Википедија

Fransoa Oland

24. председник Француске (2012—17)

Fransoa Žerar Žorž Nikola Oland (franc. François Gérard Georges Nicolas Hollande; Ruan, 12. avgust 1954) je bivši predsednik Francuske i bivši su-knez Andore, francuski političar, član Socijalističke partije, kao čiji je kandidat pobedio na izborima za predsednika države. U prvom krugu izbora imao je 28,63% procenata glasova, 1,5% više od glavnog protivkandidata, tadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija.[1] U drugom krugu je osvojio 51,67% procenata glasova i postao predsednik Francuske.[2][3]

Fransoa Oland
Fransoa Oland
Lični podaci
Datum rođenja(1954-08-12)12. avgust 1954. (69 god.)
Mesto rođenjaRuan, Francuska
NarodnostFrancuz
Porodica
SupružnikSegolen Roajal (vanbračno)
Valeri Trivele
Politička karijera
Politička
stranka		Socijalističa partija
15. maj 2012 — 14. maj 2017.
Predsednik vladeŽan-Mark Ero
Manuel Vals
PrethodnikNikola Sarkozi
NaslednikEmanuel Makron
71. su-knez Andore
15. maj 2012 — 14. maj 2017.
Predsednik vladeAntoni Marti
PrethodnikNikola Sarkozi
NaslednikEmanuel Makron
Prvi sekretar Socijalističke partije
27. novembar 1997 — 27. novembar 2008.
PrethodnikLionel Žospen
NaslednikMartin Obri
Gradonačelnik Tula
17. mart 2001 — 17. mart 2008.
PrethodnikRejmond-Maks Oubert
NaslednikBernar Kombe
Potpis

Fransoa Oland je 11. januara 2013. odobrio zahtev vlade Malija za stranu pomoć i naredio francuskoj vojsci da se uključi u sukob.[4]

Predsednik Francuske (2012–2017) uredi

 
Oland (desno) i odlazeći predsednik Nikola Sarkozi u Jelisejskoj palati na dan inauguracije, 15. maja 2012.
 
Oland tokom sastanka u Karkasonu u maju 2015.

Oland je inaugurisan 15. maja 2012, a nedugo zatim je imenovao Žan-Marka Eroa za svog premijera. Bio je prvi predsednik iz Socijalističke partije otkako je Fransoa Miteran napustio funkciju 1995. Predsednik Francuske Republike je jedan od dva zajednička šefa država Kneževine Andore. Oland je bio domaćin posete Antonija Martija, šefa vlade, i Visensa Mateua Zamore, lidera parlamenta.[5][6]

Takođe je imenovao Benoa Pugu za načelnika vojnog štaba, Pjera-Renea Lemasa za svog generalnog sekretara i Pjera Besnara za šefa kabineta.[7] Olandov kompletni Savet ministara postao je prvi ikada u Francuskoj koji je pokazao rodni paritet, sa 17 muškaraca i 17 žena, a svaki član je morao da potpiše novi „etički kodeks“ koji je postavio značajna ograničenja na njihovo ponašanje i kompenzaciju, iznad onih za postojeći zakon.[8] Prva mera koju je donela nova vlada bila je smanjenje plata predsedniku, premijeru i ostalim članovima vlade za 30%.[8]

Budžet uredi

Olandova ekonomska politika je široka, uključujući podršku stvaranju evropske agencije za kreditni rejting, razdvajanje kreditiranja i ulaganja u banke, smanjenje udela električne energije proizvedene nuklearnom energijom u Francuskoj sa 75 na 50% u korist obnovljivih izvora energije, spajanje poreza na dohodak i Opšteg socijalnog doprinosa (CSG), stvaranje dodatnih 45% za dodatni prihod od 150.000 evra, ograničavanje poreskih rupa na maksimalno 10.000 evra godišnje i dovođenje u pitanje olakšice solidarnosti na bogatstvo (ISF, Impot de Solidarite sur la Fortune) mera koja bi trebalo da donese 29 milijardi evra dodatnih prihoda. Oland je takođe nagovestio svoju nameru da primeni stopu poreza na dohodak od 75% na prihode iznad 1.000.000 evra godišnje, da obezbedi obezbeđenje razvojnih fondova za deprivirana predgrađa i da se vrati na deficit od nula procenata BDP do 2017. godine.[9][10] Poreski plan se pokazao kontroverznim, a sudovi su ga proglasili neustavnim 2012. godine, da bi potom zauzeli suprotan stav o prepravljenoj verziji 2013. godine.[11][12]

