Fridrih From
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Fridrih From (nem. Friedrich Fromm; Berlin, 8. oktobar 1888 — Brandenburg na Hafelu, 12. mart 1945) je bio general u Nemačkoj armiji i vršio je dužnost komandanta rezervne armije od 1937. godine. U periodu između 1939. i 1944. je vršio i funkciju komandanta naoružanja Rajha. Streljan je 1945. zato što je bio upoznat sa planom za atentat Hitlera, ali nije bio spreman ništa da preduzme da ga spreči.
| Fridrih From | |
|---|---|
 Fridrih From | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 8. oktobar 1888. |
| Mesto rođenja | Berlin,  Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 12. mart 1945. (56 god.) |
| Mesto smrti | Brandenburg na Hafelu, Nacistička Nemačka |
| Vojna karijera | |
| Vojska | Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka (do 1945) |
| Čin | Generaloberst |
| Jedinica | Komandant rezervne armije |
| Učešće u ratovima | Prvi svetski rat Drugi svetski rat |
| Odlikovanja | Gvozdeni krst |
Biografija uredi
Fridrih From je bio regrutovan u Nemačku vojsku na početku Prvog svetskog rata i do kraja rata je napredovao do čina poručnika. Nakon rata je ostao u vojsci, gde je služio pod komandom generala Ludviga Beka. Na početku Hitlerove vladavine, From je imao veliko poverenje u njega. Ali kako je vreme prolazilo sve manje se slagao sa njegovim načinom vođenja rata. Od 1942. se zalagao za potpisivanje mira sa Sovjetskim Savezom. Iz tog razloga je tolerisao rad zaverenika koji su planirali ubistvo Hitlera, među kojima i Ludviga Beka i Klausa fon Štaufenberga. Pošto nije bio spreman da se udruži sa zaverenicima, on nije imao njihovo poverenje.
Julska zavera uredi
Nakon što su mu Fridrih Olbriht i Albreht Merc fon Kvirnhajm 20. jula 1944. javili da je atentat na Hitlera uspeo i da su poslali telegram sa naređenjem Nemačkoj armiji da sprovede naređenje koje nalaže Operacija Valkira[a], From je pobesneo. Nakon što je telefonom pozvao Vučju jazbinu i razgovarao sa feldmaršalom Kajtelom, koji mu je rekao da je Hitler samo lakše ranjen, naredio je da se zaverenici uhapse. Ali je ubrzo savladan, razoružan i stavljen u pritvor.
Nakon što je pokušaj atentata propao, snage lojalne režimu su nadvladale zaverenike i oslobodile Froma iz pritvora. From je nakon toga otišao u Štaufenbergovu kancelariju i sve zaverenike proglasio krivim za izdaju. Beku je dozvolio da izvrši samoubistvo, dok su ostali zaverenici uskoro streljani. Ovo je bilo suprotno Hitlerovom naređenju koji je zahtevao da se zaverenici uhvate živi.[1] From je ovako postupio da bi prikrio bilo kakve dokaze koji bi mogli da ukažu na to da je on bio upoznat sa planom zaverenika.
Kada je na mesto događaja došao Jozef Gebels, rekao je Fromu da je mnogo brzo odlučio da sve svedoke sahrani. Fromove dvostruke radnje ne uspevaju da ga spasu. Već tokom noći Hitler počinje da sumnja u njega. Hajnrih Himler ga je uhapsio 21. jula i doveo pred narodni sud. From je bio optužen za neprijavljivanje zavere protiv Hitlera. Proglašen je krivim i pogubljen 12. marta 1945. godine.[2]
Napomene uredi
- ^ Operacija Valkira je pod sobom podrazumevala da u slučaju potpune propasti zemlje Rezervna armija Nemačke organizuje vlast.
