vođa Partije, je bio zadužen za upravljanje, regrutovanje i organizaciju Folksšturma na teritoriji kojom je upravljao.
Osnovna jedinica je bila bataljon koji je brojao 642 čoveka. Jedinice su uglavnom bile sačinjene od pripadnika Hitlerjugenda, invalida, starih i muškaraca koji su ranije smatrani nesposobnim za vojnu službu[2].
Uniforme i oznake uredi
Uniforma Folksšturma se sastojala samo od crne trake oko mišice sa natpisom Deutscher Volkssturm Wehrmacht i serijom srebrnih oznaka za činove koje su se kačile na okovratnik. Oznake činova su bile izvedene od oznaka činova raznih paravojnih organizacija Nacističke partije, a ne redovnog Vermahta. Nemačka vlada se trudila da izda što je više moguće vojnih uniformi svih vrsta, od sivih do kamuflažnih, ali ih nije bilo dovoljno za sve pripadnike, te su stoga mnogi od njih nosili uniforme kakve su našli, često one koje su koristili na svojim civilnim poslovima (kao što su železničke uniforme). Slede paravojne oznake Folksšturma:
| Čin | Prevod | Odgovarajući vojni čin |
| bataljonsfirer | vođa bataljona | major |
| kompanifirer | vođa čete | kapetan |
| cugfirer | vođa sekcije | poručnik |
| grupenfirer | vođa grupe | narednik |
| folksšturmman | narodni jurišnik | redov |
Trening i uticaj uredi
Obično su pripadnici Folksšturma dobijali samo najosnovniju vojnu obiuku. Ona je uključivala kratku indoktrinaciju i trening u korišćenju osnovnih oružja kao što su puška Karabiner 98k i Pancerfaust. Usled stalnih borbi i oskudice oružja, trening sa oružjem je često bio vrlo slab. Problem je bio i u nedostatku instruktora pa su trening ponekad sprovodili veterani iz Prvog svetskog rata koji su i sami nedavno mobilisani. Često su pripadnici Folksšturma morali da se upoznaju sa svojim oružjem tek u samoj borbi.
Nije postojala nikakva standardizacija, i jedinicama je davana ona oprema koja je bila raspoloživa. Ovo se ticalo celokupne vojničke opreme - pripadnici Folksšturma su morali da sami donesu svoje uniforme, opremu za kuhinju i slično. Zbog ovoga su jedinice izgledale vrlo neuredno, i umesto da podignu moral naroda, često su samo podsećale narod na očajno stanje nemačke države. Naoružanje je bilo podjednako raznoliko: neki su imali Karabiner 98k, dok su drugi imali Gever 98 ili Gever 71 kao i Drejze M1907, uz mnogo raznih tipova sovjetskog, belgijskog, francuskog, italijanskog i drugog oružja koje su nemačke snage zaplenile tokom rata. Nemci su takođe razvili i jevtino ali efikasno Folksšturm oružje, kao što su MP 3008 i puška Folksšturmgever 1-5. Ovo oružje je bilo u potpunosti mašinski presovano (treba imati u vidu da je tokom 1940-ih industrijska proizvodnja bila mnogo manje razvijena nego danas pa je za vatreno oružje bilo potrebno dosta ručnog rada da bi bilo dobro podešeno i pouzdano). Velik broj tipova korišćene municije je dodatno opteretio već preopterećen sistem logistike.
Kada bi jedinice završile svoj trening i dobile naoružanje, članovi su polagali zakletvu Hitleru, i slati u borbu. Nemačka je imala obavezno služenje vojnog roka pa su mnogi muškarci više generacija već ranije prošli barem osnovnu vojnu obuku kada su služili u Rajhsveru, a mnogi su bili i veterani iz Prvog svetskog rata. Bilo je planirano da se jedinice Folksšturma koriste samo u svojim oblastima ali su mnoge jedinice slate direktno na front. Ove jedinice su najviše korišćene tokom bitke za Berlin, u kojoj je Folksšturm učestvovao u borbama u mnogim delovima grada. Ova bitka je bila posebno pogubna za odrede Folksšturma, jer su se mnogi pripadnici borili do smrti iz straha da ih ne zarobe Sovjeti. Još jedna važna bitka Folksšturma je bila bitka za Kalinjingrad.
Reference uredi
- ^ Hertzstein 1986, str. 246.
- ^ Hansa Jirgena Masakvaa, od liberijsko nemačkih roditelja su ranije na rasnim osnovama odbili Jungfolk i Vermaht, ali je pozvan u Folksšturm. Hans J. Massaquoi, Destined to Witness, 1990.
Literatura uredi
- Herzstein, Robert E. (1986). The War That Hitler Won: Goebbels and the Nazi Media Campaign. St Paul, MN: Paragon House.
- David K. Yelton (2002). Hitler's Home Guard: Volkssturmmann Western Front 1944-45. Osprey Publishing.