Oland je takođe najavio nekoliko reformi u obrazovanju, obećavajući da će zaposliti 60.000 novih nastavnika, da stvori dodatak za studiranje i obuku na osnovu provere imovinskog stanja, i da uspostavi uzajamno koristan ugovor koji bi omogućio generaciji iskusnih zaposlenih i zanatlija da budu čuvari i nastavnika mlađih novozaposlenih, čime je otvoreno ukupno 150.000 subvencionisanih radnih mesta. Ovo je dopunjeno obećanjem pomoći malim i srednjim preduzećima, stvaranjem MSP-a orijentisanih na ulaganja javnih banaka, i smanjenjem stope poreza na dobit preduzeća na 30% za srednja preduzeća i 15% za mala.

Olandova vlada je najavila planove za izgradnju 500.000 javnih domova godišnje, uključujući 150.000 društvenih, finansiranih udvostručavanjem plafona Livreta A, čime region stavlja na raspolaganje svoje zemljište lokalne samouprave u roku od pet godina. U skladu sa dugogodišnjom politikom Socijalističke partije, Oland je najavio da će se starosna granica za odlazak u penziju vratiti na 60 godina, za one koji su davali doprinose više od 41 godine.

Venčanje i usvajanje od istopolnih parova uredi

Oland je takođe najavio svoju ličnu podršku istopolnim brakovima i usvajanju za LGBT parove, i izneo planove da se bavi ovim pitanjem početkom 2013. godine.[13] U julu 2012, premijer Žan-Mark Ero je najavio da će „u prvoj polovini 2013. pravo na brak i usvajanje biti otvoreno za sve parove, bez diskriminacije“, potvrđujući ovo izborno obećanje Olanda.[14][15] Predlog zakona o legalizaciji istopolnih brakova, poznat kao Predlog zakona br. 344, predstavljen je Narodnoj skupštini Francuske 7. novembra 2012. Dana 12. februara 2013. Narodna skupština je usvojila predlog zakona sa 329 prema 229 glasova.[16] Desničari su se protivili zakonu. Senat je 12. aprila odobrio kompletan predlog zakona većinom od 171 prema 165, uz manje amandmane. Narodna skupština je 23. aprila usvojila izmenjeni predlog zakona sa 331 za i 225 glasova, a nakon usvajanja zakona od strane Ustavnog saveta Francuske, potpisao ga je predsednik Oland 18. maja 2013. godine, uz prva istopolna venčanja po zakonu koja se održavaju jedanaest dana kasnije.[17]

Penziona reforma uredi

Kao predsednik, Oland je sprovodio reformu penzionog sistema u Francuskoj. Pokazalo se da je proces bio veoma sporan, a članovi parlamenta, sindikati i opšta javnost bili su protiv. Širom Pariza održani su masovni protesti i demonstracije. Uprkos protivljenju, francuski parlament je u decembru 2013. usvojio reformu koja je imala za cilj da smanji penzioni deficit za koji se očekuje da će dostići 20,7 milijardi evra (28,4 milijarde dolara) do 2020. ako se ništa ne uradi. Umesto da podiže starosnu granicu za obavezno penzionisanje, kao što su savetovali mnogi ekonomisti, Oland je težio povećanju doprinosa, ostavljajući starosnu granicu za odlazak u penziju netaknutom. Reforma je imala težak put u parlamentu, dva puta ju je odbacio Senat, gde Olandova Socijalistička partija ima neznatnu većinu, pre nego što je dobila dovoljnu podršku na konačnom glasanju pred donjim domom parlamenta. Radnici u francuskom privatnom sektoru videće da će se veličina i trajanje njihovih penzijskih doprinosa samo skromno povećati u okviru reforme, dok će njihove penzije u velikoj meri ostati netaknute.[18]

 
Oland pregleda trupe tokom vojne parade na Dan Bastilje 2013.
 
Oland sa japanskim premijerom Šinzom Abeom u Tokiju 7. juna 2013.
 
Oland i Barak Obama u avionu Er Fors Uan, 10. februar 2014.
 
Lideri Belorusije, Rusije, Nemačke, Francuske i Ukrajine na samitu Minsk II, 11–12. februara 2015.
 
