Википедија

Formiranje zuba

Formiranje zuba (odontogeneza) je složen proces u kome se zubi razvijaju od embrionalnih ćelija, rastu i niču u usnoj duplji. Mada postoje razlike u dentalnoj morfologiji različitih vrsta, razvoj zuba je manje-više sličan kod životinja i ljudi. Primarna denticija počinje da se razvija između šeste i osme nedenje trudnoće, a formiranje stalnih zuba počinje u dvadesetoj nedelji intrauterinog života ploda.[1] Veliki broj istraživanja je bio posvećen otkrivanju procesa koji iniciraju razvoj zuba, i opšteprihvaćena je teza po kojoj je to faktor prisutan u tkivu prvog branhijalnog luka. Čitav proces odontogeneze se odvija kroz tri glavne faze:

  • faza rasta i razvoja zuba,
  • faza erupcije i
  • faza okluzalne adaptacije.
Rendgenski snimak donjih kutnjaka u različitim stadijumima razvoja
Rendgenski snimak na kojem se vidi odnos mlečnih i trajnih zuba (koji se razvijaju ispod mlečnih)

Rast i razvoj uredi

U toku ove faze dolazi do kalcifikacije krune i formiranja korena zuba. Rast i razvoj prolazi kroz četiri stadijuma: stadijum zametka, stadijum kape, stadijum zvona i stadijum formiranja korena.[2] Često nije lako odrediti u kojem tačno stadijumu nastaje i razvija se određeni deo zuba.[1]

Stadijum zametka uredi

 
Stadijum zametka
 
Stadijum kape
 
Stadijum sazrevanja zuba
 
Rani stadijum zvona

Stadijum zametka (bradavice ili pupoljka) počinje u šestoj nedelji intrauterinog života ploda.[3] Zametak je nakupina ćelija, poreklom od ektoderma prvog branhijalnog luka i ektomezenhima neuralne kreste.[4] Ektodermalni epitel stomadeuma (sluzokože primitivne usne duplje) počinje da buja i zadebljava, i formira epitelnu gredicu elipsastog oblika. Ona se dalje razvija, spušta u dubinu mezoderma i kasnije se deli na spoljašnji i unutrašnji segment (primarna dentalna lamina). Na njoj se u osmoj nedelji počinju formirati zameci prvih mlečnih zuba (koji ujedno predstavljaju i gleđne organe). Krajem četvrtog meseca trudnoće, stvaranjem gleđnih organa, završava se ovaj i počinje naredni stadijum.[5]

Stadijum kape uredi

Ovde se sreću prvi znaci uređenosti ćelija zubnog pupoljka. U stadijumu kape započinje kalcifikacija gleđnog organa, proliferacija epitelnih ćelija zametka u okolni mezoderm i invaginacija bazalnog dela gleđnog organa. Ceo zametak u ovoj fazi razvoja ima oblik kape ili vrča, odakle i potiče ime stadijuma.[5]

Stadijum zvona uredi

U stadijumu zvona se nastavlja proliferacija epitela i produbljivanje invaginacije u bazalnom području gleđnog organa. U udubljenje urasta mezoderm i formira dentalnu papilu, od koje će nastati zubna pulpa. Od mezenhimnih ćelija razvija se folikularna vrećica, koja sa dentalnom papilom i gleđnim organom čini zubnu klicu.

Zubna pulpa sa periferno raspoređenim odontoblastima započinje stvaranje dentina (dentinogeneza), a gleđni organ pomoću ameloblasta stvaranje gleđi (amelogeneza). Folikularna vrećica formira fibrovaskularnu kapsulu oko zuba u razvoju, koja je odgovorna za nutriciju, a ima i druge važne uloge. Na kraju stadijuma zvona počinje stvaranje kosti u mezodermu, folikul se transformiše u periodontalno tkivo, a od gleđnog organa nastaje sekundarna dentalna lamina (za dopunske zube). Takođe gleđ i dentin formiraju zonu koja će postati gleđno-dentinski spoj.[5]

Stadijum formiranja korena uredi

Ova faza se karakteriše stvaranjem strukture korenova od Hertvigove epitelne ovojnice, koja nastaje u stadijumu zvona od unutrašnjeg sloja gleđnog organa. U ovom periodu dešava se sazrevanje (maturacija) zubnog organa.

