Francuski ustav (1799)

Francuski ustav (1799), poznat i kao Ustav godine VIII (francuski: Constitution de l'an VIII) je bio poslednji ustav Francuske revolucije i prvi od ustava koje je doneo Napoleon Bonaparta. Zamenio je termidorski ustav iz 1795. godine. Ustavom je uspostavljena vojna diktatura te je Francuska republika pretvorena u Konzulat na čelu sa Napoleonom kao prvim konzulom. Ustav je izmenjen 1802. godine. Ustav je na snagu stupio 22. frimera, odnosno 24. decembra 1799. godine.

Uvod uredi

Bonaparta je stigao u Pariz 14. oktobra 1799. godine. Javno mnjenje gledalo je na njega kao na onog ko će opet nametnuti neprijateljima mir. U stvari, opasnost od invazije već je bila otklonjena pobedama u Holandiji i Švajcarskoj. Ne želeći da Direktorijumu prepusti sve zasluge, Napoleon se približio pristalicama državnog udara, na čelu sa Sijesom. Za pomoć se, kao 18. fruktidora, obratio armiji. Sada je, međutim, veći deo armije bio republikanski za razliku od fruktidora, kada je bio rojalistički. Sijes je tražio vođu državnog udara. Kada se iskrcao Bonaparta, uzviknuo je „Evo našeg čoveka“. Pripreme za državni udar brzo su sprovedene. Prišao je i Taljeran. Zaverenici su pridobili i Rože Dikoa. Baras je bio neutralan. Osamnaestog brimera sazvan je Savet starijih. Savet starijih izglasao je da se saveti presele u Sent Klaud. Bonaparta je zadužen za izvršenje te odluke. Pariske jedinice stavljene su pod njegovu komandu. Direktorijum je tako lišen vlasti. Čak je i njegova garda stavljena pod Napoleonovu komandu. Devetnaestog brimera održana je sednica saveta u Sent Klaudu. Bonaparta je u okolini koncentrisao 4000 do 5000 vojnika. Savetom je predsedavao Lisjen Bonaparta. U Savetu starijih zalagao se za uspostavljanje vojne vlade koja bi se ukinula po uspostavljanju mira. Napoleon je izgubio strpljenje i pojavio se u pratnji generala i grenadira. Odmah se digla cela skupština jer on nije imao pravo da uđe ako nije pozvan. Napoleona su uhvatili za okovratnik i izbacili ga napolje. Lisjen je uzaludno pokušao da odbrani brata. Ubrzo je i sam izveden. Braća Bonaparta pridobila su na svoju stranu vojsku kojom su rasterali poslanike. Poslanici su izlazili uz povike „Živela republika“. Uspostavljen je privremeni Konzulat od strane većine u Savetu pet stotina.

Ustav uredi

Konzuli Francuske bili su Sijes, Rože Diko i Napoleon Bonaparta koji su preuzeli sva ovlašćenja Direktorijuma. Trojica konzula položila su zakletvu i krenula u Pariz. Francuska republika pretvorena je u vojnu diktaturu. Doneta je odluka o ukidanju Francuskog direktorijuma. Napoleon je izradio šturi ustav nakon izvršenja državnog udara. Donošenje ovog ustava označilo je kraj Francuske revolucije. Ustav godine VIII prvi je francuski ustav koji nije sadržao nikakvu povelju o pravima. Izvršna vlast pripala je trojici konzula. Međutim, u praksi Napoleon je državo svu vlast kao prvi konzul. Francuska je zadržala republikansko uređenje. Napoleon je kopirao državotvorni model Oktavijanove Rimske republike. U ustavu su korišćeni rimski termini poput konzula, senata i tribuna. Senat je činilo 80 članova, tribunat 100 tribuna. Napoleon je dao ustav na referendum. On mu je pružio privid legitimnosti. Nešto manje od 50% građana izašlo je na referendum. Oko 3 miliona ili 99,4% se izjasnilo za, dok je nešto više od 1500 glasača bilo protiv novog ustava. Ustav godine VIII dopunjen je ustavom godine X kojim je Napoleon stekao doživotna konzulska ovlašćenja. Sledeći ustav (godine XII) utemeljio je dinastiju Bonaparta. Napoleon je proglašen carem.

Izvori uredi

Albert Soboul; Francuska revolucija, Naprijed, Zagreb (1966)