Oland sa britanskom premijerkom Terezom Mej u Parizu 21. jula 2016.

Spoljni poslovi uredi

Kao predsednik, Oland je obećao rano povlačenje francuskih borbenih trupa prisutnih u Avganistanu 2012. godine.[19][20] On se takođe obavezao da će zaključiti novi ugovor o francusko-nemačkom partnerstvu, zalažući se za usvajanje Direktive o zaštiti javnih usluga. Oland je predložio „ubrzanje uspostavljanja francusko-njemačke državne službe, stvaranje francusko-nemačke istraživačke kancelarije, stvaranje francusko-nemačkog industrijskog fonda za finansiranje zajedničkih klastera konkurentnosti i uspostavljanje zajedničkog vojnog štaba „.[21] Pored toga, Oland je izrazio želju da „ujedini pozicije predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta (koje trenutno imaju Žoze Manuel Barozo i Herman van Rompej) u jednu kancelariju [...] i da ga direktno biraju“ poslanici Evropskog parlamenta.[21]

Oland je 11. januara 2013. odobrio izvršenje operacije Serval, koja je imala za cilj da suzbije aktivnosti islamističkih ekstremista na severu Malija.[19] Intervencija je bila popularna u Maliju, pošto je Oland obećao da će njegova vlada učiniti sve što može da „obnovi Mali“.[22] Tokom svoje jednodnevne posete Bamaku, glavnom gradu Malija, 2. februara 2013. godine, rekao je da je to „najvažniji dan u [njegovom] političkom životu“.[23] Godine 2014, Oland je izveo neke od ovih trupa iz Malija i proširio ih po ostatku Sahela u okviru operacije Barkane, u pokušaju da obuzda džihadističke militante.[24][25][26][27] Dana 27. februara 2014, Oland je bio specijalni počasni gost u Abudži, koji je primio nigerijski predsednik Gudlak Džonatan na proslavi spajanja Nigerije 1914. godine, 100-godišnjice.[28] U julu 2014. Oland je izrazio podršku pravu Izraela da se brani tokom sukoba između Izraela i Gaze 2014. i rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu: „Francuska oštro osuđuje ove agresije [Hamasa].“[29]

Oland je u septembru 2015. godine upozorio bivše zemlje istočnog bloka da ne odbijaju obavezne migrantske kvote EU, rekavši: „Oni koji ne dele naše vrednosti, oni koji ne žele ni da poštuju te principe, moraju da počnu da postavljaju sebi pitanja o svojim mesto u Evropskoj uniji“.[30]

Oland je podržao intervenciju predvođenu Saudijskom Arabijom u Jemenu,[31] ponovo snabdevajući saudijsku vojsku.[32] Francuska je odobrila 18 milijardi dolara (16 milijardi evra) u prodaji oružja Saudijskoj Arabiji 2015. godine.[33] Francuska banka BNP Paribas je 2014. pristala da plati kaznu od 8,9 milijardi dolara, najveću ikada za kršenje američkih sankcija Iranu u to vreme.[34] U oktobru 2016, Oland je rekao: „Kada (Evropska) komisija krene na Gugl ili digitalne gigante koji ne plaćaju poreze koji bi trebali u Evropi, Amerika se uvredi. Pa ipak, oni prilično besramno traže 8 milijardi od BNP-a ili 5 milijardi od Dojče banka.“[35]

Rejtinzi odobrenja uredi

Anketa IFOP-a objavljena u aprilu 2014. pokazala je da je Olandov rejting opao za pet poena od prethodnog meseca marta na 18%, što je palo ispod njegovog ranijeg najnižeg nivoa od 20% u februaru tokom iste godine.[36] U novembru 2014, njegov rejting je dostigao najniži nivo od 12%, prema anketi YouGov.[37] Međutim, nakon pucnjave u Čarli Hebdu u januaru 2015. godine, odobravanje Olanda je dramatično poraslo, dostigavši 40% prema anketi IFOP-a dve nedelje nakon napada,[38] iako je istraživanje Ipsos-Le Point početkom februara pokazalo da je njegov rejting ponovo opao na 30%.[39]