Tabela razvoja uredi

Gornji zubi
MLEČNA DENTICIJA Centralni
sekutić 		Lateralni
sekutić 		Očnjak Prvi
kutnjak 		Drugi
kutnjak
Početak kalcifikacije 14 n 18 n 20 n 20 n 24 n
Kompletno formirana kruna 4 m 5 m 9 m 6 m 10 - 12 m
Završen rast korena 1,5 - 2 g 1,5 - 2 g 2,5 - 3 g 2 – 2,33 g 3 g
Donji zubi
Početak kalcifikacije 18 n 18 n 20 n 20 n 24 n
Kompletno formirana kruna 4 m 4,5 m 9 m 6 m 10 - 12 m
Završen rast korena 1,5 - 2 g 1,5 - 2 g 2,5 - 3 g 2 – 2,5 g 3 g
Gornji zubi
STALNA DENTICIJA Centralni
sekutić 		Lateralni
sekutić 		Očnjak Prvi
pretkutnjak 		Drugi
pretkutnjak 		Prvi
kutnjak 		Drugi
kutnjak 		Treći
kutnjak
Početak kalcifikacije 3 - 4 m 10 - 12 m 4 - 5 m 1,5 – 1,75 g 2 – 2,25 g pri rođenju 2,5 - 3 g 7 - 9 g
Kompletno formirana kruna 4 - 5 g 4 - 5 g 6 - 7 g 5 - 6 g 6 - 7 g 3 - 4 g 7 - 8 g 12 - 16 g
Završen rast korena 10 g 11 g 13 - 15 g 12 - 13 g 12 - 14 g 9 - 10 g 14 - 16 g 18 - 25 g
Donji zubi
Početak kalcifikacije 3 - 4 m 3 - 4 m 4 - 5 m 1,75 - 2 g 2,25 - 2.5 g pri rođenju 2,2 - 3 g 8 - 12 g
Kompletno formirana kruna 4 - 5 g 4 - 5 g 6 - 7 g 5 - 6 g 6 - 7 g 2,5 - 3 g 7 - 8 g 12 - 16 g
Završen rast korena 9 g 10 g 12 - 14 g 12 - 13 g 12 - 14 g 9 - 10 g 14 - 15 g 18 - 25 g

Legenda: n = nedelja (intrauterinog razvoja); m = mesec (postnatalno); g = godina.

Erupcija (nicanje) uredi

Glavni članak: Nicanje zuba

Nicanje podrazumeva pojavljivanje zuba u usnoj duplji. Erupcija može da se podeli na fazu aktivne i fazu pasivne erupcije (okluzalne adaptacije).[5] Do ovog procesa dolazi usled deljenja pulpnih ćelija, ali tek nakon rasta krunice zuba. Smatra se da je proces nicanja završen kada zub uspostavi kontakt sa antagonistom iz suprotne vilice.[3]

Faza aktivne erupcije obuhvata tri etape: intraosealnu, transgingivalnu i supragingivalnu. Prva etapa traje do uspostavljanja kontakta između gleđi i bazalne membrane (lamine) oralnog epitela. Druga faza podrazumeva rast zuba kroz strukture sluzokože i njegovo pojavljivanje u oralnoj duplji. Nakon toga sledi završna (supragingivalna) etapa, koja se okončava potpunim nicanjem zuba.[5]

Vreme nicanja zuba [5][6]
Mlečna denticija
Centralni
sekutić 		Lateralni
sekutić 		Očnjak Prvi
pretkutnjak 		Drugi
pretkutnjak 		Prvi
kutnjak 		Drugi
kutnjak 		Treći
kutnjak
Gornji zubi 7,5 m 9 m 19 m 14 m 24 m
Donji zubi 6 m 7 m 16 m 12 m 20 m
Stalna denticija
Centralni
sekutić 		Lateralni
sekutić 		Očnjak Prvi
pretkutnjak 		Drugi
pretkutnjak 		Prvi
kutnjak 		Drugi
kutnjak 		Treći
kutnjak
Gornji zubi 7 - 8 g 8 - 9 g 11 - 12 g 10 - 11 g 11 - 12 g 6 - 7 g 12 - 13 g 17 - 21 g
Donji zubi 6 - 7 g 7 - 8 g 9 - 10 g 10 - 11 g 11 - 12 g 6 - 7 g 11 - 13 g 17 - 21 g

Legenda: m = mesec (postnatalno); g = godina.

