Fric Haber
Fric Haber (nem. Fritz Haber; Breslau, 9. decembar 1868 — Bazel, 29. januar 1934) je bio nemački hemičar.[4][5][6] Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1918. za sintezu amonijaka, što je bilo značajno za veštačka đubriva i eksplozive.[7] Smatra se „ocem hemijskog rata“, jer je razvio hlor i druge bojne otrove tokom Prvog svetskog rata. Iako je pomogao nemačkoj ratnoj mašineriji, zbog jevrejskog porekla je bio prisiljen da 1933. emigrira iz Nemačke. Mnogi njegovi rođaci su stradali u nemačkim koncentracionim logorima. Deo njih i od njegovog izuma ciklona B.
| Fric Haber | |
|---|---|
 Fric Haber 1918. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. decembar 1868. |
| Mesto rođenja | Breslau[1], Pruska |
| Datum smrti | 29. januar 1934. (65 god.) |
| Mesto smrti | Bazel, Švajcarska |
| Državljanstvo | nemačko[2][3] |
| Obrazovanje | ETH Cirih, Tehnički univerzitet u Berlinu |
| Porodica | |
| Supružnik | Klara Imervar |
Haber je nazivan jednim od najvažnijih naučnika u ljudskoj istoriji i verovatno najvećim industrijskim hemičarem koji je ikada živeo.[8][9][10]
Biografija uredi
Rođen je u Breslau u Nemačkoj u jevrejskoj porodici.[11]:38 Majka mu je umrla pri porodu. Otac mu je bio istaknuti trgovac.[12]:3–5
Haber je bio sin Zigfrida i Paule Haber, koji su bili prvi rođaci koji su se venčali uprkos znatnom protivljenju njihovih porodica.[13] Haberov otac Zigfrid bio je poznati trgovac u gradu, koji je osnovao sopstveni biznis u proizvodnji pigmenata za bojenje, farbi i lekova.[12]:6 Paula je doživela tešku trudnoću i umrla je tri nedelje nakon Fricovog rođenja, ostavljajući Zigfrida poraženog i Frica na čuvanju raznih tetaka.[12]:11 Kada je Haber imao oko šest godina, Zigfrid se ponovo oženio Hedvigom Hamburger. Zigfrid i njegova druga žena imali su tri ćerke; Elsu, Helen i Fridu. Iako je njegov odnos sa ocem bio distanciran i često težak zbog toga što je Fric bio povezan sa smrću njegove prve žene, Haber je razvio bliske odnose sa svojom maćehom i polusestrama.[12]:7 Zigfrid je pokazivao ljubav i brigu za svoje tri ćerke, ali nikada nije u potpunosti prihvatio Frica kao svog sina.[14]
U vreme kada je Fric rođen, Haberovi su se u izvesnoj meri asimilirali u nemačko društvo. On je pohađao je osnovnu školu u školi Johaneum, „simultanu školu“ otvorenu podjednako za katoličke, protestantske i jevrejske učenike.[12]:12 Sa 11 godina išao je u klasičnu školu Svete Elizabete, u razredu ravnomerno podeljenom između protestantskih i jevrejskih učenika.[12]:14 Njegova porodica je podržavala jevrejsku zajednicu i nastavila da poštuje mnoge jevrejske tradicije, ali nije bila čvrsto povezana sa sinagogom.[12]:15 Haber se snažno identifikovao kao Nemac, i u manjoj meri kao jevrejin.[12]:15
Haber je uspešno položio ispite u Gimnaziji Svete Elizabete u Breslavu u septembru 1886. godine.[12]:16 Iako je njegov otac želeo da bude šegrt u kompaniji boja, Haber je dobio očevu dozvolu da studira hemiju na Univerzitetu Fridrih Vilhelm u Berlinu (danas Humboltov univerzitet u Berlinu), sa direktorom Instituta za hemiju A. V. Hofmanom.[12]:17 Haber je bio razočaran svojim početnim zimskim semestrom (1886–87) u Berlinu i prešao je da pohađa Univerzitet u Hajdelbergu tokom letnjeg semestra 1887, gde je studirao kod Roberta Bunzena.[12]:18 Zatim se vratio u Berlin, na Tehnički fakultet u Šarlotenburgu (danas Tehnički univerzitet u Berlinu).[12]:19