Oland je najnepopularniji predsednik Francuske Pete republike. U septembru 2014, njegov rejting odobravanja je pao na 13% prema istraživanju IFOP/JDD, čime je postao prvi francuski lider u modernim vremenima koji je ikada prešao prag od 20%.[40] Godinu dana pre kraja njegovog mandata, u aprilu 2016, njegov rejting je bio 14 odsto, a istraživanja su predviđala da će, ukoliko se kandiduje za drugi mandat, biti poražen u prvom krugu predsedničkih izbora 2017.[41] Do novembra 2016. Olandov rejting odobravanja je bio samo 4%.[42]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „François Hollande”. elysee.fr (na jeziku: francuski). 22. 11. 2018. Pristupljeno 15. 1. 2022. 
  2. ^ Blic:Fransoa Oland novi predsednik Francuske, Pristupljeno 7. 5 .2012.
  3. ^ Média, Prisma. „François Hollande - La biographie de François Hollande avec Gala.fr”. Gala.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 15. 1. 2022. 
  4. ^ „Francuzi nastavljaju akcije u Maliju – Vikivesti” (na jeziku: (jezik: srpski)). Sr.wikinews.org. Pristupljeno 18. 01. 2013. 
  5. ^ "François Hollande, co-prince d'Andorre, reçoit des responsables de la principauté" Arhivirano 27 maj 2014 na sajtu Archive.today, 20 minutes, 26 July 2012
  6. ^ "Entretien du Président de la République, M. François Hollande avec MM. Marti et Mateu, Chef du Gouvernement et Syndic Général de la Principauté d’Andorre" Arhivirano 9 jul 2014 na sajtu Wayback Machine, French embassy to Andorra, 30 July 2012
  7. ^ Le cabinet du Président de la République Arhivirano 18 maj 2012 na sajtu Wayback Machine elysee.fr 15 May 2012
  8. ^ a b „France: Hollande réunit son gouvernement, baisse son salaire de 30%”. Le Parisien. 17. 5. 2012. Arhivirano iz originala 4. 9. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2013. 
  9. ^ Samuel, Henry (26. 1. 2012). „François Hollande outlines manifesto for French presidency challenge” . The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  10. ^ „"2% de croissance": Hollande s'explique”. Le Figaro. 26. 1. 2012. Arhivirano iz originala 29. 7. 2013. g. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  11. ^ Fouquet, Helene (29. 12. 2012). „French Court Says 75% Tax Rate on the Rich Is Unconstitutional”. Bloomberg. Arhivirano iz originala 4. 11. 2014. g. Pristupljeno 16. 6. 2013. (potrebna pretplata)
  12. ^ Petroff, Alanna (30. 12. 2013). „France's 75% 'millionaire tax' to become law”. Money.cnn.com. Arhivirano iz originala 11. 12. 2021. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  13. ^ „Unpopular French President Nicolas Sarkozy Desperately Woos Les Gais”. Queerty.com. 30. 3. 2012. Arhivirano iz originala 29. 7. 2013. g. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  14. ^ [1] Arhivirano 7 jul 2012 na sajtu Wayback Machine
  15. ^ „Le mariage et l'adoption homosexuels pour début 2013”. Le Figaro. 3. 7. 2012. Arhivirano iz originala 18. 1. 2017. g. Pristupljeno 23. 10. 2012. 
  16. ^ Šablon:In lang „Loi sur le mariage pour tous : les députés adoptent l'article 1”. Pristupljeno 2. 2. 2013.  Arhivirano 21 oktobar 2020 na sajtu Wayback Machine..
  17. ^ „French constitutional court approves gay-marriage bill”. France 24. 17. 5. 2013. Arhivirano iz originala 13. 6. 2013. g. Pristupljeno 16. 6. 2013. 
  18. ^ Dilorenzo, Sarah (14. 5. 2013). „France approves major labor reform package”. yahoo.com. Arhivirano iz originala 26. 1. 2021. g. Pristupljeno 4. 1. 2014. 
  19. ^ a b Chrisafis, Angélique (13. 1. 2013). „Mali: high stakes in 'Hollande's war'”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 18. 2. 2022. g. Pristupljeno 2. 2. 2013. 
  20. ^ Fouquet, Helene (26. 1. 2012). „Socialist Hollande Pledges Tax Breaks End, Eased Pension Measure”. Bloomberg. Arhivirano iz originala 9. 12. 2014. g. Pristupljeno 6. 5. 2012. (potrebna pretplata)
