Frank-Valter Štajnmajer
Frank Valter Štajnmajer (nem. Frank-Walter Steinmeier; Detmold, 5. januar 1956) jeste nemački političar. Štajnmajer je trenutni predsednik Nemačke, na funkciji od 19. marta 2017. godine.[1] Prethodno je bio ministar spoljnih poslova (2005—2009, 2013—2017) i zamenik kancelara (2007—2009). Bio je i predsedavajući OSCE-a (2016).
| Frank-Valter Štajnmajer | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Štajnmajer 2022. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 5. januar 1956. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Detmold (Severna Rajna-Vestfalija), Zapadna Nemačka (danas Nemačka) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Religija | kalvinizam | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Univerzitet | Univerzitet u Gisenu | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Supružnik | Elke Bidenbender (v. 1995) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Deca | Merit | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Politička stranka | Socijaldemokratska partija Nemačke | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Potpis |  | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Biografija uredi
Štajnmajer je član Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), ima doktorat iz prava i prethodno je bio državni službenik. Bio je blizak pomoćnik Gerharda Šredera kada je ovaj bio premijer Donje Saksonije (tokom većeg dela 1990-ih); takođe je bio Šrederov šef osoblja (od 1996). Kada je Šreder postao kancelar Nemačke (1998), Štajnmajer je imenovan za podsekretara države u Nemačkom kancelarijatu, s odgovornošću za obaveštajne službe. Od 1999. do 2005. obavljao je funkciju šefa osoblja Kancelarijata.
Posle saveznih izbora 2005, Štajnmajer je postao ministar spoljnih poslova u prvoj velikoj koalicionoj vladi Angele Merkel; od 2007. takođe je na dužnosti potkancelara. Godine 2008, kratko je radio kao predsednik svoje partije. Bio je kandidat SPD-a na saveznim izborima 2009, ali njegova partija je izgubila a on je napustio savezni kabinet i postao lider opozicije. Posle saveznih izbora 2013, ponovo je postao ministar za spoljne poslove u Merkelinoj drugoj velikoj koaliciji koja je imala veliku većinu u Saveznoj skupštini; napustio je kabinet 27. januara 2017. godine.[2] Izabran je za predsednika sa 74-postotnom većinom, 12. februara 2017. godine.
Štajnmajer pripada desnom krilu SPD, poznatom kao reformističkom i umerenom.[3] Kao šef osoblja bio je glavni tvorac Agende 2010, kontroverznih reformi države blagostanja za vreme vlade Šredera.[4] Njegova blaga politika prema zemljama kao što je Rusija i Kina iskritikovana je negativno i u Nemačkoj i na međunarodnom planu, a takođe je kritikovana zbog prioritetizovanja nemačkih poslovnih interesa nauštrb ljudskih prava.[5][6]
Predsednik (2017–trenutno) uredi
Prvi predsednički mandat uredi
Kandidatura za predsednika uredi
Predsednik Joahim Gauk je u junu 2016. objavio da se neće kandidovati za reizbor, što je rezultiralo potragom za kandidatom koji bi ga nasledio.[7] U novembru 2016. godine, konzervativci kancelarke Angele Merkel su se dogovorili sa socijaldemokratama da podrže Štajnmajerovu kandidaturu za predsednika na predsedničkim izborima, zakazanim za 12. februar 2017. godine.[8]
Merkelova je prvobitno želela da nominuje zelenu političarku Marijan Birtler, a pošto HDU/HSU i Zeleni kontrolišu većinu u Saveznoj konvenciji, Birtlerov izbor bi bio obezbeđen. Međutim, Birtler je nakon nekog vremena odlučila da se ne kandiduje.[9]
Dana 12. februara 2017. 16. Savezna konvencija Nemačke izabrala je Štajnmajera za predsednika na prvom glasanju, sa 931 glasom od ukupno 1.260.
Štajnmajer je na dužnost predsednika Nemačke stupio 19. marta 2017. godine, po isteku mandata svog prethodnika, a 22. marta 2017. položio je zakletvu koju novouloženi predsednici moraju da polože pred zajedničku sednicu Bundestaga i Bundesrata, navodi se u Osnovnom zakonu.
Bundestag izbori 2017. uredi
Nakon saveznih izbora u septembru 2017., počeli su koalicioni pregovori između Hrišćansko-demokratske unije, Hrišćansko-socijalne unije, Stranke slobodnih demokrata i Zelenih. Pregovori su nastavljeni 4 nedelje sve do nešto iza ponoći 20. novembra kada su Slobodne demokrate i njihov lider Kristijan Lindner izašli iz pregovora i oni su potom propali.[10] Krahom pregovora ostala je još jedna Velika koalicija kao jedina koalicija sa većinom u Bundestagu; ovo je, međutim, izgledalo teško, pošto je lider Socijaldemokratske partije Martin Šulc[11] u više navrata odbacio još jednu Veliku koaliciju.