U leto 1889, Haber je regrutovan i napustio je univerzitet da bi obavio svoju jednogodišnju dobrovoljačku službu u Šestom poljskom artiljerijskom puku.[12]:20 Po završetku, vratio se u Šarlotenburg gde je postao učenik Karla Libermana. Pored Libermanovih predavanja o organskoj hemiji, Haber je prisustvovao i predavanjima Ota Vita o hemijskoj tehnologiji boja.[12]:21
Liberman je dodelio Haberu da radi na reakcijama sa piperonalom za temu njegove teze, objavljene kao Ueber einige Derivate des Piperonals (O nekoliko piperonalnih derivata) 1891. godine.[15] Haber je doktorirao sa počastima na Univerzitetu Fridrih Vilhelm u maju 1891, nakon što je svoj rad predstavio odboru ispitivača sa Univerziteta u Berlinu, pošto Šarlotenburg još nije bio akreditovan za dodelu doktorata.[12]:22
Po okončanju studija, Haber se vratio u Breslau da radi u hemijskom poslu svog oca, gde su njihovi odnosi i dalje imali poteškoća. Preko Zigfridovih veza, Haberu je dodeljen niz praktičnih obuka u različitim hemijskim kompanijama kako bi stekao iskustvo. To uključuje Grünwald and Company (destileriju u Budimpešti), austrijsku fabriku amonijaka i natrijuma, i fabriku papira i celuloze Feldmihl. Ova iskustva su podstakla Habera da nauči više o tehničkim procesima i ubedila njegovog oca da mu dopusti da provede semestar na Politehničkom koledžu u Cirihu (sada Švajcarski federalni institut za tehnologiju), studirajući kod Georga Landža.[12]:27–29 U jesen 1892. Haber se ponovo vratio u Breslau da bi radio u očevoj kompaniji, ali su njih dvoje nastavili da se sukobljavaju i Zigfrid je konačno prihvatio da ne mogu dobro da rade zajedno.[12]:30–31
Haber je u to vreme dobio doktorat iz hemije, dok je njegov otac zahtevao od njega da pohađa rukopisne kurseve i postane prodavac kako bi saznao više o kompaniji. Haber je nagovarao svog oca da pređe sa prirodnih na sintetičke boje, ali je njegov otac to odbio. Nakon dužeg vremena, njegov otac je pratio globalne poslovne trendove i prešao na sintetičke boje. Haberov sledeći predlog je bio da njegov otac kupi kalcijum hipohlorit koji je u to vreme bio jedini poznati lek za koleru. Trenutna epidemija kolere je na kraju bila izolovana i to je imalo za ishod njihovo posedovanjee znatne količine neiskorišćenog kalcijum hipohlorita, koji je nestabilan. Ovo je izazvalo razdor između Zigfrida i Habera, pri čemu mu je otac rekao da se vrati na univerzitetske studije, jer mu nije mesto u poslovnom svetu.[11]
Haberov proces dobijanja amonijaka uredi
Dok je boravio u Karlsrueu od 1894. do 1911. on i Karl Boš razvili su Haberov proces, koji je predstavljao katalitičko stvaranje amonijaka od vodonika i atmosferskog azota u uslovima visoke temperature i pritiska. Haber-Bošov proces je predstavljao prekretnicu u hemijskoj industriji, jer više nije bilo potrebno da se veštačka đubriva i druge hemikalije proizvode od azotnih proizvoda, kao što je bila čileanska šalitra. Novim postupkom bio je dovoljan atmosferski azot. Novi postupak je znatno smanjio cenu veštačkih đubriva i time povećao poljoprivrednu proizvodnju.