  21. ^ a b EurActiv.com, based on reporting by EurActiv.fr. „François Hollande: Towards a European 'New Deal'?”. EurActiv. Arhivirano iz originala 1. 3. 2012. g. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  22. ^ Andrew Harding (2. 2. 2013). „French President Hollande pledges to help rebuild Mali”. BBC News. Arhivirano iz originala 10. 1. 2022. g. Pristupljeno 16. 6. 2013. 
  23. ^ „The Bamako Effect”. The Economist. 9. 2. 2013. Arhivirano iz originala 27. 9. 2018. g. Pristupljeno 28. 8. 2017. (potrebna pretplata)
  24. ^ „France sets up anti-Islamist force in Africa's Sahel”. BBC News. 14. 7. 2014. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  25. ^ „French President visits America”. CNN.com. Arhivirano iz originala 15. 6. 2021. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  26. ^ „Politics with side of caviar: Obama welcomes Hollande at state dinner”. CNN.com. 12. 2. 2014. Arhivirano iz originala 31. 3. 2017. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  27. ^ „François Hollande arrives in United States: No more 'freedom fries' as Obama rolls out red carpet”. The Daily Telegraph. London. 10. 2. 2014. Arhivirano iz originala 2. 12. 2020. g. Pristupljeno 13. 2. 2014. 
  28. ^ „Security issues dominate as France's Hollande visits Nigeria”. M.news24.com. 27. 2. 2014. Arhivirano iz originala 20. 2. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  29. ^ „France, Germany 'Strongly Condemn' Rockets on Israel”. Israel national news. 9. 7. 2014. Arhivirano iz originala 5. 3. 2021. g. Pristupljeno 11. 10. 2016. 
  30. ^ „Migrant crisis: Hungarian PM Viktor Orban proposes EU border force to patrol Greek frontier”. International Business Times. 23. 9. 2015. Arhivirano iz originala 24. 5. 2021. g. Pristupljeno 29. 9. 2015. 
  31. ^ "France voices support for Saudi campaign in Yemen Arhivirano 9 decembar 2021 na sajtu Wayback Machine". France 24. 12 April 2015.
  32. ^ Pressure mounts on Western powers to halt arms sales to Saudi Arabia Arhivirano 13 oktobar 2016 na sajtu Wayback Machine". France 24. 23 August 2016.
  33. ^ "Arms sales to Saudi 'illicit' due to civilian deaths in Yemen: campaigners Arhivirano 8 decembar 2021 na sajtu Wayback Machine". Reuters. 22 August 2016.
  34. ^ „French bank fined for violating US sanctions”. Deutsche Welle. 20. 10. 2015. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  35. ^ „France's Hollande criticises huge U.S. fines against corporate Europe”. Reuters. 12. 10. 2016. Arhivirano iz originala 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  36. ^ „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 8. 2014. g. Pristupljeno 12. 8. 2014. 
  37. ^ Sage, Alexandria (6. 11. 2014). „Hollande popularity plumbs new low in mid-term French poll”. Reuters. Arhivirano iz originala 14. 4. 2019. g. Pristupljeno 7. 11. 2014. 
  38. ^ Sharkov, Damien (19. 1. 2015). „French President's Popularity Rating Doubles Following Paris Attacks”. Newsweek. Arhivirano iz originala 19. 4. 2021. g. Pristupljeno 11. 2. 2015. 
  39. ^ „Hollande, Valls approval ratings drop - poll”. Reuters. 9. 2. 2015. Arhivirano iz originala 14. 4. 2019. g. Pristupljeno 11. 2. 2015. 
  40. ^ „François Hollande devient le président le plus impopulaire de la Ve République”. Le Monde (na jeziku: francuski). 4. 9. 2014. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  41. ^ „14% contre 28% pour Sarkozy à la même époque : Hollande président le plus impopulaire de la Ve République” (na jeziku: francuski). My TF1 News. 23. 4. 2016. Arhivirano iz originala 10. 7. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  42. ^ "Mon Dieu, François Hollande’s Approval Rating Is at 4 Percent" Arhivirano 1 novembar 2021 na sajtu Wayback Machine, Emily Tamkin. Foreign Policy. 2 November 2016. Accessed 18 January 2017

Spoljašnje veze uredi

 

Ovaj članak vezan za političare je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франсоа_Оланд&oldid=27718959”