Okluzalna adaptacija uredi

Okluzalna adaptacija predstavlja pasivnu erupciju zuba (funkcionalnu eruptivnu fazu), u čijoj se osnovi nalazi proces abrazije. Dalje nicanje zuba je onemogućeno okluzalnim kontaktima antagonista, osim u slučaju gubitka zuba kada se javlja ekstruzija njegovog oponenta iz suprotne vilice. U toku ove faze se završava rast i razvoj korenova, uspostavljaju stabilni okluzalni odnosi i dr.[5]

Faktori koji utiču na razvoj zuba uredi

Na razvoj i brzinu nicanja zuba mogu delovati hormoni štitne žlezde i hormon rasta. Osim toga, na deponovanje soli u zubima u ranom stadijumu njihovog razvoja deluju količina kalcijuma, fosfata i fluora u hrani, vitamini A, D i C, paratireoidni hormon i sl.[7] Kalcijum i fosfor su neophodni za pravilno formiranje kristala hidroksiapatita u gleđi, a na njihovu koncentraciju u krvi utiče vitamin D. Vitamin A je potreban za strukturu keratina, a vitamin C za kolagen. Fluor se inkorporira u strukturu hidroksiapatita zuba u razvoju i čini ga otpornijim na demineralizaciju i karijes.[8]

Kada su svi ovi faktori normalni strukture zuba se pravilno razvijaju, a u suprotnom razvoj i struktura zubnih organa mogu biti ozbiljno poremećeni.[9][10]

Morfogeneza uredi

Fiziološki procesi u toku morfogeneze su podeljeni u nekoliko faza:

  • faza inicijacije (u kojoj nastaju zameci zuba),
  • faza proliferacije (koja utiče na njihovu veličinu i proporcije),
  • faza histodiferencijacije (kada nastaju gleđ i ćelije koje stvaraju dentin — odontoblasti),
  • faza morfodiferencijacije (kada se određuje oblik i veličina zuba), i
  • faza apozicije (koja obuhvata deponovanje gleđi i dentina).

Resorpcija i ispadanje uredi

Ovo su fiziološki procesi, koji omogućavaju prirodnu smenu mlečnih i stalnih zuba. Naime, kod zamenskih zuba se (pre njihovog nicanja) na periferiji klice budućeg zuba pojavljuje resorptivno tkivo. Ono sadrži specijalizovane ćelije osteoklaste, koje razgrađuju koren mlečnog zuba idući od vrha korena ka vratu zuba. Na taj način se stvara prostor za stalnu denticiju. Kada je resorpcija korena završena, kruna postaje toliko labava da najčešće veoma lako ispada. Taj proces se naziva eksfolijacija.[5]

Razvoj zuba kod životinja uredi

Razvoj zuba kod ostalih sisara je veoma sličan razvoju zuba kod čoveka. Razlike ne leže u mehanizmima koji se nalaze u osnovi ovog procesa već u morfologiji, broju zuba, vremenu potrebnom za njihov razvoj itd.

Struktura gleđi kod sisara je gotovo identična onoj kod ljudi. Ameloblasti i gleđni organ se identično razvijaju i funkcionišu.[11] Ipak, izuzetak predstavljaju glodari kod kojih ne dolazi do involucije ameloblasta, tako da oni tokom celog života stvaraju gleđ. Ovo ih primorava da troše zube glodanjem različitih materijala.[12] Kod njih je i struktura gleđi nešto drugačija u odnosu na druge sisare.[13] Kod konja su slojevi gleđi i dentina isprepleteni, što povećava otpornost i smanjuje trošenje zuba.[14][15]

Za razliku od drugih životinja, kod ajkula zubi rastu tokom celog života.[16] S obzirom da oni nemaju korensku podršku, ajkule veoma lako gube zube tokom ugriza i stoga oni moraju stalno da se zamenjuju. Zoolozi su izračunali da prosečna ajkula godišnje može da izgubi i do 2.400 zuba.[17] Zubi ajkule nastaju od modifikovane krljušti u blizini jezika, rastu u redovima izvan vilice dok se ne razviju u potpunosti, i nakon toga se koriste i eventualno ispadaju.[18]

Uzgajanje u laboratoriji uredi

Grupa naučnika sa Univerziteta za nauku u Tokiju je početkom 2007. godine uspešno izvela eksperiment „uzgajanja“ i presađivanja zubnih organa u vilicu miša. Oni su injektirali mezenhimalne i epitelijalne ćelije u strukturu kolagena i 14 dana pratili kako rastu i diferenciraju se svi strukturni elementi zuba. Potom si ih presadili u kavitet prethodno izvađenog zuba i ovi su normalno izrasli i razvili se.

Metoda koju su koristili japanski naučnici je prvi put pokazala, da je moguće od nekoliko ćelija razviti ceo organ.[19]

Poremećaji u toku razvoja uredi

U toku razvoja zuba mogu da se jave različiti poremećaji, bolesti i anomalije.[3]

Bolesti nicanja uredi

Tokom nicanja zuba primarne denticije često dolazi do lokalnih promena poput: crvenila, svraba, pojačanog lučenja pljuvačke, gubitka apetita i sl. Kod stalnih zuba ove promene su obično ređe prisutne i uglavnom se vezuju za nicanje umnjaka.