Radio je i na dobijanju zlata iz morske vode, na efektima adsorpcije, elektrohemije. Od 1911. do 1933. mnogo je radio u institutu u Berlin-Dalemu.
Tvorac nemačkog hemijskog oružja uredi
Imao je veliku ulogu u razvoju hemijskog oružja za Prvi svetski rat. Razvio je i gas maske sa apsorpcionim filtrima. Predvodio je i tim, koji je razvio hlor i druge smrtonosne gasove za rovovski rat. Hemijski rat je sa druge strane predvodio francuski nobelovac Viktor Grinjar. Supruga Frica Habera, Klara Imervar, pucala je sebi u grudi na večeri, koja je bila u čast Haberovog ličnoga nadgledanja prvoga uspešnog korištenja hlora u bici kod Ipra. Klara je umrla do sledećeg jutra, a on je to isto jutro otišao na istočni front da nadgleda ispuštanje gasa protiv Rusa. Haber je bio patriotski Nemac, koji je bio ponosan na svoju službu u Prvom svetskom ratu.
Utvrdio je da izlaganje malim koncentracijama smrtonosnih gasova ima isti efekat kao izlaganje velikim koncentracijama kratko vreme. Formulisao je matematički odnos između koncentracije gasova i vremena izloženosti. Taj odnos je postao poznat kao Haberov zakon. Haber je branio hemijski rat tvrdeći da je smrt ista, ma kojim sredstvom se do nje došlo. Tokom 1920—ih godina naučnici, koji su radili u njegovom institutu razvili su cijanidni gas Ciklon B, koji se koristio kao insekticid, a kasnije se koristio u nemačkim koncentracionim logorima.
Emigracija uredi
Želeo je da bude potpuno prihvaćen u Nemačkoj kao Nemac. Pokrstio se i prestao da bude Jevrejin po veri. Pomogao je nemačke ratne napore u Prvom svetskom ratu. Ipak bio je prisiljen da 1933. emigrira iz Nemačke. Nije mogao da shvati da njegov ogroman doprinos nemačkoj ratnoj mašineriji nije bio dovoljan. Preselio se u Kembridž u Engleskoj, gde je boravio nekoliko meseci, pa je onda otišao u Rehovot u Palestini (danas Izrael). Nije se više nigde stalno nastanio. Umro je u Bazelu 1934. Njegova druga žena i deca su takođe emigrirali. Mnogi njegovi rođaci su završili u koncentracionim logorima, u kojima se naveliko koristio Haberov gas Ciklon B.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Fritz Haber – Biographical”. Nobelprize.org.
- ^ „Fritz Haber”. NNDB.com.
- ^ „Fritz Haber: Jewish chemist whose work led to Zyklon B”. BBC News. 8. 4. 2011.
- ^ „Fritz Haber | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 3. 2018.
- ^ Smil, Vaclav (2004). Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food Production. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. str. 156. ISBN 9780262693134.
- ^ Flavell-While, Claudia. „Fritz Haber and Carl Bosch – Feed the World”. www.thechemicalengineer.com. Pristupljeno 30. 4. 2021.
- ^ Smil, Vaclav . Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food Production. Cambridge, MA. . MIT Press. 2004. ISBN 9780262693134.
- ^ „The Man Who Killed Millions and Saved Billions”. YouTube.
- ^ „Seven Billion Humans: The World Fritz Haber Made”. 2. 11. 2011.
- ^ „Fritz Haber's Experiments in Life and Death”.
- ^ a b Goran, Morris (1967). The Story of Fritz Haber. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-0756-1. Pristupljeno 30. 4. 2021.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj Stoltzenberg, Dietrich (2004). Fritz Haber : Chemist, Nobel laureate, German, Jew. Philadelphia: Chemical Heritage Foundation. ISBN 978-0-941901-24-6.