U narednim nedeljama, Štajnmajer je igrao važnu ulogu u formiranju sledeće vlade. To je zato što, ako Bundestag ne uspe da izabere kancelara u roku od 14 dana od glasanja,[12] predsednik može ili da imenuje osobu sa najviše glasova da vodi manjinsku vladu ili da raspusti Bundestag i raspiše nove izbore. Ova vrsta političke krize nikada ranije nije viđena u Nemačkoj i gurnula je predsednika na prilično moćnu poziciju koja je retka za Nemačku. Štajnmajer je izjavio da ne bi smatrao da je raspuštanje Bundestaga poželjno rešenje i uspeo je da ubedi Šulca da se sastane sa Angelom Merkel i započne preliminarne razgovore. Nakon dugih koalicionih pregovora, HDU, HSU i SPD formirali su novu veliku koaliciju. Merkelova je ponovo izabrana u Bundestag 14. marta 2018.
Političke pozicije kao predsednik uredi
Štajnmajer je u oktobru 2017. posetio Putina i Gorbačova u Moskvi. Njegova poseta bila je prva poseta nekog njegovog ranga od 2010. godine.[13]
Još u junu 2021. jedan estonski akademik je Štajnmajerovu politiku ruskog zbližavanja okarakterisao kao „opasan idealizam“.[14]
Drugi predsednički mandat uredi
.jpg)
13. februara 2022. ponovo je izabran za predsednika.[15]
Ukrajinska kontroverza uredi
Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Štajnmajer je izrazio žaljenje zbog svog ranijeg stava prema Rusiji, rekavši da je njegova godina podrške gasovodu Severni tok 2 bila jasna greška.[16] U aprilu 2022. pozvao je na sud za ratne zločine protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.[17] Štajnmajer je rekao da je „pogrešno verovao da Vladimir Putin neće ubrzati potpunu ekonomsku, političku i moralnu devastaciju svoje zemlje zbog svoje imperijalne manije“.[18]
U aprilu 2022, Štajnmajer je odustao od planova da poseti Kijev nakon što je priznao da ne bi bio dobrodošao u Ukrajinu, što se smatralo ozbiljnom prezirom za jednog od najviših nemačkih političara. U to vreme, nemački mediji su citirali ukrajinske zvaničnike koji su rekli da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbiti da se sastane sa Štajnmajerom ako dođe u Kijev.[19] Ukrajina je ranije kritikovala Štajnmajera zbog njegovih veza sa Rusijom i njegove uloge u jačanju nemačko-ruskih odnosa u okviru politike Promena kroz trgovinu (Šablon:Langr).[20]
Štajnmajer je 25. oktobra 2022. godine bio u zvaničnoj poseti Ukrajini, nakon što je zakazana poseta 20. oktobra otkazana iz bezbednosnih razloga zbog talasa napada krstarećim raketama i dronovima širom Ukrajine.[21][22][23] U to vreme, DV Njuz je govorio o novom Maršalovom planu od 350 milijardi evra za pomoć Ukrajini čak i dok su ruske bombe još padale sa kijevskog neba.[22] Po povratku u Berlin, 28. oktobra je opširno govorio o svojim ukrajinskim iskustvima i započeo je živopisnim opisima užasa rata, uz napomenu da je on izazvao „najdublju krizu“ koju je ponovo ujedinjena Nemačka videla. Upozorio je da su „pred nama teže, teške godine.“[24]
Novinar Dojče velea je 29. novembra 2022. ponovo intervjuisao Štajnmajera na ovu temu u njegovoj službenoj rezidenciji.[25] Smatrajući da je prerano govoriti o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, on je osudio nedavne napade Rusije na civile i na snabdevanje gasom i strujom u Ukrajini, rekavši,[25]
Sadašnji prekid vatre bi značio da će Rusija zadržati teritorije koje je okupirala. Takođe je nepromišljeno predlagati prekid vatre sada, jer bi uspostavljanje primirja u ovom trenutku u suštini opravdalo svu nepravdu koja se već dogodila.
Izraelsko–palestinski konflikt uredi
.jpg)
U izraelsko-palestinskom sukobu, Štajnmajer podržava rešenje o dve države i poziva na okončanje izraelske okupacije palestinskih teritorija. On je pozdravio Rezoluciju 2334 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i rekao da izraelska naselja na okupiranoj teritoriji predstavljaju prepreku miru i rešenju sa dve države.[26] On je dalje rekao da je „demokratski Izrael ostvariv samo kroz rešenje sa dve države“.[27] Štajnmajer je pohvalio govor američkog državnog sekretara Džona Kerija koji je izneo stav Sjedinjenih Država o izraelsko-palestinskom sukobu u decembru 2016; Keri je u govoru rekao da mirovni sporazum mora da se zasniva na linijama iz 1967. godine, da svi građani moraju da uživaju jednaka prava, da okupacija mora da se okonča, da se pitanje palestinskih izbeglica mora rešiti i da Jerusalim mora biti glavni grad obe države, i kritikovao je plan Netanjahuove vlade kao vođen „ekstremnim elementima“.[28]
Štajnmajer je izrazio podršku Izraelu tokom rata između Izraela i Hamasa 2023. godine.[29] On je pozvao Arape koji žive u Nemačkoj da se distanciraju od Hamasa.[30]
Reference uredi
- ^ „Election of the Federal President”. Pristupljeno 13. 2. 2017.. Office of the Federal President. 12. 2. 2017
- ^ Gabriel takes reins at German Foreign Ministry. Deutsche Welle, 27. 1. 2017.