Osim ovoga mogu se javiti i različiti poremećaji kao npr. preuranjeno ili kasno nicanje zuba (usled različitih bolesti ili lokalnih promena), perzistiranje mlečnog zuba u usnoj duplji jer njegov zamenski zub nije iznikao itd.[3]

Anomalije uredi

Glavni članak: Dentalne anomalije
 
Hiperdoncija
 
Mikrodoncija

U toku razvoja mogu da se jave razne zubno-vilične nepravilnosti u vidu poremećaja broja, oblika, položaja zuba itd.

Abnormalan broj zuba najčešće ima kongenitalnu etiologiju i nastaje kao rezultat nekog poremećaja u početnoj fazi razvoja. Prekobrojni ili sporedni zubi (lat. hyperdontia) se mogu javiti u obe denticije i najčešće imaju normalan morfološki izgled, ali svojim oblikom i veličinom odudaraju od ostalih zuba u vilici. Urođeni nedostatak zuba (lat. hypodontia s. anodontia partialis) se javlja kod 5% populacije i nastaje kao posledica razvojnih poremećaja (ageneze), a ne ukleštenja zuba. Potpuni nedostatak zuba (lat. anodontia totalis) se javlja veoma retko. On je takođe češće prisutan u stalnoj denticiji i nastaje kao posledica ektodermalnih poremećaja.[5]

Distrofije (promene u dimenziji, strukturi i obliku zuba) se javljaju kao posledica nutritivnih poremećaja u toku stadijuma zametka, i mogu biti urođene i stečene. Gigantizam ili makrodoncija se javlja u dve varijante: prava makrodoncija (lat. gigantismus hyperphysaria), koja se odlikuje uvećanjem svih zuba, i lažna makrodoncija koja se karakteriše uvećanjem pojedinačnih zuba. Mikrodoncija se javlja kod mlečnih, stalnih i prekobrojnih zuba, i takođe ima dve forme (lažnu i pravu). Osim ovih najčešćih poremećaja, u distrofije se ubrajaju i druge anomalije poput: erozija, anomalija kvržica itd.

Traumatska oštećenja uredi

Usled nepravilnog nicanja zuba može da dođe do oštećenja okolnih tkiva i struktura: kontuzija, traumatske alveolize (razaranja koštanih struktura alveola), abrazija, klaćenja zuba, naprslina, preloma i sl.[3]

Reference uredi

  1. ^ a b A. R. Ten Cate (1998). 'Oral Histology: Development, Structure, and Function (5. izd.). Saint Louis: Mosby-Year Book. str. 81-102. 
  2. ^ Osnovi dentalne morfologije. Beograd: Službeni glasnik. 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.  Nepoznati parametar |authour= ignorisan [|author= se preporučuje] (pomoć)
  3. ^ a b v g d Olga Janković, Verica Vunjak: Morfologija zuba, VII izdanje ("Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“ Beograd). 2001. ISBN 978-86-17-08912-0.
  4. ^ A. R. Ten Cate, Oral Histology: Development, Structure, and Function, 5th ed. (Saint Louis: Mosby-Year Book, 1998). str. 81–102.
  5. ^ a b v g d đ e ž z Željko Martinović: Osnovi dentalne morfologije, II izdanje ("Službeni glasnik“ Beograd). 2000. ISBN 978-86-7549-175-0.
  6. ^ Ash & Nelson, Wheeler's Dental Anatomy, Physiology, and Occlusion. str. 53.
  7. ^ The American Dental Hygiene Association, Nutritional Factors in Tooth Development Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. januar 2013), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  8. ^ Ross, Kaye, and Pawlina, Histology: Text and Atlas. str. 453.
  9. ^ Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: Medicinska fiziologija, IX izdanje ("Savremena administracija“ Beograd, 1999)
  10. ^ The American Dental Hygiene Association, Table II. Effects of nutrient deficiencies on tooth development Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. januar 2013), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  11. ^ Frandson and Spurgeon, Anatomy and Physiology of Farm Animals.. str. 305.
  12. ^ Caceci. Veterinary Histology with subtitle "Digestive System: Oral Cavity" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2006), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  13. ^ Fejerskov, O. on Pubmed, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  14. ^ Randall-Bowman's April 2004 "Gummed Out: Young Horses Lose Many Teeth, Vet Says." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. maj 2008), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  15. ^ Encarta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. oktobar 2009), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  16. ^ Dave Abbott, Sharks, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  17. ^ Jason Buchheim, A Quick Course in Ichthyology, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  18. ^ Michael E. Williams, Jaws: The early years Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. mart 2016), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  19. ^ A method to regrow teeth Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2016) Tekst sa sajta www.researchsea.com

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Формирање_зуба&oldid=27440808”