- ^ Charles, Daniel (2005). Master mind : the rise and fall of Fritz Haber, the Nobel laureate who launched the age of chemical warfare (1. izd.). New York, NY: Ecco. ISBN 978-0-06-056272-4. Pristupljeno 8. 9. 2014.
- ^ Goran, Morris (1967). The Story of Fritz Haber. University of Oklahoma Press.
- ^ „Ueber einige Derivate des piperonals (cover)”. Pristupljeno 8. 9. 2014.
Literatura uredi
- Albarelli JR., H. P.: A Terrible Mistake: The Murder of Frank Olson and the CIA's Secret Cold War Experiments – Trine Day LLC. Albarelli, H. P. (2009). A Terrible Mistake: The Murder of Frank Olson and the CIA's Secret Cold War Experiments (1st izd.). Trine Day. ISBN 978-0-9777953-7-6.
- Bernstein, Barton J. (1987). „Birth of the U.S. biological warfare program”. Scientific American. 256 (6): 116—121. Bibcode:1987SciAm.256f.116B. PMID 3296173. doi:10.1038/scientificamerican0687-116.
- Charles, Daniel (2005). Master mind: The Rise and Fall of Fritz Haber, the Nobel Laureate Who Launched the Age of Chemical Warfare. New York: Ecco. ISBN 978-0-06-056272-4..
- Dunikowska, Magda; Turko, Ludwik 2011 "Fritz Haber: The Damned Scientist". "Angew. Chem. Int. Ed." 50: 10050–10062
- Geissler, Erhard: Biologische Waffen, nicht in Hitlers Arsenalen. Biologische und Toxin-Kampfmittel in Deutschland von 1915–1945. LIT-Verlag, Berlin-Hamburg-Münster. Geissler, Erhard (1999). Biologische Waffen: Nicht in Hitlers Arsenalen : Biologische und Toxin-Kampfmittel in Deutschland von 1915 bis 1945 (2nd izd.). LIT Verlag Münster. ISBN 978-3-8258-2955-1..
- Geissler, Erhard: "Biological warfare activities in Germany 1923–1945". In: Geissler, Erhard and Moon, John Ellis van Courtland, eds. Biological warfare from the Middle Ages to 1945. New York: Oxford University Press. 1999. ISBN 978-0-19-829579-2..
- Hager, Thomas: . The Alchemy of Air: A Jewish Genius, a Doomed Tycoon, and the Scientific Discovery That Fed the World but Fueled the Rise of Hitler. 2008. ISBN 978-0-307-35178-4..
- Maddrell, Paul (2006). Spying on Science: Western Intelligence in Divided Germany 1945–1961. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926750-7..
- Smil, Vaclav (2004). Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food Production. MIT Press. ISBN 978-0-262-69313-4.
- Stern, Fritz: "Together and Apart: Fritz Haber and Albert Einstein", in. Einstein's German World. Princeton University Press. 2001.
- Stoltzenberg, Dietrich (2005). Fritz Haber: Chemist, Nobel Laureate, German, Jew: A Biography. Chemical Heritage Foundation. ISBN 978-0-941901-24-6..
Spoljašnje veze uredi
- Nobelov emuzej-biografija Frica Habera
- Fotografije iz života Frica Haberae
- Kratka biografija Frica Habera
- „Fritz Haber”. NNDB tracking the entire world. Pristupljeno 8. 9. 2014.
- HABER – A biographical film about Fritz Haber
- A short biography of Fritz Haber, by Bretislav Friedrich
- Nobel Prizes – Fritz Haber Encyclopædia Britannica
- "How do you solve a problem like Fritz Haber" on NPR's Radiolab
- "The Synthesis of Ammonia from its Elements", Nobel Lecture, 2 June 1920
- Fritz Haber: Jewish chemist whose work led to Zyklon B
- Termination of Employment Letter to Ladislaus Farkas from Fritz Haber
- Novinski isečci na temu Fric Haber u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)