- ^ Frank-Walter Steinmeier. Financial Times, 9. 9. 2008.
- ^ Steinmeier to run for German leader. Al Jazeera, 18. 10. 2008.
- ^ „Union attackiert "Putin-Versteher" Steinmeier”. t-online.de. 20. 6. 2016.
- ^ Steinmeier's bad example. New York Times. 20. 5. 2008
- ^ Kate Connolly (6. 6. 2016). „Headache for Angela Merkel as German president Joachim Gauck steps down”. The Guardian. Pristupljeno 7. 6. 2016.
- ^ Andreas Rinke and Andrea Shalal (14 November 2016), Steinmeier to swap German foreign ministry for presidency Reuters.
- ^ „Marianne Birthler gab Angela Merkel wohl einen Korb”. Der Tagesspiegel Online. 18. 11. 2016.
- ^ „Blow for Merkel as German talks collapse”. BBC News (na jeziku: engleski). 20. 11. 2017. Pristupljeno 20. 11. 2017.
- ^ Noack, Rick (20. 11. 2017). „Analysis | Angela Merkel has few options left to govern Germany”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 20. 11. 2017.
- ^ „Mögliche Szenarien: Kommen jetzt Neuwahlen?”. Frankfurter Allgemeine Zeitung. 20. 11. 2017. Pristupljeno 20. 11. 2017.
- ^ „Germany's Steinmeier Tells Putin Improving Relations 'Essential'”. RFE/RL. 25. 10. 2017.
- ^ Raik, Kristi (2021-06-24). „New World Order: Germany's Dangerous Idealism vis-à-vis Russia”. Internationale Politik Quarterly. Pristupljeno 2024-03-08.
- ^ German president Steinmeier announces run for second term Reuters, 28 May 2021.
- ^ Andreas Rinke (4 April 2022), I got Putin wrong, says chastened German President Reuters.
- ^ „German president calls for war crimes tribunal against Putin, Lavrov – Spiegel”. Reuters. 8. 4. 2022.
- ^ „German President Is Told He Isn't Welcome in Ukraine”. The Wall Street Journal. 12. 4. 2022.
- ^ Chazan, Guy (2022-04-12). „German president scraps Ukraine visit after admitting he would not be welcome”
. Financial Times. Pristupljeno 2024-03-08.
- ^ „Ukraine rejects official visit by German President Frank-Walter Steinmeier”. Deutsche Welle (na jeziku: engleski). 2022. Pristupljeno 12. 4. 2022.
- ^ „Ukraine: German President Steinmeier arrives in Kyiv”. Deutsche Welle. 25. 10. 2022. Pristupljeno 25. 10. 2022.
- ^ a b „Ukraine: German President Steinmeier arrives in Kyiv”. DW News. 25. 10. 2022.
- ^ FIEDLER, TRISTAN (25. 10. 2022). „German President Steinmeier arrives in Kyiv (at last)”. Politico.
- ^ Gayle, Phil (28. 10. 2022). „German President Frank-Walter Steinmeier calls for unity in face of crisis”. DW News.
- ^ a b „Steinmeier: 'A cease-fire now would mean Russia would keep the territories it has occupied'”. DW News. 2022-11-29. Pristupljeno 2024-03-08 — preko YouTube.
- ^ „Steinmeier begrüßt UN-Resolution gegen Siedlungsbau”. Der Tagesspiegel Online. 24. 12. 2016.
- ^ „German foreign minister says settlements jeopardize peace”. The Jerusalem Post | JPost.com. 30. 12. 2016.
- ^ „Steinmeier verteidigt US-Außenminister Kerry”. www.t-online.de. 29. 12. 2016.
- ^ „German president reiterates support for Israel”. Anadolu Agency. 27. 11. 2023.
- ^ „Steinmeier says Arabs in Germany should distance themselves from Hamas”. Al Jazeera. 8. 11. 2023.
Spoljašnje veze uredi
- Citati Franka-Valtera Štajnmajera Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2017) (jezik: engleski)
- Štajnmajerov sajt za kampanju za opšte izbore 2009 (jezik: nemački)
